Марија К. Танасковић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Ужицу, Ужице, Србија, имејл: zmajaaa@gmail.com
Данијела М. Судзиловски, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Ужицу, Ужице, Србија

Иновације у настави, XXXVI, 2023/4, стр. 1–11

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2304001T

Резиме: У васпитању и образовању деце млађег школског узраста велики значај и утицај требало би дати традиционалној музици. Кроз програмске садржаје наставе музичке културе ученици уче о наслеђу, а самим тим уче да поштују и негују српску и традиционалну музику других народа. Упознавање са традиционалном музиком у настави музичке културе један је од начина да се допринесе развијању свести о културним и националним добрима, те развијању осетљивости за њихово неговање и поштовање. У раду је представљено истраживање које је обухватило 671 учитеља из свих округа Републике Србије. Циљ истраживања је да испита мишљења учитеља у вези са статусом традиционалне музике у млађим разредима основне школе. Коришћене су метода теоријске анализе и дескриптивна метода. Резултати показују да се садржаји традиционалне музике практикују у већој мери, али учитељи такође сматрају да постоји потреба да се на часовима музичке културе укључи више ових садржаја. Када је у питању навођење конкретних традиционалних садржаја који се користе у настави, приметно је да се у различитим регионима негују садржаји који су везани за традицију локалне средине. Испитаници сматрају да ученици имају позитивне реакције према традиционалним садржајима, али да они нису на првом месту када су у питању дечија интересовања. Налази истраживања могу бити основа за промишљања о унапређењу курсева сталног стручног усавршавања запослених у просвети, али могу бити и подстицај за прикупљање и публиковање литературе са садржајима традиционалне музике да би се олакшао и унапредио рад учитеља и процес учења код ученика.

Кључне речи: српска традиционална музика, настава музичке културе, садржаји традиционалне музике, ставови учитеља, основношколски узраст

Summary: Traditional music should have greater significance and impact in education of children of younger school age. Curricular content of music education lessons enables students to learn about heritage and, therefore, learn to respect and cherish Serbian music and traditional music of other nations. Becoming familiar with traditional music in music lessons is one form of contributing to the development of the awareness of cultural and national treasure and of the need for its preservation and cultivation. The paper presents research that included 671 teachers from all districts of the Republic of Serbia. The aim of the research is to examine the opinions of teachers regarding the status of traditional music in the lower grades of primary school. The method of theoretical analysis and descriptive method were used. The results show that the contents of traditional music are practiced to a greater extent, but primary school teachers also believe that there is a need for including more of these contents in music lessons. When it comes to specifying which traditional contents are used in music lessons, it is noticeable that in different regions the contents related to the traditions of the local environment are nurtured. The respondents believe that students have positive reactions to  traditional content but that it is not in the first place when it comes to children’s interests. The research findings can serve as the basis for considering an improvement of continuous professional development courses for employees in education, but they can also be an incentive for collecting and publishing literature
with the contents of traditional music in order to facilitate and improve the work of primary school teachers and the learning process of students.

Кeywords: Serbian traditional music, Music teaching, content of traditional music, teachers’ attitudes, primary school age

Литература

• Belojica Pavlović, B. i Cicović Sarajlić, D. (2018). Nacionalno vaspitanje u nastavi muzičke kulture. Leposavić ‒ Kosovska Mitrovica: Univerzitet u Prištini – Kosovska Mitrovica, Učiteljski fakultet u Prizrenu – Leposavić, Fakultet umetnosti u Prištini – Zvečan.
• Bogunović, B. (2008). Muzički talenat i uspešnost. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Golemović, D. (2005). Etnomuzikološki ogledi. Beograd: Biblioteka XX vek.
• Janković, Lj. i Janković, D. (2016). Narodne igre. Knjiga I. Beograd: Narodna biblioteka Srbije.
• Jeremić, B., Markov, Z. i Nikolić, L. (2023). Tradicionalna muzika u vrtiću i razvoj socijalno-emocionalnih kompetencija dece predškolskog uzrasta. DHS. 2 (23), 541‒556.
• Jović Miletić, A. (2011). Početno muzičko obrazovanje na srpskom muzičkom jeziku. Beograd: Dijamant print.
• Kršić Sekulić, V. (2000). Pevanje kao uslov za uspešan razvoj instrumentalista. Zbornik radova drugog pedagoškog foruma (63‒74). Beograd: FMU Katedra za solfeđo.
• Levitin, D. Dž. (2011). Muzika i mozak. Zašto volimo muziku? Novi Sad: Psihopolis institut.
• Maksić, S. i Tenjović, L. (2008). Povezanost interesovanja i verbalna fluentnost kod učenika osnovne škole. Psihologija. 41 (3), 311‒325. https://doi.org/10.2298/PSI0803311M.
• Marković, D. Ž. (2002). Sociologija i globalizacija. Niš ‒ Beograd: Prosveta ‒ Savremena administracija.
• Mesaroš Živkov, A. i Markov, Z. (2020). Opažanja roditelja i učitelja o zastupljenosti sadržaja narodne tradicije u školskim aktivnostima učenika mlađeg školskog uzrasta. Pedagoška stvarnost. 64 (1), 59‒71. https://doi.org/10.19090/ps.2020.1.59-71.
• Milić I. (2012). Uloga narodnih muzičkih igara u razvijanju nacionalnog identiteta učenika. Škola kao činilac razvoja nacionalnog i kulturnog identiteta i proevropskih vrednosti: obrazovanje i vaspitanje – tradicija i savremenost (345‒355). Jagodina: Pedagoški fakultet.
• Milošević, J. (2021). Tradicionalna narodna kola u nastavi muzičke kulture za mlađi školski uzrast. Norma. 26 (1), 39‒51. https://doi.org/10.5937/norma2101039M.
• Mirković-Radoš, K. i Matić, E. (1986). Muzika i predškolsko dete. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Naumović, S. (1996). Od ideje obnove do prakse upotrebe: ogled o odnosu politike i tradicije na primeru savremene Srbije. Od mita do folka (109‒145). Beograd ‒ Kragujevac: Liceum.
• Nikšić, N. (2022). Muzičko opismenjavanje na muzičkom maternjem jeziku Novopazarskog kraja. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Ober, L. (2007). Muzika drugih. Novi izazovi etnomuzikologije. Beograd: Biblioteka XX veka.
• Pavlović, B. (2013). Vaspitne vrednosti tradicionalnih narodnih pesama i igara u nastavi muzičke kulture. Nastava i vaspitanje. 4, 668–681.
• Pavlović, B. i Cicović Sarajlić, D. (2018). Zastupljenost srpske narodne i umetničke muzike u osnovnoškolskim nastavnim programima i udžbenicima muzičke kulture. Nova škola. 13 (2), 49‒61.
• Pavlović, B., Cicović Sarajlić, D. i Kodela, S. (2019). Razvijanje interesovanja učenika osnovnoškolskog uzrasta za izvođenje tradicionalnih pesama. Teme. 43 (1), 191‒207.
• Ristivojević, M. (2009). Uloga muzike u konstrukciji etničkog identiteta. Etnološko-antropološke sveske. 2, 118‒130.
• Ristivojević, M. (2012). Proučavanje muzike u antropologiji. Etnoantropološki problemi. 7 (2), 471–485. https://doi.org/10.21301/eap.v7i2.8.
• Rojko, P. (2012). Metodika nastave glazbe. Teorijsko-tematski aspekti. Osijek: Pedagoški fakultet.
• Stošić, A. (2008). Polifunkcionalnost pesme u nastavi muzičke kulture. Pedagogija. 63 (1), 62‒74.
• Stošić, A. (2020). Narodna pesma i igra u udžbenicima muzičke kulture: narodna melodija u funkciji muzičkog razvoja. Vlado S. Milošević: etnomuzikolog, kompozitor i pedagog ‒ Tradicija kao inspiracija (436‒457). Banja Luka.
• Sudzilovski, D. i Tanasković, M. (2022). Nacionalni identitet u udžbenicima muzičke kulture. Baština. 32 (58), 419‒430. https://doi.org/10.5937/bastina32-40599
• Vasiljević, Z. (2000). Metodika muzičke pismenosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Žunić, D. (2020). Čemu tradicionalna muzika danas? U: Jovanović, J. i Žunić, D. (ur.). Prisustvo tradicionalne muzike u Srbiji danas: u izmenjenom radnom i prazničnom kontekstu (11‒26). Niš: SANU.

Copyright © 2023 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited