Образовно-технолошка компетентност наставника као фактор организовања савремене наставе и учење

Никола В. Мијановић, Универзитет Црне Горе, Филозофски факултет у Никшићу, имејл: nikolam@ac.me
Иновације у настави, XXX, 2017/2, стр. 15–28

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1702015M

 

Резиме: Нема сумње да је наставник био и остао незамјенљив и професионално најодговорнији фактор квалитетног организовања и реализовања свих међусобно повезаних и условљених фаза сложеног наставног циклуса. Схватајући појам и суштину наставе као биполарно-управљиви процес, у коме се симултано одвијају активности поучавања и учења, наша анализа, као и многе друге које јој претходе, експлицитно потврђује тезу да њена ефикасност понајвише зависи од стручне, дидактичко-методичке и образовно-технолошке компетентности наставника. Данас се организација креативне, развијајуће и антиципирајуће наставе, засноване на конструктивистичкој сазнајној парадигми, не може замислити без адекватне партиципације савремене образовне технологије. Под суштином те синтагме не подразумијевамо само адекватно кориштење дигиталних и других образовних медија, већ и најсврсисходнијих програма, приступа и стратегија поучавања и учења, од примарног значаја за креирање оптималног физичког, сазнајног, емоционалног, социјалног и другог васпитно-образовног амбијента. Зато је императив у савременој настави обезбиједити сваком ученику што повољније услове за стицање неопходних функционалних знања и вјештина, уз максималну мобилност свих сазнајних чула, те ефикасно подстицање развоја његовог свеукупног психофизичког и другог потенцијала. Неспорно је да из шире схваћене педагошко-дидактичке, али и интердисциплинарно утемељене концепције, педагошке функције и суштине образовне технологије нужно и консеквентно проистичу изузетно сложени захтјеви који објективно детерминишу опште и посебне образовно-технолошке компетенције наставника савременог типа. Од тих компетенција првенствено зависи да ли ће примијењена образовна технологија у наставној пракси резултирати очекиваним васпитно-образовним циљевима и исходима.

Кључне ријечи: образовна технологија, компетенције наставника, савремена настава, конструктивистички приступ, ученичко постигнуће.

Summary: There is no doubt that a teacher was and remains an indispensable and professionally the most responsible factor of qualitative organization and realization of all interconnected and conditioned phases of the complex teaching cycle. Considering the concept and essence of teaching as a bipolar and manageable process in which the activities of teaching and learning are simultaneously caried out, our analysis, as well as many others that precede it, explicitly confirms that its effectiveness largely depends on the professional, didactical, methodological, educational and technological competences of teachers. Today, the organization of creative, developmental and anticipatory teaching is based on cognitive and constructivist paradigm which cannot be imagined without adequate participation of modern and educational technology. Essentially, that phrase does not imply only the appropriate use of digital and other educational media, but also the acceptable programs, approaches and strategies of teaching and learning, which are of primary importance for the creation of optimal physical, cognitive, emotional, social and other educational environments. Therefore, it is imperative in modern teaching to provide each student with the most favorable conditions for obtaining the necessary functional knowledge and skills, with maximum mobility of all cognitive senses, along with an effective encouragement of the development of individual psychophysical and other resources. It is indisputable that from a widely understood pedagogical, didactical and also interdisciplinary-based concept, the pedagogical function and essence of educational technology, result in the necessary and consequently extremely complex requirements which objectively determine the general and special educational andtechnological competences of the modern-type teacher. Whether the applied educational technology in teaching practice will result in the expected educational goals and outcomes depends primarily on these competences.

Key words: educational technology, teachers’ competences, modern teaching, constructivist approach, students’ achievement.

Литература

  • Armbruster, B. & Hertkorn, O. (1999). Allgemeine Mediendidaktik. Köln: Greven Verlag.
  • Bakx, A., Koopman, M., De Kruijf, J. & Den Brok, P. (2015). Primary school pupils’ views of characteristics of good primary school teachers: an exploratory, open approach for investigating pupils’ perceptions. Teachers and Teaching. 21 (5), 543–564.
  • Blažić, M. (1998). Uvod v didaktiko medijev. Novo Mesto: Pedagoška obzorja.
  • Bognar, L., Matijević, M. (2002). Didaktika. Zagreb: Školska knjiga.
  • Bridges, M. C., Ware, W. B., Brown, B. B. & Greenwood, G. (1971). Characteristics of Best and Worst College Teachers. Science Education. 55 (4), 545–553.
  • Connel, R. (2009). Good teachers on dangerous ground: towards a new view of teacher qulity and professionalism.
    Critical Studies in Education. 50 (3), 213–229.
  • Crowther, J.(1992). Oxford Advanced Learner’s Encyclopedic Dictionary. Oxford:University Press.
  • Danilović, M. (1996). Savremena obrazovna tehnologija. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
  • Danilović, M. (2004). Priznanje i razvoj „Оbrazovne tehnologije“ kao naučne oblasti i nastavnog predmeta. Beograd: Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 36, 106–121.
  • Davidov, V. G. (1999). Aktivnost učenika i nastavnika. U: Obrazovanje – teorija i praksa (???). Beograd – Moskva: Ruska akademija obrazovanja i Zajednica učiteljskih fakulteta Srbije.
  • Day, C. (1999). Developing Teachers. The Challenges of lifelong Learning. London: Falmer Press.
  • Delor, Ž. (1996). Obrazovanje – skrivena riznica. UNESCO – International Commision on Educations for the Twenty first century.
  • Đorđević, J. (1997). Nastava i učenje u savremenoj školi. Beograd: Savez pedagoških društava Jugoslavije i Učiteljski fakultet – Beograd.
  • Gordon, T. (1998). Kako biti uspješan nastavnik. Beograd: Kreativni centar.
  • Le Koadik, I. F. (2005). Nauka o informacijama. Beograd: CLIO.
  • Lysanaght, J. & Williams, C. (1966). Uvod u programiranu nastavu. Zagreb: Školska knjiga, (3–4).
  • Mandić, P., Mandić, D. (1996). Obrazovna informaciona tehnologija. Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Matijević, M. (2002). Internet, multimedij i cjeloživotno učenje. U: Klapan, A. i Matijević, M. (ur.). Obrazovanje odraslih i cjeloživotno učenje (267–276). Zagreb: Hrvatsko andragoško društvo.
  • Mazzei, R. (1951). Desirable Traits of Successful Teachers. The Journal of Teacher Education. 2 (4), 291–294.
  • Mijanović, N. (2002). Obrazovna tehnologija. Cetinje – Podgorica: Štamparija Obod DD Cetinje.
  • Mijanović, N. (2003). Obrazovni mediji u funkciji efikasnijeg organizovanja individualizovane nastave. Tehnologija, informatika, obrazovanje. 2 (235–244). Beograd – Novi Sad: Institut za pedagoška istraživanja i Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike.
  • Mijanović, N. (2004). Uloga multimedija u procesu nastave i učenja. U: Savremene informatičke i obrazovne tehnologije i novi mediji u obrazovanju (151–159). Sombor: Učiteljski fakultet.
  • Polk, A. J. (2006). Traits of Effective Teachers. Arts Education Policy Review. 107 (4), 23–29.
  • Potkonjak, N. i sar. (1996). Pedagoški leksikon. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  • Reichel, N. & Arnon, S. (2009). A multicultural view of the good teacher in Israel. Teachers and Teaching:
    theory and practice. 15 (1), 59–85.
  • Resnick, L. B. (1991). Shared Cognition, Thinking as Social Practice. Washington: American Psychological
    Association.
  • Salomon, G. & Perkins, D. (1996). Learning in Wonderland, What Computers Really Offer Education. In: Kerr, S. (Ed.). Technology and the Future of Education (111–130). Chicago: University of Chicago Press.
  • Schwirian, P. M. (1969). Characteristics of Elementary Teachers Related to Attitudes toward Science. Journal of Research in Science Teaching. 6 (3), 203–213.
  • Šoljan, N. (1976). Obrazovna tehnologija. Zagreb: Školska knjiga.
  • Tigelaar, D. E. H. et al. (2004). The development and validation of a framework for teaching competencies in higher education. Higher Education. 48 (2), 253–268.
  • Vigotski, N. L. (1983). Mišljenje i govor. Beograd: Nolit.
  • Vilotijević, M., Mandić, D. (2016). Informatičko-razvijajuća nastava u efikasnoj školi. Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Vilotijević, M., Vilotijević, N. (2016). Modeli razvijajuće nastave. Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Vujaklija, M. (1997). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta.
  • Williams, B. K., Sawyer, S. C. & Hutchinson, S. E. (1995). Using information Technology. Chicago, Bogota, Boston, Buenos Aires, Caracas, London, Madrid, Mexico City, Sidney, Toronto: Irwin.
Language selection
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Indexed by
345 This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Indexed by
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Indexed by
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Follow Teaching Innovations
345   345   345