Катарина З. Маринковић, ОШ „Војислав Вока Савић“, Лазаревац
Оливера Ј. Ђокић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, имејл: olivera.djokic@uf.bg.ac.rs

Иновације у настави, XXIX, 2016/2, стр. 38–54

doi:10.5937/inovacije1602038M

| PDF | | Extended summary PDF |

Резиме: Истраживање се бави стратегијама рада са потенцијално даровитим ученицима за математику у неколико држава чији избор оправдавамо културолошким разликама и успесима њихових ученика на међународним тестирањима. Тако се разматрају стратегије рада у САД, Русији, Јапану, Кини, Румунији и Србији. Циљ рада односи се на представљање стратегија рада са ученицима потенцијално даровитим за математику у наведеним државама и утврђивање ставова учитеља у Србији о начину рада са потенцијално даровитим ученицима за математику у редовној настави. У истраживању је коришћена дескриптивна метода, а учитељи су испитани анкетним упитником. Резултати истраживања су показали да учитељи који су прошли неки вид обуке рада са потенцијално даровитим ученицима задовољавају њихове потребе применом различитих наставних облика и метода, као и обогаћеним додатним материјалом који сами припремају или користе већ готове у свом раду. Већина учитеља мотивисана је за похађање семинара који им могу пружити додатна сазнања о раду са овом групом ученика, али их материјална средства и недостатак времена у томе ограничавају. Па ипак, истраживање показује недовољну сарадњу учитеља са посебним институцијама за рад са потенцијално даровитим ученицима, посебно у размени искустава и информација између самих учитеља, па смо отворили ова питања за даља истраживања.

Кључне речи: потенцијално даровити ученици за математику, стратегије рада учитеља, програми рада са потенцијално даровитим ученицима за математику, Србија.

Summary: This research is on the strategies of work with potentially gifted students for mathematics in several countries, and the choice is justified by the cultural differences and achievements of the students at international tests. Strategies of work in the USA, Russia, Japan, China, Romania and Serbia are discussed. The aim of the paper refers to presenting strategies of work with potentially gifted students for Mathematics in the stated countries and determining attitudes of teachers in Serbia about the ways of work with potentially gifted students for mathematics in regular classes. In the research, we have used a descriptive method, and the teachers were questioned with the questionnaire. The results of the research have shown that teachers, who have passed a certain form of training for work with potentially gifted children, fulfil their needs with application of different teaching forms and methods and enriched additional material, which they prepare themselves or they use the ready made ones in their work. Most of the teachers are motivated to attend the seminars, which can offer additional knowledge about work with this group of students, but money issues and lack of time deprive them of doing so. Nevertheless, the research has show that there is insufficient cooperation of teachers and special institutions for work with potentially gifted children, particularly in exchange experience and information between teachers themselves, so we opened these questions for further research.

Key words: potentially gifted children for Mathematics, strategies of work of teachers, curricula for potentially gifted children for Mathematics, Serbia.

Литература

• Blažič, M., Stanojević, D. (2014). Teachers’ understanding of giftedness. Godišnjak Učiteljskog fakulteta u Vranju. 5, 87–100. DOI: 10.5937/gufv1405087B.
• Dejić, M., Mihajlović, A. (2014). Matematička darovitost. Beograd: Učiteljski fakultet. Dejić, M., Ćebić, S. (2011). Strategije rada sa matematički darovitom decom u svetu i kod nas. U: Gojkov, G. i Mihuţ, L. (ur.). Zbornik 16 – Daroviti u procesu globalizacije (142–159). Međunarodni naučni skup Daroviti u procesu globalizacije, 28. juni 2011. Vršac: Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Pavlov“, Arad: Universitatea de vest „Aurel Vlaicu“.
• Dejić, M., Milinković, J., Đokić, O. (2007). Kako jednostavno dijagnostikovati matematičke sposobnosti učenika. U: Gojkov, G. (ur.). Zbornik 13 – Praktični aspekti savremenih shvatanja darovitosti (74–84). Međunarodni naučni skup Praktični aspekti savremenih shvatanja darovitosti, 12. juli 2007. Vršac: Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Pavlov“.
• Diezmann, C. M. & Watters, J. J. (2000). An enrichment philosophy and strategy for empowering young gifted children to become autonomous learners. Gifted and Talented International. 15 (1), 6–18.
• Đokić, O. (2014). Diferencijacija kao strukturna komponenta inovativnog modela udžbenika matematike. U: Nikolić, R. (ur.). Nastava i učenje (543–553). Međunarodni naučni skup Nastava i učenje – savremeni pristupi i perspektive, 7. novembar 2014. Užice: Učiteljski fakultet.
• Fan, L. (2014). Investigating the pedagogy of mathematics: how do teachers develop their knowledge. London, GB: Imperial College Press.
• Fujii, T. (2015). Designing and adapting tasks in the Japanese lesson study: focusing on the role of the quasivariable. In: Novotná, J. & Moraová, H. (Eds.). Developing mathematical language and reasoning (9–18). International Symposium Elementary Mathematics Teaching SEMT-2015, 16–21. August 2015. Prague:Charles University, Faculty of Education.
• Johanson, D. T. (2000). Teaching Mathematics to Gifted Students in a Mixed-Ability Classroom. Retrived December 1, 2015 from www: http://www.davidsongifted.org/db/Articles_id_10515.aspx.
• Karnes, F. A. & Stephens, K. R. (2009). Gifted Education and Legal Issues. In: Shavinina, L.V. (Ed.). International Handbook on Giftedness (1327–1341). Canada, Quebec: Springer. DOI: 10.1007/978-1-4020-6162-2_70.
• Katalog programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika za školsku 2014/2015 i 2015/2016. (2014). Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
• Maksić, S. (2014). Darovito dete. U: Leksikon obrazovnih termina (129–130). Beograd: Učiteljski fakultet.
• Mamiy, D. (2008). On Training Mathematically Gifted Students within Regional Educational Framework. Retrived December 1, 2015 from www: tsg.icme11.org/document/get/580.
• Maričić, S. M., Milinković, N. (2015). Diferencirana nastava i učenici potencijalno daroviti za matematiku. U: Mihajlović, A. (ur.). Metodički aspekti nastave matematike III (61–74). Treći međunarodni naučni skup Metodički aspekti nastave matematike, 14–15. juni 2014. Jagodina: Fakultet pedagoških nauka.
• Maričić, S., Špijunović, K. (2013). Identifikacija učenika potencijalno darovitih za matematiku u mlađim razredima osnovne škole. U: Nikolić, R. (ur.). Nastava i učenje (221–236). Međunarodni naučni skup Nastava i učenje – kvalitet vaspitno-obrazovnog procesa, 8. novembar 2013. Užice: Učiteljski fakultet.
• Marinković, K. (2016). Pregled istraživanja o strategijama rada učitelja sa potencijalno darovitim učenicima za matematiku (master rad). Beograd: Učiteljski fakultet.
• Milinković, N. (2014). Didaktičke vrednosti diferencirane nastave u radu sa učenicima potencijalno darovitim za matematiku. U: Nikolić, R. (ur.). Nastava i učenje (569–580). Međunarodni naučni skup Nastava i učenje – savremeni pristupi i perspektive, 7. novembar 2014. Užice: Učiteljski fakultet. Mullis, I. V. S., Martin, M. O., Foy, P. & Arora, A. (2012). TIMSS 2011 International Results in Mathematics: International study. Retrived December 1, 2015 from www: http://timssandpirls.bc.edu/timss2011/downloads/T11_IR_Mathematics_FullBook.pdf.
• OECD (2014). PISA 2012 Results in Focus, What 15-year-olds know and what they can do with what they know. Retrived December 1, 2015 from www: http://www.oecd.org/pisa/keyfindings/pisa-2012-resultsoverview.pdf.
• Petrović, D., Kuzmanović, D., Jošić, S., Jovanović, V. (2015). Obuhvat, dostupnost i trajanje stručnog usavršavanja nastavnika u Srbiji. U: Radišić, J. i Buđevac, N. (ur.). Sekundarne analize istraživačkih nalaza u svetlu novih politika obrazovanja (9–27). Nacionalni naučni skup Sekundarne analize istraživačkih nalaza u svetlu novih politika obrazovanja, 8. april 2015. Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Društvo istraživača u obrazovanju u Srbiji.
• Phillipson, S. N. & Callingham, R. (2009). Understanding Mathematical Giftedness: Integrating Self, Action Repertoires and the Environment. In: Shavinina, L. V. (Ed.). International Handbook on Giftedness (671–725). Canada, Quebec: Springer. DOI: 10.1007/978-1-4020-6162-2_33.
• Pjanić, K. (2014). The Origins and Products of Japanese Lesson Study. Inovacije u nastavi, 27 (3), 83–91.DOI: 10.5937/inovacije1403083P.
• Rachmel, S. & Leikin, R. (2009). Education of Gifted Students in Israel: General and Mathematics Education. Gifted Education Press Quarterly, 23 (1), 6–9.
• Singer, F. M., Sheffield, L. J., Freiman, V. & Brandl, M. (2016). Research On and Activities For Mathematically Gifted Students. In: Kaiser, G. (Ed.), Part of the series ICME-13 Topical Surveys (1-41). Hamburg: Springer. doi: 10.1007/978-3-319-39450-3_1.
• Teodorović, J. D., Milin, V. D., Vujačić, M. B. (2016). Programi stručnog usavršavanja nastavnika: procenjena korisnost i obrazovni efekti. Inovacije u nastavi. 29 (1), 46–59. DOI: 10.5937/inovacije1601046T.
• Ueda, A., Baba, T. & Matsuura, Т. (2014). Values in Japanese Mathematics Education from the Perspective of Open-ended Approach. Inovacije u nastavi. 27 (3), 69–79. doi:10.5937/inovacije1403069U