Милица М. Марковић, Универзитет у Београду, Факултет за образовање учитеља и васпитача, Београд, Србија, имејл: milica.markovic@uf.bg.ac.rs
Јелена Д. Врањешевић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд, Србија
Иновације у настави, XXXIX, 2026/1, стр. 52–68

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2601052M

Резиме: Имајући у виду да на самопоштовање може да утиче комуникација која се остварује између ученика и наставника, као и да је самопоштовање лични конструкт и индивидуални осећај сваког појединца, неопходно је истражити које то комуникацијске праксе наставника из угла ученика доприносе њиховом самопоштовању. С тим у вези, циљ овог рада је да утврди перспективу ученика ниског и високог самопоштовања о утицају комуникацијских пракси наставника на њихово самопоштовање. У ту сврху спровели смо истраживање у ком је учествовало 120 испитаника. Како бисмо утврдили ниво самопоштовања ученика, користили смо стандардизовану Розенбергову скалу самопоштовања, док смо за испитивање које то комуникацијске праксе наставника утичу на самопоштовање ученика за потребе овог истраживања креирали скалу комуникацијских пракси наставника. Резултати су показали да постоји статистички значајна разлика у перцепцији ученика високог и ниског самопоштовања о утицају свих испитиваних комуникацијских пракси наставника на њихово самопоштовање. Такође, резултати указују да су највеће разлике у перцепцији уочене код категорије партиципативних комуникацијских пракси наставника, тако да их ученици ниског самопоштовања перципирају као мање утицајне на њихово самопоштовање, што је супротно перцепцији ученика високог самопоштовања. Педагошке импликације које ови налази могу да имају односе се пре свега на јачање свести код настав-
ника о значају комуникације и утицају који она може да има на личност ученика, тако да та комуникација буде прилагођена нивоу самопоштовања сваког ученика.

Кључне речи: комуникацијске праксе, самопоштовање, ученик, наставник

Summary: Given that teacher-student communication can impact one’s self-esteem and that self-esteem is a personal construct and an individual feeling of every person, it is necessary to investigate students’ views on teachers’ communication practices which contribute to their self-esteem. In this regard, the aim of this paper is to determine the perspective of students with a low or high self-esteem on the impact of teachers’ communication practices on their self-esteem. For this purpose we conducted research which included 120 respondents. We used the standardized Rosenberg’s Self-Esteem Scale to determine the level of students’ self-esteem, the communication practices of teachers that influenced students’ self-esteem were identified by implementing a scale of teachers’ communication practices created specifically for the purposes of this research. The results showed that there is a statistically significant difference in the perceptions of students with high and low self-esteem about the impact of all the examined communication practices of teachers on their self-esteem. The results also indicate that the biggest differences in students’ perceptions were identified in the category of teachers’ participatory communication practices. The students with low self-esteem perceived them as less influential on their self-esteem, which is contrary to the perceptions of the students with high self-esteem. The potential pedagogical implications of the research findings refer primarily to raising teachers’ awareness on the significance of communication and the impact it may have on students’ personality. The communication should be adapted to the level of self-esteem of each individual student.

Кeywords: communication practices, self-esteem, students, teachers

Литература

• Adler, R. B., & Rodman, G. R. (2006). Understanding human communication (9th Edition). Oxford University Press.
• Aldrup, K., Carstensen, B., & Klusmann, U. (2022). Is empathy the key to effective teaching? A systematic review of its association with teacher-student interactions and student outcomes. Educational Psychology Review, 34(3), 1177–1216. https://doi.org/10.1007/s10648-021-09649-y
• Agir, M. S. (2019). The Effect of Perceived Teacher Behaviors on Student’s Self-Esteem and Attitudes Towards Learning. Journal of Education and Learning, 8(5), 203–218.
• Baumeister, R. F. (1993). Self-esteem: The puzzle of low self-regard. Plenum.
• Berger, C. R. (1996). Interpersonal communication. Lawrence Erlbaum Associates.
• Blöte, A. W. (1995). Student’s self-concept in relation to perceived differential teacher treatment. Learning and Instruction, 5(3), 221–236. https://doi.org/10.1016/0959-4752(95)00012-R
• Buhač, Lj. (2017). Međuodnos komunikacijske kompetencije nastavnika i aktivnosti učenika u nastavi (doktorska disertacija). Filozofski fakultet Sveučilište u Zagrebu.
• Burnett, P. C. (1999). Children’s Self-Talk and Academic Self-Concepts: The impact of teacher’s statements. Educational Psychology in Practice, 15(3), 195–200.
• Buljubašić-Kuzmanović, V. (2012). Škola kao zajednica odrastanja. Pedagogijska istraživanja, 9(1–2), 43–57.
• Callihan, K., Hureau, M., McCormick, S., & Wheeler, K. (2021). Interpersonal communication. Pikes Peak Community College.
• Cast, A. D., & Burke, P. J. (2002). A Theory of Self-Esteem. Social Forces, 80(3), 1041–1068.
• DeVito, J. A. (2013). The interpersonal Communication Book (14th Edition). Pearson.
• Durkin, K. (1995). Developmental social psychology: From infancy to old age. Blackwell Publishing.
• Festinger, L. (1954). A Theory of Social Comparison Processes. Human Relations, 7(2), 117–140. https://doi.org/10.1177/001872675400700202
• Floyd, K. (2011). Interpersonal communication (2nd Edition). McGraw-Hill Education.
• Gebresilase, B. M., & Zhao, W. (2023). The Mediating Role of Self-Esteem on the Relationship between Teachers Students Interaction and Students Academic Achievement of Wolaita Sodo University Students. Open Journal of Social Sciences, 11, 243–269.
• Gera, I., i Dotlić, Lj. (1996). Ja – Priručnik za podsticanje dečjeg samopoštovanja. Prijatelj dece Vojvodine i Matica srpska.
• Gordon, T. (2001). Kako biti uspešan nastavnik. Kreativni centar i Grupa MOST.
• Gurney, P. W. (1987). Self-Esteem in the Classroom. School Psychology International, 8(1), 21–29.
• Hall, E. T. (1974). Handbook for Proxemic Research. Society for the Anthropology of Visual Communication.
• Hargie, O., & Dickson, D. (2004). Skilled interpersonal communication: Research, theory and practice (4th Edition). Routledge.
• Harter, S. (2006). The self. In W. Damon, R. M. Lerner, & N. Eisenberg (Eds.). Handbook of child psychology: Vol. 3. Social, emotional, and personality development (6th ed.) (pp. 505–570). Wiley.
• Hassan, M. U., Farooq, M. S., Akhtar, M. P., & Parveen, I. (2017). Teacher’s Politeness as a Predictor of Student’s Self-esteem and Academic Performance. Bulletin of Education and Research, 39(1), 229–243.
• James, W. (1890). The principles of psychology. H. Holt and Company.
• Lalić-Vučetić, N. (2008). Kvalitet komunikacije između nastavnika i učenika i primena podsticajnih mera. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 40(1), 122–136.
• Lawrence, D. (2006). Enhancing Self-esteem in the Classroom (3rd Edition). SAGE.
• Littlejohn, S. W., & Jabusch, D. M. (1982). Communication competence: Model and application. Journal of Applied Communication Research, 10(1), 29–37.
• Maier, S. F., & Seligman, M. E. (1976). Learned helplessness: Theory and evidence. Journal of Experimental Psychology: General, 105(1), 3–46. https://doi.org/10.1037/0096-3445.105.1.3
• Mann, M. M., Hosman, C., Schaalma, H. P., & DeVries, N. K. (2004). Self-esteem in a broad-spectrum approach for mental health promotion. Health Education Research, 19(4), 357–372. https://doi.org/10.1093/her/cyg041
• Marinac, A. M. (2021). Odnos i razvoj pojma o sebi i samopoštovanja kod učenika osnovne škole. Foo2rama, 5(5), 87–99.
  Milošević, N., i Ševkušić, S. (2005). Samopoštovanje i školsko postignuće učenika. Institut za pedagoška istraživanja.
• Morin, A. J. S., Maïano, C., Marsh, H. W., Nagengast, B., & Janosz, M. (2013). School Life and Adolescent’s Self-Esteem Trajectories. Child Development, 84(6), 1967–1988. https://doi.org/10.1111/cdev.12089
• Mruk, C. J. (2006). Self-Esteem Research, Theory and Practice: Toward a Positive Psychology of self-esteem. Springer Publishing Company.
• Orth, U., & Robins, R. W. (2014). The development of self-esteem. Current Directions in Psychological Science, 23(5), 381–387.
• Oljača, M. (2005). Self concept i razvoj. Filozofski fakultet.
• Owens, T. J., Stryker, S., & Goodman, N. (2006). Extending Self – Esteem Theory and Research: Sociological and Psychological Currents. Cambridge University Press.
• Petrović, S. D. (2019). Umešnost komuniciranja. Clio.
• Powell, R. G., & Powell, D. L. (2015). Classroom Communication and Diversity: Enhancing Instructional Practice (3rd Edition). Routledge.
• Rosenberg, M. (1965). Society and the Adolescent Self Image. Princeton University Press.
• Rosenberg, M. (2006). Nenasilna komunikacija. Jezik života. Centar za mir, nenasilje i ljudska prava.
• Stanton, N. (2004). Mastering Communication (4th Edition). Palgrave Macmillan.
• Stets, J. E., & Burke, P. J. (2014). Self-esteem and Identies. Sociological Perspectives 57(4), 409–433. https://doi.org/10.1177/0731121414536141
• Tabs, S. (2013). Komunikacija: principi i konteksti. Clio.
• Todorović, I. (2010). Neverbalna komunikacija u učionici. Norma, 15(2), 191–200.
• Vranješević, J. (2005). Participacija učenika i autoritet nastavnika. Inovacije u nastavi, 18(4), 83–91.
• Watzlawick, P., Helmick B. J., & Jackson, D. D. (1967). Pragmatics of human communication: A study of interactional patterns, pathologies and paradoxes. W. W. Norton & Company.
• Wood, J. T. (2015). Interpersonal communication: Everyday encounters. Wadsworth.
• Wrench, J. S., Richmond, V. P., & Gorham, J. (2009). Communication, Affect, & Learning in the Classroom (3rd Edition). Tapestry Press.
• Zeigler-Hill, V. (2013). Self-esteem. Psychology Press.
• Zlatić, L., Bjekić, D., Marinković, S., & Bojović, M. (2014). Development of Teacher Communication Competence. Procedia – Social and Behavioral Sciences, 116, 606–610. https://doi.org/10.1016/j.
  sbspro.2014.01.265
• Zrilić, S. (2010). Kvaliteta komunikacije i socijalni odnosi u razredu. Pedagogijska istraživanja, 7(2), 231–242.
• Žižak, A., Vizek Vidović, V., i Ajduković, M. (2012). Interpersonalna komunikacija u profesionalnom kontekstu. Edukacijsko – rehabilitacijski fakultet.

Copyright © 2026 by the publisher Faculty of Education, University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.