Uncategorized

Видови идеолошког дискурса у књижевности за децу и младе

Зорана З. Опачић, Учитељски факултет, Универзитет у Београду, имајл: zorana.opacic@uf.bg.ac.rs
Иновације у настави, XXX, 2017/3, стр. 117–128

| PDF | | Extended summary PDF |

 

Резиме: У раду се бавимо неким видовима постојања идеолошког дискурса у делима књижевности за децу у дијахронијској перспективи, показујући да ово поље књижевности није лишено идеологије. После указивања на начине постојања идеолошког у тексту, размотрићемо педагошки дискурс као тежњу да текст корективно утиче на младе читаоце. Затим ћемо указати на деловање државне културне и образовне политике на текст, као тенденцију да се утиче на усвајање доминантне друштвене идеологије. Овај вид идеолошког дискурса условљен је државним уређењем, па се успостављање југословенског идентитета код младих читалаца вршило у ројалистичком контексту у периоду Краљевине Југославије, односно у контексту социјалистичке идеологије у периоду СФРЈ. Показаћемо на примерима како су се упоредо са доминантном идеологијом јављали и субверзивни књижевни текстови засновани на критичком приказивању стварности који су имали улогу њеног дестабилизовања (и у краљевини и у епохи социјализма). У постјугословенском периоду дошло је до деканонизације југословенског књижевног корпуса и успостављања националних канона, при чему су поједини писци, који су чинили део заједничког културног наслеђа, маргинализовани у неким националним корпусима или двојно канонизовани. На крају рада указаћемо на замке идеолошког учитавања. Сви наведени видови сведоче о комплексности идеолошког дискурса у књижевности и упућују на важност пажљивог читања и критичког односа према тексту.

Кључне речи: књижевност за децу и младе, стереотипи, културна политика, југословенска идеологија (ројалистичка и социјалистичка), субверзивност.

 

Summary: The paper deals with some aspects of the presence of ideological discourse in literary works for children and the young from a diachronic perspective, showing that this field of literature is not deprived of ideology. After identifying the forms in which ideological aspects appear in literary texts, we will consider the pedagogical discourse as a way to exert a corrective influence on young readers. We will then point out the impact of the state cultural and educational policy on literary texts, as a way of influencing the adoption of a dominant social ideology by young readers. This form of ideological discourse is conditioned by the state system, which means that the establishment of the Yugoslav identity among young readers was carried out within the royalist context in the period of the Kingdom of Yugoslavia, and in the context of the socialist ideology in the SFRY period. We will provide examples to illustrate how, apart from the dominant ideology, subversive literary texts based on the critical presentation of the reality were written as well with the aim of destabilising the state system (both in the Kingdom of Yugoslavia and the Socialist Federal Republic of Yugoslavia). The post-Yugoslav period witnessed a decanonisation of the Yugoslav literary corpus and the formation of the national canons, while some writers, who used to be a part of the common cultural heritage, were marginalised in some national corpora or received a dual canonisation. The traps of ideological inferences will be presented at the end of the paper. All forms of ideological discourse previously discussed in the paper illustrate the complexity of the ideological discourse in literature and emphasise the importance  of careful and critical reading of literary texts.

Кeywords: literature for children and the young, stereotypes, cultural policy, Yugoslav ideology (royalist and socialist), subversiveness.

 

Литература

  • Andrić, V. (2010). Čitaj vetru omiljene knjige. Kolarov, I. (prir.). Beograd: Zavod za udžbenike.
  • Bainbridge, J., Oberg, D. & Carbonaro, M. (2005). „No text is innocent“: Canadian children’s books in the classroom. Journal of Teaching and Learning. 3 (2), 1–14.
  • Danojlić, M. (1994). Pesme za vrlo pametnu decu. Beograd: Prosveta.
  • Dyer, R. (2002). The Matter of Images: Essays of Representatons. Second edition. London and New York: Routledge.
  • Đorđević, D. (2009). Nije lako biti dete. Nikolić, L. (prir.). Beograd: Zavod za udžbenike.
  • Garonja Radovanac, S. (2015). Srpska usmena tradicija u Slavoniji i pesništvo Grigora Viteza. U: Jovanović, A., Pijanović, P., Opačić, Z. (ur.). Poezija kao zavičaj: poetika Grigora Viteza (47–67). Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Hollindale, P. (1988). Ideology and the Children’s Book. Signal: Approaches to Children’s Books. 55, 3–22. Ivanić, D. (2015). Grigor Vitez u okvirima književnosti Srba u Hrvatskoj. U: Jovanović, A., Pijanović, P., Opačić, Z. (ur.). Poezija kao zavičaj: poetika Grigora Viteza (27–34). Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Janićijević, V. (2015). Pesnik slavonskog detinjstva. Život i delo Grigora Viteza. U: Jovanović, A., Pijanović, P., Opačić, Z. (ur.). Poezija kao zavičaj: poetika Grigora Viteza (225–234). Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Jovanović Zmaj, J. (1950). Pesme o deci i za decu. Leskovac, M. (prir). Beograd: Prosveta.
  • Kapor, M. (1975). Beleške jedne Ane (hronika u 26 glava). Biblioteka ITD, Zagreb: Znanje.
  • Kolarov, I. (2013). Klizave priče. Čačak: Pčelica.
  • Krsmanović, M. (1955). O društvenoj ulozi dečje književnosti. Referat podnet na Savetovanju o društvenoj ulozi dečje književnosti, 19–21. 5. u Saraju kod Skoplja. U: Mandić, M. (ur.). Naša deca, organ Saveza pionira Jugoslavije (1–9). Beograd: Savet društava za vaspitanje i staranje o deci Jugoslavije, jun 1955, god. V, br. 6.
  • Lushchevska, O. (2015). Representation of Self Within Soviet Ideology: Yelchin’s Breaking Stalin’s Nose and Sís’s The Wall: Growing Up Behind the Iron Curtain. Journal of Children’s Literature. 41 (1), 22–30.
  • Milenović, M., Tanović, J. (ur.) (1930–1931). Politika za decu. God. I, II. Beograd: Politika.
  • Nogo, R. P. (2003). Rodila me tetka koza. Beograd: Prosveta, Beogradska knjiga.
  • Обрадовић, Д. (1800). Избранне басне : сЪ различны езыка на сербскій езыкЪ преведене, и СЪ наравоучителнымЪ изясненїями и наставленїями обогатЬене. – ВЪ Будиме: Печатано писмены Славено-Сербскїя Пачатни Кралевскаго Всеучилища Пештанскаго.
  • Opačić, Z. (2013). Ideologija i književnost u dečjoj periodici polovine 20. veka. U: Denić, S. (ur). Književnost za decu i njena uloga u vaspitanju i obrazovanju dece školskog uzrasta (295–308). Vranje: Učiteljski fakultet u Vranju, Univerzitet u Nišu.
  • Pioniri (1952). Pismo iz Indije redakciji: I najmlađi u Indiji znaju za Titovu Jugoslaviju. Zabavni dečji list. II, 24.
  • Radulović, D. (2008). Pjesme. Kalezić Radonjić, S. (prir.). Podgorica: CIP.
  • Rašić, D. (ur.) (1930–1940). Jugoslovenče. Književni list našeg mladog naraštaja. Beograd: Jugoslovensko učiteljsko udruženje.
  • Sarlend, Č. (2013). Nevinih nema: ideologija, politika i književnost za decu. U: Hant, P. (ur.). Tumačenje književnosti za decu (61–86). Prevela Nataša Janković. Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Stephens, J. (1992). Language and ideology in children’s fiction. New York: Longman.
  • Šeatović, S. (2015). Slavonski prostor – sećanje i fantazija. Zavičajne slike u poeziji Grigora Viteza. U: Jovanović, A., Pijanović, P., Opačić, Z. (ur.). Poezija kao zavičaj: poetika Grigora Viteza (35–46). Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Težak, D., Marušić, P. (2015). Formiranje i rastakanje književnih kanona u književnosti za djecu. Detinjstvo. 1 (XLI), 11–21.
  • Trebješanin, Ž. (2000). Predstava o detetu u srpskoj kulturi. Beograd: Jugoslovenski centar za prava deteta.
  • Vitez, G. (2008). Kad bi drveće hodalo i druge pjesme; Plava boja snijega; Rajvil i druga proza. Vučić, M. (izbor). Zagreb: Školska knjiga.
  • Vučo, A., Raičković, S., Erić, D. (1980). Poeme. Beograd: Nolit – Prosveta – Zavod za udžbenike.

Education for sustainable development in national tests: the case from Slovenia

Darja Skribe Dimec, University of Ljubljana, Faculty of Education, Slovenia, e-mail: darja.skribe-dimec@pef.uni-lj.si

Иновације у настави, XXIX, 2016/4, стр. 41–54

| PDF | | Extended summary PDF |

doi:10.5937/inovacije1604041S

 

Summary: United Nations declared the period from 2005 to 2014 as a Decade of Education for Sustainable Development (DESD). This shows that nowadays education for sustainable development (ESD) is one of the priorities on the international and national levels. To find out if elements of ESD are present in Slovenian schools, we were analysing in the framework of a wider research project the Slovenian national curricula, textbooks, worksheets and national tests. In this paper, we are presenting the results of the analyses of national tests that 15 years old pupils write at the end of primary school. Based on fundamental documents for ESD, prepared by UNESCO, UNECE, European Union, United Nations and others, we constructed the criteria that define ESD. Fourteen keywords were determined and used in analyses of national tests, which were used in the school year 2005/06. Most elements of ESD were found in national tests for biology, some of them also in tests for Slovene language, while almost none were found in tests for mathematics. After 10 years the same analyses were made because we wanted to know if there was any effect of the DESD on Slovenian national tests. Comparative analyses of national tests used at the beginning and on completion of the DESD showed that in Slovenia we can hardly speak of a planned and systematic integration of ESD in national tests. This study shows the mirror to the authors of the national tests as well as the politicians that established the guidance of development of ESD.
Key words: Decade of education for sustainable development, education for sustainable development, national tests, national assessment, primary school.

 

Образовање за одрживи развој у националним тестовима: пример Словеније

Резиме: Уједињене нације прогласиле су крајем 2002. године период од 2005. до 2014. године Деценијом образовања за одрживи развој (Decade of Education for Sustainable Development (ДЕСД)). То показује да је на почетку 21. века образовање за одрживи развој (education for sustainable development (ЕСД)) препознато као приоритет на националном и међународном нивоу. Када је реч о активностима везаним за ову област, Словенија не заостаје много за развијеним државама. Још 2006. године, у контексту Таргет истраживачких програма Словеначке агенције за истраживања, покренута су два програма која се баве образовањем и образовањем за одрживи развој. Иако се у словеначким школама већ годинама спроводе многе активности везане за ову тематику, оне нису званично „означене“ као ЕСД. Као примере активности можемо навести међународни пројекат Животна средина и школ-
ска иницијатива, чији је организатор ОЕЦД/ЦЕРИ, а који је спроведен у периоду од 1990. до 1994. године, као и широку мрежу eко-школа, здравих школа, УНЕСКО школа, и многих
других. Циљ нашег истраживања био је да установимо да ли су елементи ЕСД-а присутни у словеначким основним школама. Да бисмо овај циљ остварили, анализирали смо словеначке наставне планове и програме, уџбенике, радне листове и тестирања спроведена на националном нивоу у контексту једног ширег истраживачког пројекта ‒ „Анализа и промовисање интеграције образовања за одрживи развој у основне школе“. Анализе материјала који се користе у основној школи који, по нашем мишљењу, у великој мери утичу на знање, вештине и ставове ученика, спроведене су да бисмо скупили храброст, на основу добијених резултата и позивајући се на теорију (међународни и национални ЕСД документи), да предложимо свеобухватну стратегију за ЕСД. У раду износимо резултате анализе националних тестова које сви ученици узраста од петнаест година морају да полажу на крају основне школе. На основу кључних докумената у вези са ЕСД-ом које су донели УНЕСКО, УНЕЦЕ, Европска унија, Уједињене нације и друге организације, направили смо критеријуме за дефинисање ЕСД-а. Изабрали смо четрнаест кључних речи (одрживи развој, екологија, здрав живот, вода, глобализација, ваннаставне активности, кооперативно учење, критичко мишљење, демократија, активно грађанство, толеранција, ненасиље, самопоштовање, позитивна слика о себи). Ове кључне речи користили смо у анализи националних тестова коришћених у школској години 2005/06, на почетку ДЕСД-а. У анализи је коришћен квалитативни метод. Већина ЕСД елемената пронађена је у националном тесту из биологије, неки су били заступљени у тесту из словеначког језика, док у тесту из математике готово да их није ни било. Исте анализе спроведене су и на самом крају ДЕСД-а, зато што смо желели да утврдимо да ли је ДЕСД имао икаквог ефекта на израду националних тестова у Словенији. У тесту из словеначког језика број задатака у вези са ЕСД-ом у овом периоду знатно је по-
већан, али је зато број задатака у вези са ЕСД-ом био знатно смањен у националном тесту из биологије. У тесту из математике и даље је био присутан занемарљив број задатака који су се односили на ЕСД проблематику. Међутим, у свима трима тестовима, у делу у  коме се налазе упутства ученицима за израду задатака, идентификован је један занимљив елеменат ЕСД-а. Пронашли смо две кључне речи: самопоуздање и позитивна слика о себи. У националним тестовима нисмо нашли садржаје који би могли да се доведу у везу са следећим кључним речима: вода, толеранција и ненасиље. Сматрамо да је барем кључна реч вода могла лако да буде убачена у националне тестове. Национални тестови написани за ученике у Словенији показују да тестови могу да буду средство за развој ЕСД-а, али њихов потенцијал није довољно искоришћен. Компаративном анализом националних тестова рађених на почетку и крају ДЕСД-а установили смо да у Словенији не може бити говора о планираном и систематском интегрисању ЕСД-а у националне тестове. Опште је позната чињеница да државе путем тестирања на националном нивоу врше велики утицај на наставу. Уверени смо да би и у регуларном наставном плану и програму за основне школе постојало више веза са ЕСД-ом ако би се елементи одрживог развоја систематски укључи вали у националне тестове. Ова студија служи као огледало састављачима националних тестова и политичарима који су установили упутства за развој ЕСД-а.
Kључне речи: Деценија образовања за одрживи развој, образовање за одрживи развој, национални тестови, оцењивање на националном нивоу, основна школа.

 

References

  •  Council of the European Union (2005). Communication from the Commission to the Council and the European Parliament. On the review of the Sustainable Development Strategy. A platform for action. Brussels: Commission of the European Communities.
  • Eco-Schools. Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.ekosola.si/uploads/2010-08/Porocilo_slovenskih_eko%C5%A1ol_2012_13.pdf.
  • Eder, D. J. (2004). General Education Assessment within the Disciplines. The Journal of General Education. 53 (2), 135–157.
  • Golob, N. (2007). Smiselni aktivizem. Vzgoja. 9 (4), 10–11.
  • Healthy Schools. Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.nijz.si/sl/slovenska-mreza-zdravih-sol.
  • Marentič Požarnik, B. et al. (1993). Okolje in šolske iniciativ. Zgodba nekega projekta. Ljubljana: Zavod RS zašolstvo.
  • Marentič Požarnik, B., Milekšič, V., Plut, D., Šorgo, A., Pavšer, N. & Pukl, V. (1999). Okoljska vzgoja. Učni načrt za izbirne predmete. Ljubljana: Ministrstvo za šolstvo in šport, Nacionalni kurikularni svet.
  • Marentič Požarnik, B. (2007). Razširitev okoljske vzgoje. Vzgoja. 9 (4), 12–14.
  • Ministry of Education and Sport. Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.mss.gov.si/si/delovna_podrocja/razvoj_solstva/.
  • National Examination Centre (RIC). Nacionalno preverjanje znanja. Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.ric.si/national_assessment_of_knowledge/general_information/.
  • National Examination Centre (RIC). Preverjanje znanja. Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.ric.si/preverjanje_znanja/predmeti/.
  • Olsson, D., Gericke, N. & Chang Rundgren, S. N. (2016). The effect of implementation of education for sustainable development in Swedish compulsory schools – assessing pupils’ sustainability consciousness. Environmental Education Research. 22 (2), 176–202. DOI:10.1080/13504622.2015.1005057.
  • PISA. https://www.oecd.org/pisa/.
  • Skribe Dimec, D. (2007). S preverjanjem znanja do naravoslovne pismenosti. Ljubljana: DZS.
  • Skribe Dimec, D. (2012). Odnos do okolja. Šolski razgledi. 63 (3), 13. Retrieved October 23, 2016. from www: http://www.solski-razgledi.com/e-sr-prispevek.asp?ID=714.
  • Skribe Dimec, D. (2014). Prihodnji učitelji razrednega pouka o vzgoji in izobraževanju za trajnostni razvoj. Vzgoja in izobraževanje. 45 (4), 26–30.
  • Slovenian Research Agency (ARRS) (2006). Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.mizs.gov. si/si/delovna_podrocja/urad_za_razvoj_izobrazevanja/razvojno_raziskovalne_studije_crp/izbrani_projekti_2006_2013/.
  • Smernice VITR (2007). Smernice za vzgojo in izobraževanje za trajnostni razvoj od predšolskega do douniverzitetnega izobraževanja. Ljubljana: Ministrstvo za šolstvo in šport.
  • Tilbury, D. (2007). Monitoring and Evaluation during the UN Decade of Education for Sustainable Development. Journal of Education for Sustainable Development. 1 (2), 239–254.
  • UN (2002). United Nations Decade of Education for Sustainable Development 57/254. Resolution adopted by the General Assembly. Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.un-documents.net/a57r254.htm.
  • UNECE (United Nations Economic Commission for Europe) (2005). Vilnius Framework for the Implementation of UNECE Strategy for Education for Sustainable Development. Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.unece.org/fileadmin/DAM/env/documents/2005/cep/ac.13/cep.ac.13.2005.3.rev.1.e.pdf.
  • UNESCO (2004). United Nations Decade of Education for Sustainable Development 2005-2014. Paris: UNESCO.
  • UNESCO (2006). Framework for the UNDESD. International Implementation Scheme. Paris: UNESCO.
  • UNESCO school. Retrieved October 20, 2016. from www: https://www.unesco-sole.si/o-mrezi/zgodovina.html.
  • World Conference on Environment and Development – WCED (1987). Our Common Future. New York: Oxford University Press.
  • Zupan, A., Marentič Požarnik, B., Vovk Korže, A. & Orel, M. (2008). Okoljska vzgoja kot vzgoja in izobraževanje za trajnostni razvoj. Ljubljana: Ministrstvo za šolstvo in šport, Zavod RS za šolstvo. Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.zrss.si/pdf/OKO_OKO_K_Okoljska_vzgoja_obvezni-O%C5%A0..PDF.
Избор језика
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Индексирано у
345   This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Индексирано у
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Индексирано у
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Пратите Иновације у настави
345   345   345