Чему настава филозофије на другим студијским програмима?

Милан З. Јовановић, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш, Србија, имејл: milan.jovanovic@filfak.ni.ac.rs
Зоран М. Димић, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш, Србија
Слађана З. Ристић Горгиев, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш, Србија
Иновације у настави, XXXVI, 2023/3, стр. 136–152

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2303136J

 

Резиме: Која је улога и колики је значај филозофског образовања на другим студијским програмима? О овом питању – које је добило на значају са најновијим трендом умањења наставе филозофије у образовном систему Републике Србије – изненађујуће је мало релевантних емпиријских истраживања. У овом раду бавимо се управо тиме: истражујемо значај, вредност и преферентну концепцију филозофског образовања на нематичним студијама, из перспективе студената, главних учесника образовног процеса. Наш узорак обухвата 151 учесника, студенте и студенткиње Универзитета у Нишу, који су помоћу онлајн-упитника одговарали на отворена питања о доприносу који су филозофски курсеви имали у њиховом образовању и евентуалном простору да тај допринос буде значајнији. Добијене податке анализирали смо квалитативно, методом тематске анализе. Резултати нашег истраживања показују да студенти изузетно цене учинак филозофских курсева, да сматрају да они доприносе унапређењу вештина критичког мишљења и ефикасног комуницирања, бољем сагледавању проблема, учењу како се учи, изградњи погледа на свет, па чак и – насупрот уобичајеној концепцији филозофије као општеобразовног предмета – бољем разумевању сопствене струке. Уз извесна ограничења која се морају имати у виду, ово истраживање говори у прилог томе да филозофско образовање даје значајан допринос образовању студената различитих вокација, те да постоје јаки разлози за супротстављање тренду маргинализације филозофије на другим студијским програмима. Такође, резултати сугеришу да је у светлу нових промена потребно поново промислити питање о начину конципирања филозофских курсева на другим студијским програмима.
Кључне речи: филозофско образовање, критичко мишљење, опште образовање, курикулум, тематска анализа

 

Summary: What is the role and importance of philosophical education in other academic programs? There is surprisingly little relevant empirical research on this issue – the issue that has gained importance with the latest trend of reducing the representation of philosophy teaching in the education system of the Republic of Serbia. This is exactly what we deal with in this paper: we investigate the importance, value, and preferred conception of philosophical education in other, non-core academic studies, from the perspective of students, the main participants in the educational process. Our sample includes 151 participants, male and female students of the University of Niš, who answered open-ended questions using an online questionnaire about the contribution that philosophy courses had in their education and the possibility of giving more momentum to that contribution. We analyzed the obtained data qualitatively, using the method of thematic analysis. The results of our research show that students highly value the impact of philosophy courses, they believe that they contribute to the improvement of critical thinking and effective communication skills, a better understanding of problems, learning how to learn, building a worldview, and even – contrary to the usual conception of philosophy as a general education subject – to the better understanding of one’s own profession. With certain limitations that must be taken into account, this research speaks in favor of the fact that philosophy education makes a significant contribution to the education of students of various vocations, and that there are strong reasons to oppose the trend of marginalization of philosophy in other academic courses. Also, the results suggest that in the light of the new changes, it is necessary to rethink the question of how to design philosophy courses in other academic curricula.

Keywords: philosophical education, critical thinking, general education, curriculum, thematic analysis

 

Литература:

  • Ab Wahab, M. K., Zulkifli, H. and Abdul Razak, K. (2022). Impact of Philosophy for Children and Its Challenges: A Systematic Review. Children. 9 (11), 1671. https://doi.org/10.3390/children9111671
  • American Philosophical Association’s committee on the status and future of the profession (2008). Statement on the Role of Philosophy Programs in Higher Education. www.apaonline.org. Posećeno 12. 6. 2023. na: https://www.apaonline.org/page/role_of_phil.
  • Blagojević, B. (2021). Uticaj kurseva iz etike na moralne intuicije studenata filozofije. Godišnjak za filozofiju. 3 (1), 55–65. https://doi.org/10.46630/gflz.3.2021.04
  • Braun, V. and Clarke, V. (2006). Using Thematic Analysis in Psychology. Qualitative Research in Psychology. 3 (2), 77–101.
  • Cohen, L., Manion, L. and Morrison, K. (2008). Research Methods in Education (6th ed.). London: Routledge.
  • Dimić, Z. (2021). Filozofija kao predmet u srednjoškolskom obrazovnom sistemu u Srbiji ‒ izazovi i perspektive. Godišnjak Pedagoškog fakulteta u Vranju. 12 (1), 7–19.
  • Dimić, Z., Ristić Gorgiev, S. and Jovanović, M. (2021). Value and Importance of Philosophy Courses Within Non-philosophy Studies: Students’ Perspective. Facta Universitatis, Series: Teaching, Learning and Teacher Education. 5 (2), 153. https://doi.org/10.22190/futlte211010012d
  • European Commission, Directorate-General for Education, Youth, Sport and Culture (2019). Key competences for lifelong learning. Publications Office. https://data.europa.eu/doi/10.2766/569540
  • Gorard, S., Siddiqui, N. and See, B. H. (2016). Can “Philosophy for Children” Improve Primary School Attainment?. Journal of Philosophy of Education. 51 (1), 5–22. https://doi.org/10.1111/1467-9752.12227
  • Hare, W. (1999). Critical Thinking as an Aim of Education. In: Marples, R. (Ed.). The Aims of Education (85–99). London: Routledge.
  • Jensen, S. S. (2021). The Impact of Philosophy with Children from the Perspective of Teachers. Educational Studies. 49 (2), 1–14. https://doi.org/10.1080/03055698.2020.1871323
  • Jovanović, M. (2021). Uticaj kurseva iz logike na stavove studenata. Godišnjak za filozofiju. 3 (1), 15–27. https://doi.org/10.46630/gflz.3.2021.01
  • Likert, R. (1932). A technique for the measurement of attitudes. Psycnet.apa.org. https://psycnet.apa.org/record/1933-01885-001
  • Milenković, D. (2021). Promena stava studenata filozofije povodom deset estetičkih teza – analiza podataka sprovedenog istraživanja. Godišnjak za filozofiju. 3 (1), 67–79. https://doi.org/10.46630/gflz.3.2021.05
  • Milić, A. i Ristić Gorgiev, S. (2021). Tumačenje studentskih stavova o religiji u odnosu na kurseve departmana. Godišnjak za filozofiju. 3 (1), 81–87. https://doi.org/10.46630/gflz.3.2021.06
  • Nikolić, I. i Dimić, Z. (2021). Uticaj kurseva filozofije na stavove studenata. Godišnjak za gilozofiju. 3 (1), 45–53. https://doi.org/10.46630/gflz.3.2021.03
  • Radovanović, B. i Ružić, G. (2021). Analiza rezultata anketa o studentskim stavovima povodom pitanja iz metodologije i filozofije nauke. Godišnjak za filozofiju. 3 (1), 29–44. https://doi.org/10.46630/gflz.3.2021.02
  • Rahdar, A., Pourghaz, A. and Marziyeh, A. (2018). The Impact of Teaching Philosophy for Children on Critical Openness and Reflective Skepticism in Developing Critical Thinking and Self-Efficacy. International Journal of Instruction. 11 (3), 539–556. Retrieved June 12, 2023. from: https://eric.ed.gov/?id=EJ1183430.
  • Ristić Gorgiev, S. i Blagojević, B. (2021). Uticaj kurseva iz filozofije na stavove studenata. Godišnjak za filozofiju. 3 (1), 9–14.
  • Trickey, S. and Topping, K. J. (2004). “Philosophy for children”: a systematic review. Research Papers in Education. 19 (3), 365–380. https://doi.org/10.1080/0267152042000248016
  • Yan, S., Walters, L. M., Wang, Z. and Wang, C. C. (2018). Meta-Analysis of the Effectiveness of Philosophy for Children Programs on Students’ Cognitive Outcomes. Analytic Teaching and Philosophical Praxis. 39 (1), 13–33. https://journal.viterbo.edu/index.php/atpp/article/view/1160

Copyright © 2023 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited

Language selection
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Indexed by
345 This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Indexed by
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Indexed by
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Follow Teaching Innovations
345   345   345