Милица М. Јелић, Универзитет Црне Горе, Филозофски факултет, Никшић, Црна Гора, имејл: milicak@ac.me
Вучина М. Зорић, Универзитет Црне Горе, Филозофски факултет, Никшић, Црна Гора
Иновације у настави, XXX, 2017/4, стр. 14–34

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1704014J

Aннотация: Принимая во внимание тот факт, что на протяжении последних нескольких лет проводилась интенсивная реформа дошкольного воспитания и образования в Черногории, возникает потребность переоценки её актуальных исходных основ, а внутри этого и самого понимания содержания плана и программы, т.е. их замены более широким понятием куррикулума. Сравнительный анализ куррикулумов и актуальных на данный момент в дошкольном образовании Черногории планов, был проведён с учётом возможных различий в определениях, видах, теориях и т.п. В работе представлены и проанализированы основные тенденции, стратегии и проекты, получившие государственную поддержку в рамках реформы куррикулума и дошкольного воспитания и образования в Черногории в целом, а также их сферы влияния и результаты. Результаты исследования указывают на то, что преобразование дошкольного куррикулума в Черногории характеризуется современным пониманием институциональной структуры и цели дошкольных учреждений, в которых они представлены, как более широкое жизненное пространство, как сообщество в специфическом и конкретном культурологическом и социальном контексте, где особое внимание уделяется гуманистическому и целостному подходу и развитию всех детей, то есть их включению и исключению из дошкольного воспитания и образования.

Ключевые термины: куррикулум, дошкольное воспитание и образование, Черногория

САВРЕМЕНЕ КОНЦЕПЦИЈЕ КУРИКУЛУМА ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА У ЦРНОЈ ГОРИ

Имајући у виду чињеницу да је последњих година интензивирана реформа предшколског васпитања и образовања у Црној Гори, намеће се потреба да се преиспитају њене актуелне полазне основе, а унутар тога, и схватања и садржаји плана и програма, односно његове замјене ширим концептом курикулума. С обзиром на то да су могућа различита одређења појма, врста, теорија и слично – курикулума уопште – спроведена је њихова упоредна анализа, кроз историјску и савремену перспективу, са оним актуелним у предшколству у Црној Гори. Педагошки експерти у Црној Гори приликом разматрања различитих класификација истичу неколико могућих подјела, те десетине врста курикулума, а притом веома често потенцирају и то да је отворени курикулум најпримјеренији за рани и предшколски узраст. Наиме, претежно се сматра да он даје најбоље резултате и излази у сусрет потребама дјеце, те као такав и треба да буде флексибилан, отворен, да се конструише упоредо са реализацијом, да буде усклађен са индивидуалним разликама међу дјецом, њиховим способностима, посебностима васпитне групе и установе и задовољи права и потребе све дјеце. Притом, дјеца треба да буду у средини која ће им пружити најбоље подстицаје за даљи развој, у којој ће моћи да уче природно и у складу са породичним васпитањем. Ипак, како ће се конструисати и изгледати курикулум у предшколским институцијама, најчешће поред теоријских поставки одређују и бројни други фактори као што су професионална оспособљеност васпитача, заинтересованост и степен сарадње свих актера васпитно-образовног процеса, њихова отвореност, спремност на акцију, а неизоставне су и препоруке које установе добијају од државе и локалне заједнице. У раду су представљени и анализирани трендови, стратегије и пројекти које је подржала државе у оквиру реформе курикулума и уопште предшколског васпитања и образовања у Црној Гори, њихови домети и резултати. Последњих година се реализује континуирано унапређивање предшколског васпитања и образовања у Црној Гори, а једна од најважнијих карактеристика тог процеса је прилагођавање курикулума локалном контексту и потребама, али и одређеним особеностима појединих концепата у развијеним државама свијета. Резултати истраживања упућују на то да трансформацију предшколског курикулума у Црној Гори карактерише савремено схватање институционалне структуре и сврхе предшколских установа, у којима се оне конципирају као шири животни простор, као заједница у специфичном и конкретном културолошком и друштвеном контексту, са тежиштем на хуманистичком и холистичком приступу и развоју све дјеце, односно њиховом укључивању у предшколско васпитање и образовање и обухваћености њиме. Таква општа оријентација има бројне сличности, али и контекстуалне специфичности у погледу релативно слично осмишљених курикулума, попут оних у Великој Британији, Шведској, Новом Зеланду, Ређо Емилији у Италији, па и региону, односно у Словенији, Хрватској или Србији. Као што је приликом развоја курикулума у Црној Гори битно користити и ослонити се и на такве упоредне концепте, још више је важно континуирано преиспитивати њихове полазне основе, циљеве, методе, те потенцијалне садржаје. Такве анализе и перспективе су битне у склопу укупног конкретног контекста, односно врсти и преплетености курикулума у цјелокупном васпитно-образовном систему у Црној Гори.

Кључне ријечи: курикулум, предшколско васпитање и образовање, Црна Гора.

Литература

• Aleksendrić, B. (2009). Shvatanja i pristupi teoriji i praksi kurikuluma. Nastava i vaspitanje. 58 (3), 331-347.
• Cindrić, M, Miljković, D i Strugar, V. (2010). Didaktika i kurikulum. Zagreb: IEP-D2.
• Convention on the Rights of the Child, United Nations General Assembly, 1989. Pristupljeno 10.02.2017. dostupno na www.ohchr.org/EN/ProfessionalInterest/Pages/CRC.aspx.
• Datnow, A., Hubbard, L. and Mehan, H. (2002). Extending Educational Reform. London: Falmer Press.
• Đorđević, J. (2003). Shvatanja o kurikulumu i njegova uloga u nastavi. Pedagoška stvarnost. 49 (1-2), 31-46.
• Ciljevi iz Barselone: Izgradnja i opremanje objekata dječije zaštite za djecu predškolskog uzrasta u EU u cilju održivog i inkluzivnog rasta, Evropska unija, 2013.
• Education for All – EFA, UNESCO, 1990. Pristupljeno 10.02.2017. dostupno na www.unesdoc.unesco.org/images/0012/001275/127583e.pdf.
• Glatthorn, A., Boschee, F. and Whitehead, B. (2006). Curriculum Leaderchip. London: Sage Publications Inc.
• Hansen, K. A., Kaufmann, R.K. and Burke Walsh, K. (2001). Kurikulum za vrtiće. Zagreb: Udruga roditelja Korak po korak.
• Kamenov, E. (2008). Obrazovanje predškolske dece. Beograd: Zavod za udžbenike.
• Kessler, S.A. (1992). The Social Context of the Early Childhood Curriculum. U Kessler, S. and Swadener B. (ur.). Reconceptualizing the Early Childhood Curriculum: Beginning the dialogue (21-42). New York: Teachers College Press.
• Krofič, R. (1992). Teorijski pristupi planiranju i obnovi kurikuluma. Ljubljana: Centar za razvoj univerziteta.
• Marendić, Z. (2011). Predškolski programi između tradicionalnog i savremenog. U Ćurak, H. (ur.). Kvalitet predškolskog odgoja i obrazovanja u Bosni i Hercegovini (21-33). Sarajevo: Agencija za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje.
• Marjanović, A. (1987). Dete-partner u svetu odraslih. Beograd: Predškolsko dete.
• Miljak, A. (2005). Su-konstrukcija i teorije (ranog odgoja) obrazovanja. Pedagogijska istraživanja. 2 (2), 235-250.
• Miljak, A. (2007). Teorijski okvir sukonstrukcije kurikuluma ranog odgoja. U Previšić, V. (ur.). Kurikulum (205-252). Zagreb: Školska knjiga.
• Milutinović, J. (2005). Ciljevi obrazovanja i koncepcije kurikuluma. Pedagoška stvarnost. 51 (9-10), 694-704.
• Novović, T. (2012). Značaj i uloga ranog predškolskog vapitanja u obrazovnom sistemu Crne Gore. Inovacije u nastavi. 25 (3), 100-113.
• Novović, T. (2014). Razvoj kurikuluma u predškolskim ustanovama u Crnoj Gori. U: Hrvatić, N. (ur.) Interkulturalno obrazovanje i europske vrijednosti (120-136). Zagreb: Odsjek za pedagogiju – Filozofski fakultet u Zagrebu. Pašalić Kreso, A.(2011). Nauka za predškolski odgoj, predškolski odgoj za nauku. U Ćurak, H. (ur.). Kvalitet predškolskog odgoja i obrazovanja u Bosni i Hercegovini (7-22). Sarajevo: Agencija za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje.
• Pastuović, N. (1999). Edukologija. Zagreb: Znamen.
• Petrović Sočo, B. (2009). Međuovisnost kurikuluma ranoga odgoja i institucijskoga konteksta. U Bouillet, D. i Matijević, M. (ur.). Kurikulumi ranog odgoja i obveznog obrazovanja (185-196). Zagreb: Učiteljski fakultet sveučilišta u Zagrebu.
• Previšić,V. (2007): Pedagogija i metodologija kurikuluma. U Previšić, V. (ur.). Kurikulum (15-37). Zagreb: Školska knjiga.
• Prednacrt Zakona o izmjenama i dopunama zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Ministarstvo prosvjete Crne Gore, 2017.
• Program za područja aktivnosti u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Ministarstvo prosvjete i nauke Crne Gore i Zavod za školstvo, 2007. Pristupljeno 15.12.2016. dostupno na: https://www.academia.edu/4691122/Program_za_podru%C4%8Dja_aktivnosti.
• Program za područja aktivnosti u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Ministarstvo prosvjete i nauke Crne Gore i Zavod za školstvo, 2011. Pristupljeno 15.12.2016. dostupno na: http://www.zzs.gov.me/ ResourceManager/FileDownload.aspx?rId=84311&rType=2.
• Programsko usmjerenje odgoja i obrazovanja predškolske djece (1991). Glasnik Ministarstva kulture i prosvjete RH, br. 7/8.
• Protner, E., Medveš, Z., Batinić, Š., Miovska Spaseva, S., Spasenović, V., Šušnjara, S., Zorić, V., Vujisić Živković, N. (2014). Bologna reform of subject teacher education in the newly founded states in the territory of the former Yugoslavia. Journal of the Institute for Educational Research. 46 (1): 7-28.
• Slunjski, E. (2011). Kurikulum ranog odgoja-istraživanje i konstrukcija. Zagreb: Školska knjiga.
• Strategija ranog i predškolskog vaspitanja i obrazovanja (2010-2015), Ministarstvo prosvjete i nauke Crne Gore, 2010.
• Strategija ranog i predškolskog vaspitanja i obrazovanja (2016-2020), Ministarstvo prosvjete i nauke Crne Gore, 2016.
• Sučević, V., Sakač, M. i Bulatović, A. (2013). Kurikulum u funkciji kvalitetnog osnovnog obrazovanja – otvaranje prostora za autonomiju škola. Metodički obzori. 8 (1), 15-29.
• The State of the World’s Children2003: Child Participation, UNICEF, 2003. Pristupljeno 10.02.2017. dostupno na www.unicef.org/sowc03/contents/pdf/SOWC03-eng.pdf.
• Vilotijević, M. (1999). Didaktika 3 – Organizacija nastave. Beograd: Naučna knjiga.
• Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (2010). Službeni list Crne Gore, br. 80.
• Zorić, V. (2013). The development of primary school teachers education in Montenegro. History of Education & Childrens Literature. 8 (1), 107-129.
• Zorić V. (2016). Establishment, work and prospective development of the department of pedagogy in Montenegro. Journal of Contemporary Educational Studies. 67 (3), 104-123.

Copyright © 2017 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.