Александар M. Миланковић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд, Србија, имејл: radujtesetrgovi@gmail.com
Иновације у настави, XXXVIII, 2025/4, стр. 137–159

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2504137M

Резиме: Артефакти су основне јединице људске материјалне културе као објекти које су људи створили намерно и целисходно, са одређеним наменама и сврхама. Наставна средства и материјали основни су артефакти у настави, обликовани и израђени са наставним функцијама и сврхама. Проблем који се истражује у раду је конструисање наставног смисла артефаката који нису изворна наставна средства, док је циљ рада да се испитају могућности за конструисање наставног смисла таквих артефаката. Опште полазиште рада је претпоставка да је увођење нових артефаката, садржаја и метода један од основа одређивања наставничког позива као стваралачке праксе и организације наставе као стваралачког процеса. У раду испитујемо наставничку концептуализацију увођења артефаката кроз представљање резултата студије случаја приступа Дамира Малешева, наставника филозофије из Гимназије „Исидора Секулић” у Новом Саду. Основно питање студије случаја је како се конструише наставни смисао новоуведених артефаката у настави. За прикупљање података користили смо полуструктурисани интервју и отворени документ (предлог наставних активности), као додатни сегмент интервјуа. Резултати показују да се наставни смисао артефаката конструише у координисању са наставним областима и јединицама, методама и задацима и у конструисању наставничких активности и ученичких задатака, у складу са наставним јединицама, а на основу 1) наставничких идеја о кључним чиниоцима наставе и 2) кључних својстава одабраних артефаката. Из тога проистичу избор и увођење артефаката, одређивање њихових сврха, варирање и комбиновање њихових различитих својстава, осмишљавање гестова са артефактима и стварање новог, специфично наставног артефакта. Наставник Малешев истиче визуелне, геометријске и графичке артефакте, огледало и шах. Конструисањем наставног смисла артефакти постају аналогије, репрезентације и егземплари наставних садржаја – филозофских проблема, засновани у филозофском и дидактичком смислу и усклађени са педагошким и психолошко-образовним теоријско-истраживачким поставкама. Наставничке рефлексије и пракса потврђују се као инвентивне и иновативне а настава као поље стваралаштва и развоја материјалне културе наставе.

Кључне речи: артефакти у настави, студија случаја, настава филозофије

Summary: Artefacts are the basic units of human material culture as objects created by people intentionally and purposefully. Teaching aids and materials are the basic artefacts in teaching, shaped and made to serve teaching purposes. The construction of the teaching purpose of artefacts that are not original teaching aids is the issue explored in this paper, while the aim of the paper is to examine the possibilities of constructing the purpose of such artefacts in terms of teaching. An assumption that the introduction of new artefacts, content, and methods is one of the foundations determining the teaching profession as a creative practice and the organization of teaching as a creative process is the general starting point of the research. In the paper, we examine the teachers’ conceptualization of introducing artefacts in the classroom, by presenting the results of a case study involving the approach of Damir Malešev, a philosophy teacher in “Isidora Sekulić” high school in Novi Sad. The main question in the case study is how to construct the teaching purpose of the newly introduced artefacts. A semi-structured interview was used for data collection, along with an open document (a proposal for teaching activities) as an additional segment of the interview. The results show that the teaching purpose
of the artefacts is constructed in coordination with teaching areas and units, methods, and tasks, and in developing teaching activities and student tasks in accordance with teaching units, based on 1) teachers’ ideas about the key factors of teaching and 2) the key properties of the selected artefacts. This leads to the selection and introduction of the artefacts, determining their purpose, varying and combining their different properties, devising gestures with artefacts and creating a new artifact for the specific purpose of teaching. Teacher Malešev emphasizes visual, geometric, and graphic artefacts, a mirror and chess. By constructing the teaching purpose, artefacts become analogies and representations, exemplifying the teaching content – philosophical problems. They are based in philosophy and didactics and aligned with pedagogical and psychological-educational, as well as theoretical-research assumptions. Teacher reflections and practice are confirmed as inventive and innovative, and teaching as a field of creativity.

Кeywords: аrtefacts in teaching, case study, philosophy lessons

Литература

• Banjeglav, V. (1993). Filozofija u srednjoj školi – Ogledi iz metodike nastave filozofije. Theoria, 36(3–4), 125–133.
• Baranova, J., & Degėsys, L. (2015). Philosophical Didactics: How Creativity Can be Compatible with Critical Thinking. Mediterranean Journal of Social Sciences, 6(2), S5, 319–327. https://www.richtmann.org/journal/index.php/mjss/article/view/6198/5943
• Bardin, A. (2015). Epistemology and Political Philosophy in Gilbert Simondon – Individuation, Technics, Social Systems. Springer.
• Bešić, M. (2019). Metodologija društvenih nauka. Akademska knjiga.
• Bloom, B. (1956). Comprehension. Taxonomy of Educational Objectives – The Classification of Educational Goals – Handbook 1 – Cognitive Domain. Longman.
• Bognar, L., i Matijević, M. (2002). Didaktika. Školska knjiga.
• Bohlmann M., Lanius D., Maisenhölder P., Moser T., Noller J., & Schwartz M. (2023). On the Use of Youtube, Digital Games, Argument Maps, and Digital Feedback in Teaching Philosophy. Journal of Didactics of Philosophy, 7, 1–20, https://doi.org/10.46586/JDPh.2023.9863
• Borgo, S., & Vieu, L. (2009). Artefacts in Formal Ontology. In A. Meijer (Ed.). Philosophy of Technology and Engineering Sciences (pp. 273–309). Elsevier.
• Bruner, J. S. (2006). In Search of Pedagogy – Volume I – The selected works of Jerome S. Bruner. Routledge.
• Bruillard, E. (2021). Textbooks and educational resources: overview of contemporary research. IARTEM ejournal, 13(1), 1–25. https://doi.org/10.21344/iartem.v13i1.879
• Cekić-Jovanović, O., & Golubović-Ilić, I. (2010). Egzemplarna nastava na časovima Sveta oko nas / Prirode i društva. Norma, 15(2), 229–242. Pedagoški fakultet u Somboru.
• Cerić, H., & Cerić, E. (2020). Comics as a Medium of The Philosophical Message: Comicsophical Approach to Teaching Philosophy. Druga gimnazija Sarajevo.
• Cerić, H., & Cerić, E. (2022). Comics approach to teaching philosophy for children: Examined life in the classroom. Metodički ogledi, 29(2), 77–99.
• D’Eredità, F. (2015). Generalization in chess thinking. PNA Revista de Investigación en Didáctica de la Matemática, 9(3), 245–259. https://doi.org/10.30827/pna.v9i3.6100
• Diaz-Kommonen L. et al. (2004). Expressive artifacts and artifacts of expression. Working papers in art and design, 3. University of Hertfordshire.
• Dillon, P. (2020). Artefacts, found objects and early games. A cultural ecological perspective on proto-chess pieces. Time and Mind – The Journal of Archaeology, Consciousness and Culture, 13(1), 59–77.
• Dipert, R. R. (1993). Artifacts, art works, and agency. Temple University Press.
• Đokić, O. J., Jelić, M. S., & Ilić, S. M. (2020). Povezanost slikovnih i pojmovnih svojstava ugla i kocke u geometrijskom rezonovanju budućih učitelja. Inovacije u nastavi, 33(1), 1–20.
  https://doi.org/10.5937/inovacije2001001D
• Đurović, D. (2014). Filozofija: priručnik za četvrti razred gimnazija i srednjih stručnih škola za predmet filozofija. Novi Logos.
• Elgin, C. Z. (2011). Making Manifest: The Role of Exemplification in the Sciences and the Arts. Principia: An International Journal of Epistemology, 15(3), 399–413. https://doi.org/10.5007/1808-1711.2011v15n3p399
• Engeström, Y. (2014). Learning by Expanding – An Activity Theoretical Approach to Developmental Research. Cambridge University Press.
• Ferro, M. (2012). Chess thinking and configural concepts. Acta Didactica Universitatis Comenianae Mathematics, 12, 15–30. https://core.ac.uk/download/pdf/53287468.pdf
• Ferro, M. (2015). A multimodal semiotic approach to investigate on synergies between Geometry and Chess. Università di Palermo.
• Fink, E. (1989). Uvod u filozofiju. Nolit.
• Fischbein, E. (1993). The Theory of Figural Concepts. Educational Studies in Mathematics, 24(2), 139–162. https://doi.org/10.1007/BF01273689
• Fenwick, T., & Edwards, R. (2010). Actor-Network Theory in Education. Routledge.
• Fenwick, T. (2015). Sociomateriality and Learning: A Critical Approach. In D. Scott & E. Heargraves (Eds.). The SAGE Handbook of Learning (p. 83–94). SAGE.
• Garbacz, P. (2004). The Four Dimensions of Artifacts. Principles of Knowledge Representation and Reasoning: Proceedings of the Ninth International Conference (KR2004) (p. 289–299).
• Golubović, A., i Angelovski, L. (2017). Metodika nastave filozofije – skripta. Filozofski fakultet u Rijeci.
• Hansen, T. I., & Gissel, S. T. (2017). Quality of learning materials. IARTEM e-Journal, 9(1), 122–141. https://doi.org/10.21344/iartem.v9i1.601
• Heersmink, R. (2013). A Taxonomy of Cognitive Artifacts: Function, Information, and Categories. Review of Philosophy and Psychology, 4, 465–481. Springer. https://doi.org/10.1007/s13164-013-0148-1
• Hochstetter, G. (2022). The significance of creativity for teaching philosophy. Journal of Didactics of Philosophy, 6, 1–21. https://doi.org/10.46586/JDPh.2022.9702
• Ivić, I., Pešikan, A., i Antić, S. (2001). Aktivno učenje 2. Institut za psihologiju – Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije – Ministarstvo za prosvjetu i nauku Crne Gore.
• Janković, M. V., Lipij, A. R., i Sekulović, M. R. (2024). ’Važna su samo pitanja’: filozofija sa decom u nekoliko (p)ogleda. Inovacije u nastavi, 37(2), 142–153. https://doi.org/10.5937/inovacije2402142J
• Jeremić, M. (2015). Filozofija – Priručnik za nastavnike filozofije za četvrti razred gimnazije i srednjih stručnih škola. Klett.
• Kenward, B., Rutz, C., Weir, A. A. S., & Kacelnik, A. (2006). Development of tool use in New Caledonian crows: inherited action patterns and social influence. Animal Behaviour, 72, 1329–1343.
  https://doi.org/10.1016/j.anbehav.2006.04.007
• Korsgaard, M. T. (2019). Exploring the role of exemplarity in education: two dimensions of the teacher’s task. Ethics and Education, 14(3), 271–284. https://doi.org/10.1080/17449642.2019.1624466
• Kraus, A., & Wulf, Ch. (2022). Introduction: Embodiment – A Challenge for Learning and Education. In A. Kraus, & Ch. Wulf (Eds.). The Palgrave Handbook of Embodiment and Learning (pp. 1–18). Palgrave Macmillan.
• Krstić, D. (2019). Od umetnosti do filozofije: inovacije u nastavi filozofije u gimnaziji „Svetozar Marković” u Subotici u periodu od 1992. do 2019. godine. Grafoprodukt.
• D. (2024). Film u svetlu estetike i metodike nastave filozofije. D. Krstić.
• Leroi-Gourhan, A. (1993). Gesture and Speech. MIT Press.
• Lipij, A., Janković, M., Jeremić, M., Sekulović, M., & Krstić, P. (2024). Filozofiranje sa decom: priručnik. Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
• Maksić S., Pavlović J. (2022). Kreativnost u obrazovanju iz perspektive nastavnika. Institut za pedagoška istraživanja.
• Malešev, D. (2024). Grafičke sheme kao didaktičko sredstvo u nastavi filozofije. A priori, Specijalno izdanje br. 1. https://doi.org/10.5281/zenodo.14422051
• Maričić, S. V. (2023). Samorefleksija kao epistemološki pristup istraživanju pedagoških pitanja na primeru studije slučaja. Inovacije u nastavi, 36(3), 153–160. https://doi.org/10.5937/inovacije2303153M
• Marković, M., i Pavlović, M. (2004). Metodički prilog nastavnoj praksi filozofije u srednjoj školi: Presokratovci – Tales. Školski čas srpskog jezika i književnosti – časopis za metodiku nastave srpskog jezika i književnosti, 3, 46–57.
• Marković, M. (2006). Metodički prilog nastavnoj praksi filozofije u srednjoj školi: čitanje Sokrata. Školski čas srpskog jezika i književnosti – časopis za metodiku nastave srpskog jezika i književnosti, 2, 78–102.
• Mayer, R. E. (2009). Multimedia Learning. Cambridge University Press.
• Meyer, H. (2002). Didaktika razredne kvake. Educa.
• Mikanović B. (2017). Udžbenik i multimedijalni sistemi u obrazovanju i vaspitanju kao kulturno-potporni sistemi. U S. Marinković (ur.). Kulturno potporna sredstva u funkciji nastave i učenja (str. 303–316). Pedagoški fakultet Užice.
• Milanković, A. (2024). Filozofija u učionici. A priori, Specijalno izdanje broj 1. https://doi.org/10.5281/zenodo.14422502
• Miller, D. (1994). Artefacts and the meaning of things. In T. Ingold (Ed.). Companion Encyclopedia of Anthropology – Humanity, Culture and Social Life (pp. 396–419). Routledge.
• Mohr Lone, J., & Burroughs, M. D. (2016). Philosophy in Education. Rowman and Littlefield.
• Ninković, A. (1998). Specifičnosti nastave filozofije: potrebe i mogućnosti uvođenja inovacija. Inovacije u nastavi, 16(3), 21–28.
• Ninković, A. (2005). Filozofski praktikum. Učiteljski fakultet u Jagodini.
• Nohl, A.-M., & Götz-Dehnavi, M. G. (2022). Materiality and Spatiality of Bodily Learning. In A. Kraus, & Ch. Wulf (Eds.). The Palgrave Handbook of Embodiment and Learning (pp. 325–341). Palgrave Macmillan.
• Pavlović-Breneselović, D., i Radulović, L. (2014). Interaktivna nastava – praktikum. Centar za obrazovanje nastavnika – Filozofski fakultet.
• Plut D., Pešić J. (2003). Toward a Vygotskian theory of textbook. Psihologija, 36(4), 501–515.
• Poljak, V. (1982). Didaktika. Školska knjiga.
• Popper, K. R. (1978). Three Worlds. The Tanner Lectures on Human Values. Delivered at the University of Michigan, April 7, 1978. The University of Michigan.
• Popper, K. R. (1979). Objective Knowledge: An Evolutionary Approach (Revised edition). Oxford University Press.
• Preston B. (2009). Philosophical Theories of Artifact Function. In A. Meijer (Ed.). Philosophy of Technology and Engineering Sciences (pp. 213–235). Elsevier.
• Radulović, L. (2011). Obrazovanje nastavnika za refleksivnu praksu. Filozofski fakultet.
• Radulović, L. (2016). Slike o nastavniku – između moderne i postmoderne. Institut za pedagogiju i andragogiju – Centar za obrazovanje nastavnika – Filozofski fakultet.
• Radulović, L. (2017). Socio-cultural tools in teaching: Pedagogic-Didactic Perspective. U S. Marinković (ur.). Kulturno-potporna sredstva u funkciji nastave i učenja (str. 31– 50). Pedagoški fakultet Užice.
• Rezat, S., & Sträßer, R. (2012). From the didactical triangle to the socio-didactical tetrahedron: artifacts as fundamental constituents of the didactical situation. ZDM Mathematics Education, 44, 641–651.
  https://doi. org/10.1007/s11858–012–0448–4
• Schön, D. A. (1987). Educating the reflective practitioner. Jossey-Bass.
• Semetsky, I. (2014). Taking the Edusemiotic Turn: A Body-mind Approach to Education. Journal of Philosophy of Education, 48(3), 490–506.
• Smajić, A. (2020). Metodika nastave filozofije (magistarski rad). Univerzitet u Sarajevu. https://www.ff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/fil/Amina-Smajic.pdf
• Smith, J. A., Flower, P., & Larkin, M. (2009). Interpretative Phenomenological Analysis: Theory, Method and Research. SAGE.
• Sørensen, E. (2007). The Time of Materiality. FQS: Forum: Qualitative Social Research, 8(1), 2, 1–19.
• Sørensen, E. (2009). The Materiality of Learning. Cambridge University Press.
• Stančić, M. (2015). Načini evaluacije i građenje značenja kvaliteta rada nastavnika (neobjavljena doktorska disertacija). Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet.
• Stančić, M. S., Radulović, L. R., i Jovanović Milanović, O. S. (2022). Zašto (ne) istraživati sopstvenu praksu: perspektiva praktičara u obrazovanju. Inovacije u nastavi, 35(2), 16–29. https://doi. org/10.5937/inovacije2202016S
• Ševkušić, S. (2008). Kvalitativna studija slučaja u pedagoškim istraživanjima: saznajne mogućnosti i ograničenja. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 40(2), 239–256.
• Thomasson, A. L. (2009). Artefacts in Metaphysics. In A. Meijer (Ed.). Philosophy of Technology and Engineering Sciences (pp. 191–213). Elsevier.
• Tošić-Radev, M. (2016). Afektivna uloga nastavnika: konceptualizacija i empirijska provera konstrukta (doktorska disertacija). Filozofski fakultet.
• Vilotijević, M. (2000). Didaktika 3. Učiteljski fakultet.
• Vilotijević, M., i Vilotijević, N. (2016). Modeli razvijajuće nastave I. Učiteljski fakultet.
• Vitgenštajn, L. (1980). Filozofska istraživanja. Nolit.
• Vranješević J., i Vujisić Živković N. (2013). Profesionalni identitet nastavnika i obrazovanje između kompetencija i ideala. Teme, 37(2), 581–594. Univerzitet u Nišu.
• Vygotsky, L. S. (1978). Mind in society: The development of higher psychological processes. Harvard University Press.
• Wagenschein, M. (2018). Teaching to Understand – On the Concept of Exemplary Teaching.
• Wartofsky, M. W. (1979). Perception, Representation, and the Forms of Action: Towards an Historical Epistemology (1973). In M. Wartofsky (Ed.). Models – Representation and the Scientific Understanding, 48, 188–211.
• Wartofsky, M. W. (1980). Visual Scenarios: The Role of Representation in Visual Perception. In M. A. Hagen (Ed.). Dürer’s Devices: Beyond the Projective Model of Pictures (pp. 131–152). Academic Press.

Copyright © 2025 by the publisher Faculty of Education, University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.