Katarina B. Putica, University of Belgrade, Innovative Centre of the Faculty of Chemistry, Belgrade, Serbia, e-mail: puticakatarina@gmail.com;
Иновације у настави, XXXVIII, 2025/4, стр. 1–17

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2504001P

Summary: PISA testing results indicate that Serbian students have an unsatisfactory level of scientific literacy which is essential for successful adaptation to life changes caused by fast scientific growth in the 21st century. As creativity, critical thinking, and science process skills represent key 21st century skills that contribute to students’ scientific literacy, the present study aimed to determine whether project-based teaching of natural sciences could be used for their enhancement. The three research hypotheses stating that the project-based approach is more effective than the traditional approach to teaching of natural sciences in promoting students’ creativity (H1), critical thinking (H2), and science process skills (H3) were evaluated through meta-analysis. The meta-analysis encompassed 32 studies published between 2004 and 2024, whose results enabled the calculation of 35 Hedge’s g values. Following the application of the random effects model, the weighted mean Hedge’s g value higher than +1.000, which indicates a strong positive effect of the project-based approach, was obtained for each hypothesis. Consequently, it was concluded that all hypotheses posed in this study are correct, which confirms the high effectiveness of the project-based teaching of natural sciences in terms of the promotion of the key 21st century skills that contribute to students’ scientific literacy.

Keywords: project-based teaching of natural sciences, meta-analysis, creativity, critical thinking, science process skills

Катарина Б. Путица
Универзитет у Београду, Иновациони центар Хемијског факултета, Београд, Србија

УТИЦАЈ ПРОЈЕКТНЕ НАСТАВЕ ПРИРОДНИХ НАУКА НА КЉУЧНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ
21. ВЕКА КОЈЕ ДОПРИНОСЕ РАЗВОЈУ УЧЕНИЧКЕ НАУЧНЕ ПИСМЕНОСТИ:
МЕТААНАЛИТИЧКА СТУДИЈА

Резултати ПИСА тестирања указују да ученици из Србије немају задовољавајући ниво научне писмености, која је есенцијална за успешно прилагођавање животним променама изазваним брзим научним развојем у 21. веку. Један од кључних узрока оваквих резултата јесте рецептивни приступ настави природних наука, током којег се ново градиво ретко разматра у аутентичним контекстима. С друге стране, пројектна настава подразумева активан ангажман ученика у оквиру пројеката иницираних конкретним проблемима из реалног живота, чије превазилажење захтева примену принципа научног метода и креирање иновативних продуката. Будући да креативност, критичко мишљење и компетенције везане за примену научног метода представљају кључне компетенције 21. века које доприносе развоју научне писмености, циљ овог истраживања био је да се утврди да ли се пројектна настава природних наука може применити за њихово унапређивање.

Три истраживачке хипотезе у којима је наведено да је пројектна настава ефективнија од традиционалне рецептивне наставе природних наука у погледу унапређивања ученичке креативности (Х1), критичког мишљења (Х2) и компетенција везаних за примену научног метода (Х3) проверене су путем метаанализе. У метаанализу су биле укључене 32 (квази)експерименталне студије публиковане између 2004. и 2024. године, чији су резултати омогућили израчунавање 35 вредности Хеџесовог g. Од тога је 10 g вредности искоришћено за проверу Х1, 13 за проверу Х2, док је 12 g вредности примењено за проверу Х3. Број израчунатих g вредности био је већи од укупног броја студија укључених у ову метаанализу пошто су резултати појединих студија омогућили проверу више од једне истраживачке хипотезе. Такође је важно истаћи да је 65,12% поменутих студија објављено након 2020. године, што указује да испитивање утицаја пројектне наставе природних наука на унапређивање кључних компетенција 21. века које доприносе развоју ученичке научне писмености тренутно представља веома актуелну област истраживања. Притом је 59,38% студија било изведено са ученицима средњих школа, 28,12% на нивоу универзитета, у 6,25% студија су били укључени ученици основних школа, док је преосталих 6,25% студија спроведено на предшколском нивоу. Истовремено, 37,50% студија било је везано за наставу природних наука, 25% за наставу биологије, 21,88% студија односило се на физику, док је 15,62% студија био фокусирано на наставу хемије.

Услед високог степена хетерогености g вредности које су коришћене за проверу Х1–Х3 (I2 вредности у сва три случаја биле су веће од 70%), израчунавање средње вредности
Хеџесовог g за сваку од хипотеза било је засновано на моделу случајних ефеката. Тако је за Х1 добијена средња вредност Хеџесовог g од +1,256, за Х2 средња g вредност била је +1,186, а за Х3 +1.656, при чему су све три вредности биле статистички значајне на нивоу p<0,001. Поменути резултати указују да, у односу на традиционалну рецептивну наставу природних наука, пројектна настава има јак, позитиван и статистички значајан утицај на развој ученичке креативности, критичког мишљења и компетенција везаних за примену научног метода. На основу тога се може закључити да су све хипотезе постављене у овом истраживању тачне, чиме се потврђује висока ефективност пројектне наставе природних наука у погледу унапређивања кључних компетенција 21. века које доприносе развоју ученичке научне писмености.

Коначно, дeтаљна анализа g вредности у вези са сваком од хипотеза показала је да на нивоу средње школа и универзитета пројектна настава природних наука има нешто позитивнији ефекат на развој креативности и компетенција за примену научног метода него на развој критичког мишљења. Истовремено, за извођење сличних закључака на нижим образовним нивоима неопходно је спровести додатне (квази)експерименталне студије у вези са датом проблематиком. По питању развоја компетенција за примену научног метода, пројектни приступ показао је једнаку ефективност у ситуацијама када је настава била фокусирана на градиво само једне научне дисциплине, као и у ситуацијама када је градиво различитих научних дисциплина комбиновано. С друге стране, у погледу развоја креативности, већа ефективност установљена је у ситуацијама када је настава била фокусирана на градиво само једне научне дисциплине. Ово се може објаснити чињеницом да комбиновање градива различитих дисциплина доводи до повећања когнитивног оптерећења, што представља један од важних фактора који негативно утичу на развој креативности. Када је у питању развој критичког мишљења, нешто нижа ефективност пројектне наставе установљена је само у области хемије. Спорији развој критичког мишљења у овој области повезан је са чињеницом да све хемијске појмове ученици истовремено морају да сагледају на три потпуно различита нивоа (макроскопском, симболичком и субмикроскопском), што није случај са наставним појмовима из физике и биологије. Коначно, у свим студијама које су дале највеће индивидуалне g вредности у вези са Х1–Х3 ученици су пројекте изводили у групама и уз коришћење информационо-комуникационих технологија, што указује да се на овај начин додатно могу појачати позитивни ефекти пројектне наставе на кључне компетенције 21. века у вези са развојем ученичке научне писмености.

Кључне речи: пројектна настава природних наука, метаанализа, креативност, критичко мишљење, компетенције за примену научног метода

References

• Adak, S. (2017). Effectiveness of constructivist approach on academic achievement in science at secondary level. Educational Research and Reviews, 12(22), 1074–1079. https://i.org/ 10.5897/ERR2017.3298
• Adewumi, G. S., & Adejoke, A. A. (2023). Effect of two instructional strategies on students science process skills in some selected abstract concepts in biology in Kwara state, igeria. Journal of Science, Technology and Mathematics Pedagogy, 1(1), 242–258.
• Ainley, M., & Ainley, J. (2011). A cultural perspective on the structure of student interest in science. International Journal of Science Education, 33(1), 51–71. https://doi.org/10.1080/ .2010.518640
• Anderson, R. (2002). Reforming science teaching: What research says about inquiry. Journal of Science Teacher Education, 13(1), 1–12. https://doi.org/10.1023/A:1015171124982
• Bani-Hamad, A. M. H., & Abdullah, A. H. (2019). The effect of project-based learning to improve the 21st century skills among Emirati secondary students. International Journal of Academic Research in Business and Social Sciences, 9(12), 560–573.
• Barak, M. (2002). Learning good electronics, or coping with challenging tasks? Priorities of excellent students. Journal of Technology Education, 14(1), 20–34. http://dx.doi.org/10. 21061/jte.v14i1.a.2
• Barak, M., & Shachar, A. (2008). Projects in technology education and fostering learning: The potential and its realization. Journal of Science Education and Technology, 17(3), 285–296. http://dx.doi.org/10.1007/s10956-008-9098-2
• Blumenfeld, P. C., Krajcik, J. S., Marx, R. W., & Soloway, E. (1994). Lessons learned: A collaborative model for helping teachers learn project-based instruction. The Elementary School Journal, 94(5), 539–551. http://www.jstor.org/stable/1001838.
• Borenstein, M., Hedges, L. V., Higgins, J. P., & Rothstein, H. R. (2010). A basic introduction to fixed-effect and random-effects models for meta-analysis. Research Synthesis Methods, 1(2), 97–111. https://doi.org/10.1002/jrsm.12
• Buroidah, H., Zubaidah, S., & Mahanal, S. (2023). Effects of project-based learning with project guide Ebook on critical thinking and metacognitive skills: A case from undergraduate biology students in genetic 1 course. Prisma Sains: Jurnal Pengkajian Ilmu dan Pembelajaran Matematika dan IPA IKIP Mataram, 11(2), 240–252. https://doi.org/10. / ps.v11i2.6727
• Can, B., Yildiz-Demirtas, V., & Altun, E. (2017). The effect of project-based science education programme on scientific process skills and conceptions of kindergarten students. Journal of Baltic Science Education, 16(3), 395–413. https://doi.org/10.33225/jbse/17.16.395
• Carvalho, C., Fiuza, E., Conboy, J., Fonseca, J., Santos, J. S., Gama, A. P., & Salema, M. H. (2015). Critical thinking, real life problems and feedback in science classroom. Journal of Turkish Science Education, 12(2), 21–31. https://doi.org/10.36681/
• Chinn, C. A., & Malhotra, B. A. (2002). Epistemologically authentic inquiry in schools: A theoretical framework for evaluating inquiry tasks. Science Education, 86(2), 175–218. https://doi.org/10.1002/sce.10001
• Corbano-Reyes, R. R. (2023). Project-based learning in science: effects on students’ science process and 21stcentury skills. Psychology and Education: A Multidisciplinary Journal, 10, 1010–1019. https://doi.org/10.5281/zenodo.8166219
• Cortazar, C., Nussbaum, M., Harcha, J., Alvares, D., Lopez, F., Goni, J., & Cabezas, V. (2021). Promoting critical thinking in an online, project-based course. Computers in Human Behavior, 119, Article 106705. https://doi.org/10.1016/j.chb.2021.106705
• DeOliveira Biazus, M., & Mahtari, S. (2022). The impact of project-based learning (PjBL) model on secondary students’ creative thinking skills. International Journal of Essential Competencies in Education, 1(1), 38–48. https://doi.org/10.36312/ijece. v1i1.752
• Ebenezer, J. V., & Zoller, U. (1993). Grade 10 students’ perceptions of and attitudes toward science teaching and school science. Journal of Research in Science Teaching, 30(2), 175–186. https://doi.org/10.1002/tea.3660300205
• Field, A. P., & Gillett, R. (2010). How to do a meta-analysis. British Journal of Mathematical and Statistical Psychology, 63(3), 665–694. https://doi.org/10.1348/000711010X502733
• Gresnigt, R., Taconis, R., Van Keulen, H., Gravemeijer, K., & Baartman, L. (2014). Promoting science and technology in primary education: A review of integrated curricula. Studies in Science Education, 50(1), 47–84. https://doi.org/10.1080/03057267. .
• Guzzo, R. A., Jackson, S. E., & Katzell, R. A. (1987). Meta-analysis analysis. Research in Organizational Behavior, 9(1), 407–442.
• Haryani, E., Coben, W. W., Pleasants, B. A., & Fetters, M. K. (2021). Analysis of teachers’ resources for integrating the skills of creativity and innovation, critical thinking and problem solving, collaboration, and communication in science classrooms. Jurnal Pendidikan IPA Indonesia, 10(1), 92–102. https://doi.org/10.15294/jpii.v10i1.27084
• Hasni, A., & Potvin, P. (2015). Student’s interest in science and technology and its relationships with teaching methods, family context and self-efficacy. International Journal of Environmental and Science Education, 10(3), 337–366. https://files.eric.ed.gov/fulltext/EJ1069261.pdf
• Hasni, A., Bousadra, F., Belletete, V., Benabdallah, A., Nicole, M. C., & Dumais, N. (2016). Trends in research on project-based science and technology teaching and learning at K-12 levels: a systematic review. Studies in Science Education, 52(2), 199–231. https://doi.org/10. / .2016.1226573
• Hassard, J. (2005).The art of teaching science: Inquiry and innovation in middle school and high school. Oxford University Press.
• Hedges, L. V., & Vevea, J. L. (1998). Fixed- and random-effects models in meta-analysis. Psychological Methods, 3(4), 486–504. https://doi.org/10.1037/1082-989X.3.4.486
• Higgins, J. P. T., Thompson, S. G., Deeks, J. J., & Altman, D. G. (2003). Measuring inconsistency in metaanalysis. British Medical Journal, 327(7414), 557–560. https://doi.org/10.1136/bmj.327.7414.557
• Hikmah, N., Febriya, D., Asrizal, A., & Mufit, F. (2023). The impact of the project-based learning model on students’ critical and creative thinking skills in science and physics learning: A meta-analysis. Journal of Research in Science Education, 9(10), 892–902. https://doi.org/ .29303/jppipa.v9i10.4384
• Holbrook, J., & Rannikmae, M. (2009). The meaning of scientific literacy. International Journal of Environmental and Science Education, 4(3), 275–288. https://files.eric.ed.gov/fulltext/EJ884397.pdf
• Husamah, H. (2015). Thinking skills for environmental sustainability perspective of new students of biology education department through blended project based learning model. Indonesian Journal of Science Education, 4(2), 110–119.
• Ijirana, I., Aminah, S., Supriadi, S., & Magfirah, M. (2022). Critical thinking skills of chemistry education students in team project-based stem-metacognitive skills learning during the COVID-19 pandemic. Journal of Technology and Science Education, 12(2), 397–409. https://./10.3926/jotse.1697
• Issa, H. B., & Khataibeh, A. (2021). The effect of using project based learning on improving the critical thinking among upper basic students from teachers’ perspectives. Pegem Journal of Education and Instruction, 11(2), 52–57. https://files.eric.ed.gov/fulltext/EJ1302127.pdf
• Jufrida, J., Basuki, F. R., Kurniawan, W., Pangestu, M. D., & Fitaloka, O. (2019). Scientific literacy and science learning achievement at junior high school. International Journal of Evaluation and Research in Education, 8(4), 630–636. http://doi.org/10.11591/ijere.v8i4.20312
• Koes-Handayanto, S., & Putri, N. D. (2021). The effect of project-based learning in STEM on students’ scientific reasoning. Journal of Physics: Conference Series (2nd International Annual Meeting on STEM education 2019, Thai Nguyen, Vietnam), 1835, 012006. https://doi.org/10.1088/1742-6596/1835/1/012006
• Kraft, M. A. (2020). Interpreting effect sizes of education interventions. Educational Researcher, 49(4), 241– 253. https://doi./ .3102/0013189X20912798
• Krajcik, J. S., & Blumenfeld, P. C. (2006). Project-based learning. In R. K. Sawyer (Ed.). The Cambridge handbook of the learning sciences (pp. 317–334). Cambridge University Press.
  https://doi.org/10.1017/CBO9780511816833.020
• Lam, S. F., Cheng, R. W.-Y., & Ma, W. Y. K. (2009). Teacher and student intrinsic motivation in project-based learning. Instructional Science: An International Journal of the Learning Sciences, 37(6), 565–578. https://doi.org/10.1007/s11251-008- -9
• Lou, S.-J., Chou, Y.-C., Shih, R.-C., & Chung, C. C. (2017). A study of creativity in CaC2 steamship-derived STEM project-based learning. Eurasia Journal of Mathematics Science and Technology Education, 13(6), 2387–2404. https://doi.org/10.12973/.2017.01231a
• Mejlgaard, N., & Bloch, C. (2012). Science in society in Europe. Science and Public Policy, 39(6), 695–700. https://doi.org/10.1093/scipol/scs087
• Metin, S., Aral, N., Uyun, H., & Hamiden, N. (2023). The effects of project approach-based education on cognitive abilities and scientific process skills of six-years children. Cukurova University Faculty of Education Journal, 52(1), 71–98. https://dergipark.org.tr/en/download/article-file/2277561.
• Mihardi, S., Harahap, M. B., & Sani, R. A. (2013). The effect of project based learning model with KWL worksheet on student creative thinking process in physics problems. Journal of Education and Practice, 4(25), 188–200. https://www.iiste.org/Journals/index.php/JEP/article/view/9086.
• Moher, D., Liberati, A., Tetzlaff, J., Altman, D. G., & Prisma Group. (2010). Preferred reporting items for systematic reviews and meta-analyses: the PRISMA statement. International Journal of Surgery, 8(5), 336–341. https://doi.org/10.1371/journal.pmed.1000097
• Mulyani, S., Madjdi, A. H., Lovika, A. R., & Gung, Y. T. (2021). The design of development of context and creativity based teaching materials to improve scientific literacy for grade V elementary school students. Asian Pendidikan, 1(2), 31–36. https://doi.org/10.53797/aspen.v1i2.5.2021
• Nurulwati, N., Herliana, F., Elisa, E., & Musdar, M. (2021). The effectiveness of project-based learning to increase science process skills in static fluids topic. AIP Conference Proceedings (The 9th National Physics Seminar 2020, Jakarta, Indonesia), 2320, 020037. https://doi.org/ .1063/5.0037628
• Okoye, M. N., & Osuafor, A. M. (2021). Effects of project-based learning method on students’ acquisition of science process-skills in Awka education zone. African Journal of Science, Technology and Mathematics Education, 6(2), 10–20.
• Organisation for Economic Co-operation and Development [OECD] (2023). PISA 2022 Results (Volume I): The State of Learning and Equity in Education. https://doi.org/10.1787/53f23881-en
• Pedaste, M., Maeots, M., Siiman, L. A., De Jong, T., Van Riesen, S. A. N., Kamp, E. T., Manoli, C. C., Zacharia, Z. C., & Tsourlidaki, E. (2015). Phases of inquiry-based learning: Definitions and the inquiry cycle. Educational Research Review, 14(3), 47–61. https://doi.org/10.1016/j.edurev.2015.02.003
• Ploj Virtič, M. (2022). Teaching science & technology: components of scientific literacy and insight into the steps of research. International Journal of Science Education, 44(12), 1916–1931. https://doi.org/10.1080/09500693.2022.2105414
• Pramashela, A., Suwono, H., Sulisetijono, S., & Wulanningsih, U. (2023). The influence of project-based learning integrated STEAM on the creative thinking skills. BIOEDUKASI: Journal for Biology and Biology Education, 21(2), 138–143.
• Putranta, H., Jumadi, J., & Wilujeng, I. (2019). Physics learning by PhET simulation-assisted using problem based learning (PBL) model to improve students’ critical thinking skills in work and energy chapters in MAN 3 Sleman. Asia-Pacific Forum on Science Learning and Teaching, 20(1), Article 3.
• Putri, S. U., Sumiati, T., & Larasati, I. (2019). Improving creative thinking skill through project-based-learning in science for primary school. Journal of Physics: Conference Series (International Conference on Mathematics and Science Education (ICMScE 2018), Bandung, Indonesia), 1157(2), 022052. https://doi.org/10.1088/1742-6596/1157/2/022052
• Rengkuan, M., Leasa, M., & Sumampouw, H. M. (2023). Metacognitive and critical thinking skills of genetics of biology students with project-based learning. Cypriot Journal of Educational Sciences, 18(2), 522–532. https://doi.org/10.18844/cjes.v18i2.7299
• Rodet, C. S. (2022). Does cognitive load affect creativity? An experiment using a divergent thinking task. Economics Letters, 220, Article number 110849. https://doi.org/10.1016/j.econlet.2022.110849
• Santos, L. F. (2017). The role of critical thinking in science education. Journal of Education and Practice, 8(20), 159–173. https://files.eric.ed.gov/fulltext/ED575667.pdf
• Sekar, A. D., Manalu, K., & Adlini, M. N. (2024). Investigating the influence of the project based learning model on students creative thinking during digestive system learning. Indonesian Journal of Biology Education, 7(1), 15–20. https://doi.org/10.31002/ijobe.v7i1.1415
• Sembiring, N. A. E. B., & Jahro, I. S. (2024). Differences in learning outcomes and science process skills of students learned with the model project based learning and discovery learning on acid-base material. Journal of Educational Technology: Journal of Learning Research and Development, 9(2), 314–326. https://doi.org/10.33394/jtp.v9i2.11245
• Setiawan, R. R., Suwondo, S., & Syafii, W. (2021). Implementation of project-based learning student worksheets to improve students’ science process skills on environmental pollution in high schools. Journal of Educational Sciences, 5(1) 130–140. https://doi.org/10.29303/jpm.v17i5.3710
• Setiyadi, M. W., Sudiatmika, A. A. I. A. R., Suma, K., & Suardana, N. (2024). Meta-analysis: the effect of project based learning on science process skills. Jurnal Pembelajaran Dan Biologi Nukleus, 10(1), 52–62. https://doi.org/10.36987/jpbn.v10i1.5227
• Siew, N. M., & Ambo, N. (2018). Development and evaluation of an integrated project-based and stem teaching and learning module on enhancing scientific creativity among fifth graders. Journal of Baltic Science Education, 17(6), 1017–1033. https://doi.org/10.33225/jbse/18.17.1017
•  Sitanggang, R. P., & Haryanto, H. (2023). The influence of project-based learning models on critical thinking ability and basic science learning outcomes. Proceedings Series on Social Sciences & Humanities, 12, 436–444. https://doi.org/10. /pssh.v12i.831
• Suastra, I. W., & Ristiati, N. P. (2019). Developing critical thinking, scientific attitude, and self-efficacy in students through project based learning and authentic assessment in science teaching at junior high school. Journal of Physics: Conference Series (International Seminar on Science Education 2018, Yogyakarta, Indonesia), 1233(1), 012087. https://doi.org/10.1088/1742-6596/1233/1/012087
•  Sun, G., & Yao, S. (2012). Investigating the relation between cognitive load and creativity in the conceptual design process. Proceedings of the Human Factors and Ergonomics Society Annual Meeting, 56(1), 308–312. https://doi.org/ .1177/1071181312561072
• Talanquer, V. (2018). Chemical rationales: Another triplet for chemical thinking. International Journal of Science Education, 40(15), 1874–1890. https://doi.org/10.1080/09500693.2018.1513671
• Tuanany, N., Wael. S., & Tuaputty, H. (2023) Integration of project based learning (PjBL) and picture and picture (PaP) learning models on process skills, critical thinking and learning outcomes of class X IPA students at SMA Muhamadiyah Masohi and SMA Negeri 15 Maluku Tengah. Rumphius Pattimura Biological Journal,  5(1), 7–11. https://doi.org/10.30598/rumphiusv5i1p007-011
• Tuaputty, H., Alimudi, S., Irene, I., Latuperissa, L. N., & Donkor, A. K. (2023). Project-based learning using alaboratory approach on learning outcomes and critical thinking in marine biology. Jurnal Pendidikan Biologi Indonesia, 9(1), 103–114. https://doi.org/10.22219/jpbi.v9i1.24551
• Turiman, P., Omar, J., Daud, A. M., & Osman, K. (2012). Fostering the 21st century skills through scientific literacy and science process skills. Procedia-Social and Behavioral Sciences, 59, 110–116. https://doi.org/10.1016/j.sbspro.2012.09.253
• Turner, H. M. I., & Bernard, R. M. (2006). Calculating and synthesizing effect sizes. Contemporary Issues in Communication Science and Disorders, 33(Spring), 42–55. https://doi.org/10.1044/cicsd_33_S_4
• Viana, R. V., Jumadi, J., Wilujeng, I., & Kuswanto, H. (2019). The influence of project based learning based on process skills approach to student’s creative thinking skill. Journal of Physics: Conference Series (International Seminar on Science Education 2018, Yogyakarta, Indonesia), 1233(1), 012033. https://doi.org/10.1088/1742-6596/1233/1/012033
• Wahyudiati, D., Irwanto, I., & Ningrat, H. K. (2022). Improving pre-service chemistry teachers’ critical thinking and problem-solving skills using project-based learning. World Journal on Educational Technology: Current Issues, 14(5), 1291–1304. https://doi.org/10.18844/wjet.v14i5.7268
• Wakumire, R., Nkundabakura, P., Mollel, A. D., Nazziwa, C., & Wakhata, R. (2022). Impact of project-based learning on students’ critical thinking skills in kinematics in Mbale district, Uganda. East African Journal of Education and Social Sciences, 3(3), 160–170. https://dx.doi.org/10.4314/eajess.v3i3.191
• Xu, C., Chih-Fu, W., Dan-Dan, X., Wen-Qian, L., & Kai-Yi, W. (2022). Challenges to student interdisciplinary learning effectiveness: An empirical case study. Journal of Intelligence, 10, 88. https://doi.org/10.3390/jintelligence10040088
• Yalcin, S. A., Turgut, U., & Buyukkasa, E. (2009). The effect of project based learning on science undergraduates’ learning of electricity, attitude towards physics and scientific process skills. International Online Journal of Educational Sciences, 1(1), 81–105. https://www.ajindex./ /makale/acarindex-1423904510.pdf
• Yalcinkaya-Onder, E., Zorluoglu, S. L., Timur, B., Timur, S., Guvenc, E., Ozergun, I., & Ozdemir, M. (2022). Investigation of science textbooks in terms of science process skills. International Journal of Contemporary Educational Research, 9(2), 432–449. https://doi.org/10.33200/ijcer.1031338

Copyright © 2025 by the publisher Faculty of Education, University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.