Зорица П. Веиновић, Универзитет у Београду, Факултет за образовање учитеља и васпитача, Београд, Србија, имејл: zorica.veinovic@uf.bg.ac.rs
Сања Р. Благданић, Универзитет у Београду, Факултет за образовање учитеља и васпитача, Београд, Србија
Милица В. Марушић Јаблановић, Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија
Иновације у настави, XXXVIII, 2025/2, стр. 21–36

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2502021V

Резиме: Развијање еколошке писмености и еколошког идентитета значајни су циљеви образовања у савременом свету који се суочава са бројним еколошким изазовима. О еколошкој усмерености образовног система неке државе сведоче наставни програми, као важни показатељи знања, проеколошких ставова, вредности и понашања које друштво жели да развије код младих генерација. Циљ спроведеног истраживања био је да се упоредном анализом наставних програма за млађи основношколски узраст у Србији, Словенији и Финској сагледа у којој мери су у њима заступљени подстицаји за развој еколошке писмености и еколошког идентитета и да ли су ти подстицаји доследни и континуирани. Анализирани корпус чинили су наставни програми обавезних предмета у којима се изучавају садржаји природних наука у наведеним државама. Анализа наставних програма организована је у односу на пет категорија креираних на основу карактеристика и компоненти еколошке писмености и еколошког идентитета. Заједничко за све три државе је највећа заступљеност категорије Знање и разумевање еколошких садржаја. Морално резоновање и афективни однос ученика према природи развијенији су у словеначким и финским наставним програмима у односу на ситуацију у Србији. Слично је и са оспособљавањем ученика за истраживање еколошких питања и интерпретирање прикупљених података. Подстицаји за развој ове способности се у Словенији и Финској појављују доследније и континуирано, са нешто већом заступљености у Финској, посебно када је реч о критичком промишљању о еколошким питањима. Подстицаји за проеколошко понашање ученика нису заступљени у истој мери у анализираним наставним програмима, а разлике су детектоване у погледу индикатора на којима је фокус и нивоа општости формулација којима су обухваћени. Резултати до којих смо дошли указују да у свим наставним програмима постоји простор за напредак у подстицању развоја еколошке писмености и еколошког идентитета. У контексту Србије било би пожељно да се промишљеније и јасније креирају ови подстицаји, првенствено кроз исходе учења и образовне стандарде, а то би затим, последично, утицало не само на наставу већ и на уџбенике и иницијално образовање наставника.

Кључне речи: еколошкa писменост, еколошки идентитет, наставни програми, Србија, Словенија и Финска

Summary: Developing environmental literacy and environmental identity are important goals of education in the modern world faced with numerous environmental challenges. The environmental orientation of a country’s education system is evidenced by its curricula as important indicators of knowledge, proenvironmental attitudes, values, and behaviours that society wants to develop in young generations. The aim of the research was to examine, using a comparative analysis of the curricula for the younger primary school age in Serbia, Slovenia, and Finland, to what extent they include incentives for the development of environmental literacy and environmental identity and whether these incentives are consistent and continuous. The analysed corpus consisted of the curricula for the compulsory subjects in which natural science content is studied in the mentioned countries. The analysis of the curricula was organised in relation to five categories created on the basis of the characteristics and components of environmental literacy and environmental identity. The highest representation of the category Knowledge and Understanding of Environmental Content is common to all three countries. Moral reasoning and students’ affective attitude towards nature are more developed in Slovenian and Finnish curricula than in Serbia. A similar situation was identified relative to the training of students to research environmental issues and interpret the collected data. Incentives for the development of this ability appear more consistently andcontinuously in Slovenia and Finland, with a slightly higher presence in Finland, especially when it comes to critical thinking about environmental issues. Incentives for students’ pro-environmental behaviour are not represented to the same extent in the analysed curricula, and differences were detected in terms of the indicators on which the focus is and the level of generality of the formulations that cover them. The obtained results indicate that there is room for progress in all these curricula in terms of encouraging the development of environmental literacy and ecological identity. In the context of Serbia, it would be desirable to create these incentives more thoughtfully and clearly, primarily through learning outcomes and educational standards, which would consequently influence not only teaching, but also textbooks and initial teacher education.

Кeywords: еnvironmental literacy, environmental identity, curricula, Serbia, Slovenia, Finland

Литература: 

• Aguirre-Bielschowsky, I., Freeman, C., & Vass, E. (2011). Influences on children’s environmental cognition: a comparative analysis of New Zealand and Mexico. Environmental Education Research, 18(1), 91–115. https://doi.org/10.1080/13504622.2011.582093
• Berenguer, J. (2010). The Effect of Empathy in Environmental Moral Reasoning. Environment and Behavior, 42(1), 110–134. https://doi.org/10.1177/0013916508325892
• Blagdanić, S., Marušić Jablanović, M., Đorđević, D., Gundogan, D., Marcinkowski, T. Ј., & Županec, V. (2024). Ecological Knowledge, Environmental Cognitive Skills and Affect in Predicting Pro-environmental Behavior among 7th Grade Students. Conference: ECER 2024. https://eera-ecer.de/ecer-programmes/conference/29/contribution/58746
• Block, S., Emerson, J. W., Esty, D. C., De Sherbinin, A., Wendling, Z. A. et al. (2024). 2024 Environmental PerformanceIndex. Yale Center for Environmental Law & Policy.
• Boeve-de Pauw, J., Gericke, N., Olsson, D., & Berglund, T. (2015). The Effectiveness of Education for Sustainable Development. Sustainability, 7(11), 15693–15717. https://doi.org/10.3390/su71115693
• Bonnett, M. (2016). Sustainability, nature, and education: A phenomenological exploration. Inovacije u nastavi, 29(4), 1–15. http://dx.doi.org/10.5937/inovacije1604001B
• Butterworth, J., & Thwaites, G. (2013). Thinking Skills: Critical Thinking and Problem Solving. Cambridge University Press.
• Chawla, L., & Cushing, D. F. (2007). Education for strategic environmental behavior. Environmental Education Research, 13(4), 437–452. http://dx.doi.org/10.1080/13504620701581539
• Cincera, J., Kroufek, R., & Bogner, F. X. (2022). The perceived effect of environmental and sustainability education on environmental literacy of Czech teenagers. Environmental Education Research, 29(9), 1276–1293. https://doi.org/10.1080/13504622.2022.2107618
• Clayton, S., & Opotow, S. (2003). Introduction: Identity and the Natural Environment. In S. Clayton & S. Opotow (Eds.). Identity and the Natural Environment: The Psychological Significance of Nature (pp. 1–25). MIT Press.
• Clayton, S., Irkhin, B. D., & Nartova-Bochaver, S. K. (2019). Environmental Identity in Russia: Validation and Relationship to the Concern for People and Plants. Journal of the Higher School of Economics, 16(1), 85–107. http://doi.org/10.17323/1813-8918-2019-1-85-107
• Erdogan, М., Kostova, Z., & Marcinkowski, T. (2009). Components of Environmental Literacy in Elementary Science Education Curriculum in Bulgaria and Turkey. Eurasia Journal of Mathematics, Science &Technology Education, 5(1), 15–26.
• Harvey, G. D. (1976). Environmental Education: A Delineation of Substantive Structure. (unpublished doctoral dissertation). Southern Illinois University. https://eric.ed.gov/?id=ED134451
• Hollweg, K., Taylor, J., Bybee, R., Marcinkowski, T., McBeth, W., & Zoido, P. (2011). Developing a framework for assessing environmental literacy (Report to the National Science Foundation under Grant No. 1033934). North American Association for Environmental Education. http://www.naaee.net/framework
• Kals, E., & Ittner, H. (2003). Children’s Environmental Identity: Indicators and Behavioral Impacts. In S. Clayton & S. Opotow (Eds.). Identity and the Natural Environment: The Psychological Significance of Nature (pp. 135–157). MIT Press.
• Martin, M. O., Mullis, I. V., Foy, P., & Hooper, M. (2016). TIMSS 2015 international results in science, fourth grade science. International Association for the Evaluation of Educational Achievement – TIMSS & PIRLS International Study Center, Boston College.
• Marušić Jablanović, M., i Blagdanić, S. (2019). Kada naučno postane naučeno: prirodno-naučno opismenjavanje u teoriji, istraživanjima i naučnoj praksi. Učiteljski fakultet – Institut za pedagoška istraživanja.
• Marušić Jablanović, M., Stanišić, J, i Savić, S. (2022). Ekološka pismenost učenika u beogradskim školama: rezultati pilot istraživanja. Inovacije u nastavi, 35(4), 28–46.
• Mullis, I. V. S., Martin, M. O., Foy, P., Kelly, D. L., & Fishbein, B. (2020). TIMSS 2019 International Results in Mathematics and Science. https://timssandpirls.bc.edu/timss2019/international-results/
• Poter, Dž. (2011). Medijska pismenost. Clio – FORIN.
• Roth, C. (1992). Environmental literacy: Its roots, evolution, and directions in the 1990s. Education Development Center.
• Segof, M. (2012). Da li trošimo previše. Životna sredina: moralni i politički izazovi. Službeni glasnik – Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
• Stanišić, J. (2016). Characteristics of Teaching Environmental Education in Primary Schools. Inovacije u nastavi, 29(4), 87–100. http://dx.doi.org/10.5937/inovacije1604087S
• Stanišić, J., & Maksić, S. (2014). Environmental Education in Serbian Primary Schools: Challenges and Changes in Curriculum, Pedagogy, and Teacher Training. The Journal of Environmental Education, 45(2), 118–131. https://doi.org/10.1080/00958964.2013.829019
• Stern, M., Powell, R., & Hill, D. (2014). Environmental education program evaluation in the new millennium: what do we measure and what have we learned? Environmental Education Research, 20(5), 581–611. https://doi.org/10.1080/13504622.2013.838749
• Sustainable Development Education Panel (1998). First Annual Report 1998, Annex 4 – Submission to the Qualifications and Curriculum Authority (A Report to DfEE/QCA on Education for Sustainable Development in the Schools Sector from the Panel for Education for Sustainable Development). http://www.defra.gov.uk/environment/sustainable/educpanel/1998ar/ann4.htm
• Thomashow, M. (1995). Ecological Identity: Becoming a Reflective Environmentalist. MIT Press.
• UN (2015). Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development. https://documents.un.org/doc/undoc/gen/n15/291/89/pdf/n1529189.pdf
• Veinović, Z. (2017). The curricula revision in the context of education for sustainable development: from the perspective of two primary school subjects’ curricula. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 49(2), 191–212. https://doi.org/10.2298/ZIPI1702191V
• Veinović, Z. (2018). Uloga dece u očuvanju životne sredine i/u održivom društvu: prilozi vaspitanju i obrazovanju za održivi razvoj. Učiteljski fakultet.
• Veinović, Z., & Stanišić, J. (2018). From Anthropocentrism to Ecocentrism in Teaching Science and Social Studies. Inovacije u nastavi, 31(4), 15–30. http://www.inovacijeunastavi.rs/sr/31-4-2/

Наставни програми / програми наставе и учења и образовни стандарди 

• Finnish National Board of Education (2016). National Core Curriculum for Basic Education 2014. Finnish National Agency for Education.
• Naravoslovje in tehnika – učni načrt (2011). Ministrstvo za šolstvo in šport, Zavod RS za šolstvo.
• Opšti standardi postignuća – obrazovni standardi za kraj prvog ciklusa obaveznog obrazovanja: Priroda i društvo (2011). Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.  https://ceo.edu.rs/images/stories/publikacije/Obrayvoni%20standardi%20za%20prvi%20ciklus/Standardi4_Priroda-i-drustvo.pdf
• Pravilnik o planu nastave i učenja za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu nastave i učenja za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2017). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 10.
• Pravilnik o programu nastave i učenja za drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2018). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 16.
• Pravilnik o programu nastave i učenja za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2019). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 5.
• Program nastave i učenja za četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2019). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 11.
• Spoznavanje okolja – učni načrt (2011). Ministrstvo za šolstvo in šport, Zavod RS za šolstvo.

Copyright © 2025 by the publisher Faculty of Education, University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.