Упутство за ауторе

|PDF|

Часопис Иновације у настави научни је часопис који издаје Учитељски факултет Универзитета у Београду. У њему објављујемо теоријске, прегледне и оригиналне истраживачке радове из наука и научних дисциплина које третирају наставни процес на свим нивоима васпитања и образовања ради његовог унапређења и модернизације. Циљ је да Иновације буду подршка истраживачима, а инспирација практичарима у проналажењу оптималних решења и ефикасних стратегија за увођење иновација у наставу од предшколског васпитања преко основношколске, средњошколске и универзитетске наставе до целоживотног образовања.

Часопис излази четири пута годишње.

УПУТСТВО АУТОРИМА

У часопису Иновације у настави објављујемо научне чланке који припадају следећим категоријама:

  1. изворни научни чланак (у коме се износе претходно необјављени резултати сопствених истраживања научним методом према шеми IMRAD (Introduction, Methods, Results and Discussion));
  2. прегледни научни чланак (рад који садржи оригиналан, детаљан и критички приказ истраживачког проблема у коме је аутор остварио одређен допринос, видљив на основу аутоцитата);
  3. кратки научни чланак (изворни научни чланак који сажима резултате изворног истраживачког дела или дела које је још у току);
  4. стручни чланак (у коме се саопштавају позната сазнања и резултати изворних истраживања ради ширења информација и сазнања, као и њихове примене у пракси).

Осим научних и стручних радова, у часопису Иновације у настави у мањем обиму објављујемо преведене радове, приказе (књига, рачунарских програма, дигиталних образовних апликација, научних догађаја и др.), прилоге из наставне праксе и друге стручне информације.

Достављање радова

Радови се шаљу електронском поштом. Електронска адреса редакције је: inovacije@uf.bg.ac.rs. Аутори могу послати радове на српском, енглеском, руском или француском језику. Сви радови који добију позитивне рецензије биће објављени у часопису на језику на ком су написани. Уколико аутори желе да рад буде објављен у часопису на страном језику (енглеском, руском или француском), неопходно је да га преведу на језик који су одабрали. Редакција задржава право да лекторише радове, као и да врши измене које се односе на техничку припрему текстова. Исправљене и за штампу спремне радове у PDF формату шаљу се ауторима ради коначне верификације (без могућности мењања садржаја рада или додавања новог текста).

Уз рад, аутор је дужан да достави потписану и скенирану Изјаву аутора (образац се може преузети на адреси inovacije@uf.bg.ac.rs).

Сваки рад, пре поступка рецензирања, пролази кроз процес софтверске провере плагијаризма (софтвер је избор Уређивачког одбора). За сваки рад добија се извештај о провери плагијаризма на основу кога уредник доноси одлуку о даљем статусу рада. Рад који се предлаже за објављивање у Часопису треба да буде написан у складу са етичким принципима и принципима поштовања добробити и достојанства учесника истраживања и без употребе језика који на било који начин дискриминише поједине групе (нације, расе и вере).

Сви радови објављени у Часопису лиценцирани су за Creative Commons Attribution 4.0 International License, чиме сви заинтересовани добијају право да копирају, деле и даље дистрибуирају објављене радове, стручне информације и друге прилоге.

Учитељски факултет, издавач, гарантује да од аутора неће тражити било какве накнаде при обради или објављивању чланака.

Поступак рецензирања радова
Након пријема радова главни и одговорни уредник обавља преглед радова и доноси одлуку о томе који радови улазе у процес рецензирања. Основни критеријуми за избор радова су тематска усклађеност радова са концепцијом Часописа и са захтевима у упутству за ауторе. Након тога, секретар редакције обавештава ауторе о даљем статусу рада.

Сви радови се рецензирају од стране два компетентна рецензента. Рецензенти не знају ауторов идентитет нити аутори добијају податке о идентитету рецензента. Рецензенти користе образац за оцењивање радова у коме, осим оцене различитих аспеката рада (квалитет наслова и апстракта, појмовно-теоријски оквир, методолошки приступ, образложеност резултата и закључци, литература, квалитет и структура текста, допринос научној области), дају сугестије за унапређење рада и предлог категорије рада.

Аутор је дужан да у писменој форми редакцију упозна са свим изменама које је начинио у тексту (број странице на којој се налази измена и означавање места на коме је промена извршена), у складу са примедбама и препорукама рецензената. Након тога, уредник доноси одлуку о објављивању. О томе обавештава уређивачки одбор и аутора у року од три месеца.

Стандарди за припрему рада

Фонт. Рад треба да буде написан у текст процесору Microsoft Word, фонтом Times New Roman, величине 12 тачака. Параграфи: фонт – Normal, проред – 1.5, први ред – увучен аутоматски (Col 1).

Обим. Прегледни и истраживачки радови могу бити дужине до једног ауторског табака (16 страна, око 36.000 знакова), кратки научни чланци, критике, полемике и осврти, као и стручни и преведени радови до 8 страна (око 15.000 знакова); извештаји и прикази до 2–3 стране (приближно 3800–5600 знакова). Уредник задржава право да објави обимније радове када изражавање научног садржаја захтева већи простор.

Општи подаци о ауторима. Име, средње слово и презиме аутора наводи се у првом реду, а у следећем се даје институција у којој ради. Испод тога треба навести адресу становања или институције у којој је аутор запослен и годину рођења (година рођења се не објављује, али се користи приликом класификације радова у Народној библиотеци Србије). Позиција: left. Поред свог имена аутор додаје фусноту, у чијем садржају на дну странице наводи своју електронску адресу. Ако је аутора више, треба дати само адресу једног, обично првог. Уколико рад потиче из докторске дисертације, у фусноти уз наслов треба да стоји и назив тезе, место и факултет на којем је одбрањена. За радове који потичу из истраживачких пројеката треба навести назив и број пројекта, финансијера и институцију у којој се реализује.

Наслов рада. Три реда испод имена. Фонт: Times New Roman, 12, bold; позиција: center.

Резиме. Може бити дужине до 1400 знакова (са белинама), налази се на почетку рада, један ред испод наслова. Садржи циљ рада, примењене методе истраживања, најзначајније резултате и закључке. Редакција обезбеђује превођење резимеа на енглески језик или превођење проширених резимеа са других језика на српски језик (уколико је рад достављен на страном језику). Редакција не обезбеђује превод радова у целини на стране језике.

Проширени резиме. Може бити дужине до 3600–5400 знакова са белинама. Садржи циљ истраживања, значај и (теоријски) контекст проблема, прецизан опис методолошког приступа, најзначајније резултате и закључке, педагошке импликације. Аутор доставља проширени резиме на енглеском језику. У договору са аутором редакција може да обезбеди превод на енглески језик. Проширени резиме на енглеском језику се објављује као саставни део електронског издања Часописа ради обезбеђивања веће цитираности радова у часописима који су са несрпског говорног подручја.

Кључне речи. Наводе се иза резимеа. Треба да их буде до пет, пишу се италик стандардним словима и одвојене су зарезом (иза последње стоји тачка). Пожељно је да то буду појмови и термини који се често користе за индексирање и претрагу чланака.

Основни текст. Радове треба писати језгровито, разумљивим стилом и логичким редом. Рад треба да садржи уводни део, који обухвата сажето приказан појмовно-теоријски оквир и одређен проблем истраживања, прецизан опис методологије истраживања, приказ добијених резултата са тумачењем и закључак са препорукама за даља истраживања или за праксу.

Референце у тексту. Све референце на српском језику у списку литературе и у заградама у тексту наводе се латиницом, без обзира на врсту коришћеног писма у тексту и писма на коме су штампани коришћени извори – књиге и часописи. На литературу се упућује у загради у самом тексту, а не у фусноти. Имена страних аутора у тексту се наводе у српској транскрипцији (према одредбама у важећем Правопису), а затим се у загради наводe изворно, уз годину публиковања рада. Пример: Мејер (Meyer, 1987). Када постоје два аутора рада, наводе се презимена оба, док се у случају већег броја аутора наводи презиме првог и скраћеница „i sar.“ уколико је реч о раду на српском или „еt al.“ уколико је реч о раду на страном језику.

Цитати. Сваки цитат, без обзира на дужину, треба да прати референца са бројем стране. Пример: (Meyer, 1987: 38).

Табеле, графикони, схеме, слике. Треба да буду сачињени у Word-у или неком њему компатибилном програму. Табеле из статистичких пакета треба „пребацити“ у Word. Свака табела, схема, слика и сваки графикон морају бити разумљиви и без читања текста, односно морају имати редни број, наслов (прецизан, не дужи од једног реда) и легенду (објашњења ознака, шифара и скраћеница). Слике треба припремити у електронској форми са резолуцијом од 300dpi и у формату JPG. Треба избегавати
болдиране линије и сенчења која нису неопходна. Приказивање истих података табеларно и графички није прихватљиво. За илустрације преузете из других извора (књига, часописа) аутор је дужан да упути на извор. Осим тога, потребно је да прибави и достави редакцији писмено одобрење власника ауторских права.

Табеле, схеме, слике и графикони треба да буду распоређени на одговарајућа места у тексту. Слике и графичке прилоге доставити и у посебним фајловима.

Резултати статистичке обраде. Треба да буду дати на следећи начин: F=25.35, df=1,9, p<.001 или F(1,9)=25,35, p<.001 (како је уобичајено у статистици педагошких и психолошких истраживања).

Фусноте и скраћенице. Нису дозвољене, осим у изузетним случајевима када садрже додатни текст (коментар).

Списак литературе. На крају текста у складу са стилом АПА (Америчка психолошка асоцијација) треба приложити списак литературе на коју се аутор позивао у раду. Референце се наводе абецедним редом по презименима аутора на следећи начин:

Књига (презиме(на) и иницијал(и) имена аутор(а), година издања, наслов књиге (курзивом), место издања и издавач):

Sahlberg, P. (2011). Finnish Lessons. What can the world learn from educational change in Finland?. New York: Teacher College Press, Teachers College, Columbia University.

Radovanović, I., Radović, V. Ž. i Tadić, A. (2009). Inovacije u nastavi – bibliografija radova (1983–2008). Beograd: Učiteljski fakultet.

Поглавље у књизи или у тематском зборнику (презиме(на) и иницијал(и) имена аутора, година издања, назив поглавља, презиме и иницијал имена уредника, наслов књиге (курзивом) и прву и последњу страницу поглавља у загради, место издања и издавач):

Havelka, N. (2001). Udžbenik i različite koncepcije obrazovanja i nastave. U: Trebješanin, B. i Lazarević. D. (ur.). Savremeni osnovnoškolski udžbenik (31–58). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Чланак у часопису (презиме(на) и иницијал(и) имена аутора, година издања, назив чланка, пуно име часописа (курзивом), волумен, број, странице и, уколико је доступан, DOI број):
Arcidiacono, F. and Padiglia, S. (2015). A narrative format design to improve language acquisition thorugh social interaction. Teaching Innovations. 28 (3), 83–98. DOI:10.5937/inovacije1503083P
Milanović, A. (2015). Značenje pojma fonema i njen značaj za učiteljski poziv. Inovacije u nastavi. 28 (4), 13–17. DOI: 10.5937/inovacije1504013M
Haslam, A. A., Jetten, J., Postmes, T. and Haslam, C. (2009). Social Identity, Health and Well-Being: An Emerging Agenda for Applied Psychology. Applied Psychology, 58 (1), 1-23.

Прилог у зборнику са научног скупа, објављен у целини (презиме(на) и иницијал(и) имена аутора, година издања, наслов прилога, презиме(на) и иницијал(и) имена уредника, наслов зборника (курзивом),
прву и последњу страну прилога у загради, наслов скупа (курзивом) и време одржавања скупа, место издања и издавач):
Antonijević, R. (2014). Efikasnost i efektivnost kao dve dimenzije kvaliteta obrazovanja darovitih. U: Gojkov, G. i Stojanović, A. (ur.). Daroviti i kvalitet obrazovanja (88–92). Međunarodni naučni skup Daroviti i kvalitet obrazovanja, 28. 6. 2013. Vršac: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“, Arad (Romania): Universitatea de vest „Aurel Vlaicu“.

Необјављене докторске дисертације и магистарског/мастер рада (презиме и иницијал имена аутора, година, назив дисертације или тезе (курзивом), назнака: докторска дисертација или магистарски/мастер рад (у загради), место, институција):
Večanski Nikolić, V. (2015). Razvojni potencijal i modaliteti korišćenja ručno izrađenih igračaka na predškolskom uzrastu (doktorska disertacija). Beograd: Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Marinković, K. (2016). Pregled istraživanja o strategijama rada učitelja sa potencijalno darovitim učenicima za matematiku (master rad). Beograd: Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Службена документа – закони, прописи, правилници и сл. (назив документа (курзивом), година објављивања, назив гласила, број):
Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika (2012). Prosvetni glasnik, br. 5.

Одреднице у енциклопедијама, лексиконима или речницима (презиме и иницијал имена аутора одреднице (уколико је аутор назначен), година, назив одреднице, назив енциклопедије, речника или лексикона, странице (у загради), место издања, издавач):
Webb, D. C. (2014). Bloom’s Taxonomy in Mathematics Education. In: Encyclopedia of Mathematics Education (63–68). Dordrecht: Springer Reference.
Или (презиме(на) и инцијал(и) имена аутора или уредника (са назначеним ур. у загради), година, назив енциклопедије, лексикона или речника (курзивом), место издања, издавач):
Trnavac, N. (ur.) (2012). Leksikon istorije pedagogije srpskog naroda. Beograd: Zavod za udžbenike.

Веб-документи (презиме(на) и иницијал(и) имена аутора, година, назив документа (курзивом), датум када је сајт посећен, интернет адреса)
Kallestad, J. and Olweus, D. (2003). Predicting Teachers and Schools Implementation of the Olweus Bullying Prevention Program: A Multilevel Study. Retrieved May 18, 2000. from www: http://www.vanguard.edu/psychology/apa.pdf.
У списку литературе наводе се само референце на које се аутор позива или које је анализирао у прегледном чланку.
Када се исти аутор наводи више пута, поштује се редослед година у којима су радови публиковани. Уколико се наводи већи број радова истог аутора публикованих у истој години, радови треба да буду означени словима уз годину издања, на пример: 1999а, 1999б… Навођење необјављених радова није дозвољено, изузев одбрањених а необјављених докторских дисертација и магистарских/мастер радова.

Избор језика
Индексирано у
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi will be found on EBSCO's international research databases within the coming months.
Индексирано у
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page.
Information about copyright
345

Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution 4.0 International License.

Information about copyright can be found on this page.
Пратите Иновације у настави
345   345   345