|PDF|

Часопис Иновације у настави научни је часопис који издаје Учитељски факултет Универзитета у Београду. У њему објављујемо теоријске, прегледне и оригиналне истраживачке радове из наука и научних дисциплина које третирају наставни процес на свим нивоима васпитања и образовања ради његовог унапређења и модернизације. Циљ је да Иновације буду подршка истраживачима, а инспирација практичарима у проналажењу оптималних решења и ефикасних стратегија за увођење иновација у наставу од предшколског васпитања преко основношколске, средњошколске и универзитетске наставе до целоживотног образовања.

Часопис излази четири пута годишње.

УПУТСТВО АУТОРИМА

У часопису Иновације у настави објављујемо научне чланке који припадају следећим категоријама:

1. изворни научни чланак (у коме се износе претходно необјављени резултати сопствених истраживања научним методом према шеми IMRAD (Introduction, Methods, Results and Discussion));
2. прегледни научни чланак (рад који садржи оригиналан, детаљан и критички приказ истраживачког проблема у коме је аутор остварио одређен допринос, видљив на основу аутоцитата);
3. кратки научни чланак (изворни научни чланак који сажима резултате изворног истраживачког дела или дела које је још у току);
4. стручни чланак (у коме се саопштавају позната сазнања и резултати изворних истраживања ради ширења информација и сазнања, као и њихове примене у пракси).

Осим научних и стручних радова, у часопису Иновације у настави у мањем обиму објављујемо преведене радове, приказе (књига, рачунарских програма, дигиталних образовних апликација, научних догађаја и др.), прилоге из наставне праксе и друге стручне информације.

Достављање радова

Радови се шаљу електронском поштом. Електронска адреса редакције је: inovacije@uf.bg.ac.rs. Аутори могу послати радове на српском, енглеском, руском или француском језику. Сви радови који добију позитивне рецензије биће објављени у часопису на језику на ком су написани. Уколико аутори желе да рад буде објављен у часопису на страном језику (енглеском, руском или француском), неопходно је да га преведу на језик који су одабрали. Редакција задржава право да лекторише радове, као и да врши измене које се односе на техничку припрему текстова. Исправљене и за штампу спремне радове у PDF формату шаљу се ауторима ради коначне верификације (без могућности мењања садржаја рада или додавања новог текста).

Уз рад, аутор је дужан да достави потписану и скенирану Изјаву аутора (образац се може преузети на адреси inovacije@uf.bg.ac.rs).

Сваки рад, пре поступка рецензирања, пролази кроз процес софтверске провере плагијаризма (софтвер је избор Уређивачког одбора). За сваки рад добија се извештај о провери плагијаризма на основу кога уредник доноси одлуку о даљем статусу рада. Рад који се предлаже за објављивање у Часопису треба да буде написан у складу са етичким принципима и принципима поштовања добробити и достојанства учесника истраживања и без употребе језика који на било који начин дискриминише поједине групе (нације, расе и вере).

Сви радови објављени у Часопису лиценцирани су за Creative Commons Attribution 4.0 International License, чиме сви заинтересовани добијају право да копирају, деле и даље дистрибуирају објављене радове, стручне информације и друге прилоге.

Учитељски факултет, издавач, гарантује да од аутора неће тражити било какве накнаде при обради или објављивању чланака.

Поступак рецензирања радова
Након пријема радова главни и одговорни уредник обавља преглед радова и доноси одлуку о томе који радови улазе у процес рецензирања. Основни критеријуми за избор радова су тематска усклађеност радова са концепцијом Часописа и са захтевима у упутству за ауторе. Након тога, секретар редакције обавештава ауторе о даљем статусу рада.

Сви радови се рецензирају од стране два компетентна рецензента. Рецензенти не знају ауторов идентитет нити аутори добијају податке о идентитету рецензента. Рецензенти користе образац за оцењивање радова у коме, осим оцене различитих аспеката рада (квалитет наслова и апстракта, појмовно-теоријски оквир, методолошки приступ, образложеност резултата и закључци, литература, квалитет и структура текста, допринос научној области), дају сугестије за унапређење рада и предлог категорије рада.

Аутор је дужан да у писменој форми редакцију упозна са свим изменама које је начинио у тексту (број странице на којој се налази измена и означавање места на коме је промена извршена), у складу са примедбама и препорукама рецензената. Након тога, уредник доноси одлуку о објављивању. О томе обавештава уређивачки одбор и аутора у року од три месеца.

Стандарди за припрему рада

Фонт. Рад треба да буде написан у текст процесору Microsoft Word, фонтом Times New Roman, величине 12 тачака. Параграфи: фонт – Normal, проред – 1.5, први ред – увучен аутоматски (Col 1).

Обим. Прегледни и истраживачки радови могу бити дужине до једног ауторског табака (16 страна, око 36.000 знакова), кратки научни чланци, критике, полемике и осврти, као и стручни и преведени радови до 8 страна (око 15.000 знакова); извештаји и прикази до 2–3 стране (приближно 3800–5600 знакова). Уредник задржава право да објави обимније радове када изражавање научног садржаја захтева већи простор.

Општи подаци о ауторима. Име, средње слово и презиме аутора наводи се у првом реду, а у следећем се даје институција у којој ради. Испод тога треба навести адресу становања или институције у којој је аутор запослен и годину рођења (година рођења се не објављује, али се користи приликом класификације радова у Народној библиотеци Србије). Позиција: left. Поред свог имена аутор додаје фусноту, у чијем садржају на дну странице наводи своју електронску адресу. Ако је аутора више, треба дати само адресу једног, обично првог. Уколико рад потиче из докторске дисертације, у фусноти уз наслов треба да стоји и назив тезе, место и факултет на којем је одбрањена. За радове који потичу из истраживачких пројеката треба навести назив и број пројекта, финансијера и институцију у којој се реализује.

Наслов рада. Три реда испод имена. Фонт: Times New Roman, 12, bold; позиција: center.

Резиме. Може бити дужине до 1400 знакова (са белинама), налази се на почетку рада, један ред испод наслова. Садржи циљ рада, примењене методе истраживања, најзначајније резултате и закључке. Редакција обезбеђује превођење резимеа на енглески језик или превођење проширених резимеа са других језика на српски језик (уколико је рад достављен на страном језику). Редакција не обезбеђује превод радова у целини на стране језике.

Проширени резиме. Може бити дужине до 3600–5400 знакова са белинама. Садржи циљ истраживања, значај и (теоријски) контекст проблема, прецизан опис методолошког приступа, најзначајније резултате и закључке, педагошке импликације. Аутор доставља проширени резиме на енглеском језику. У договору са аутором редакција може да обезбеди превод на енглески језик. Проширени резиме на енглеском језику се објављује као саставни део електронског издања Часописа ради обезбеђивања веће цитираности радова у часописима који су са несрпског говорног подручја.

Кључне речи. Наводе се иза резимеа. Треба да их буде до пет, пишу се италик стандардним словима и одвојене су зарезом (иза последње стоји тачка). Пожељно је да то буду појмови и термини који се често користе за индексирање и претрагу чланака.

Основни текст. Радове треба писати језгровито, разумљивим стилом и логичким редом. Рад треба да садржи уводни део, који обухвата сажето приказан појмовно-теоријски оквир и одређен проблем истраживања, прецизан опис методологије истраживања, приказ добијених резултата са тумачењем и закључак са препорукама за даља истраживања или за праксу.

Референце у тексту. Све референце на српском језику у списку литературе и у заградама у тексту наводе се латиницом, без обзира на врсту коришћеног писма у тексту и писма на коме су штампани коришћени извори – књиге и часописи. На литературу се упућује у загради у самом тексту, а не у фусноти. Имена страних аутора у тексту се наводе у српској транскрипцији (према одредбама у важећем Правопису), а затим се у загради наводe изворно, уз годину публиковања рада. Пример: Мејер (Meyer, 1987). Када постоје два аутора рада, наводе се презимена оба, док се у случају већег броја аутора наводи презиме првог и скраћеница „i sar.“ уколико је реч о раду на српском или „еt al.“ уколико је реч о раду на страном језику.

Цитати. Сваки цитат, без обзира на дужину, треба да прати референца са бројем стране. Пример: (Meyer, 1987: 38).

Табеле, графикони, схеме, слике. Треба да буду сачињени у Word-у или неком њему компатибилном програму. Табеле из статистичких пакета треба „пребацити“ у Word. Свака табела, схема, слика и сваки графикон морају бити разумљиви и без читања текста, односно морају имати редни број, наслов (прецизан, не дужи од једног реда) и легенду (објашњења ознака, шифара и скраћеница). Слике треба припремити у електронској форми са резолуцијом од 300dpi и у формату JPG. Треба избегавати
болдиране линије и сенчења која нису неопходна. Приказивање истих података табеларно и графички није прихватљиво. За илустрације преузете из других извора (књига, часописа) аутор је дужан да упути на извор. Осим тога, потребно је да прибави и достави редакцији писмено одобрење власника ауторских права.

Табеле, схеме, слике и графикони треба да буду распоређени на одговарајућа места у тексту. Слике и графичке прилоге доставити и у посебним фајловима.

Резултати статистичке обраде. Треба да буду дати на следећи начин: F=25.35, df=1,9, p<.001 или F(1,9)=25,35, p<.001 (како је уобичајено у статистици педагошких и психолошких истраживања).

Фусноте и скраћенице. Нису дозвољене, осим у изузетним случајевима када садрже додатни текст (коментар).

Списак литературе. На крају текста у складу са стилом АПА (Америчка психолошка асоцијација) треба приложити списак литературе на коју се аутор позивао у раду. Референце се наводе абецедним редом по презименима аутора на следећи начин:

Књига (презиме(на) и иницијал(и) имена аутор(а), година издања, наслов књиге (курзивом), место издања и издавач):

Sahlberg, P. (2011). Finnish Lessons. What can the world learn from educational change in Finland?. New York: Teacher College Press, Teachers College, Columbia University.

Radovanović, I., Radović, V. Ž. i Tadić, A. (2009). Inovacije u nastavi – bibliografija radova (1983–2008). Beograd: Učiteljski fakultet.

Поглавље у књизи или у тематском зборнику (презиме(на) и иницијал(и) имена аутора, година издања, назив поглавља, презиме и иницијал имена уредника, наслов књиге (курзивом) и прву и последњу страницу поглавља у загради, место издања и издавач):

Havelka, N. (2001). Udžbenik i različite koncepcije obrazovanja i nastave. U: Trebješanin, B. i Lazarević. D. (ur.). Savremeni osnovnoškolski udžbenik (31–58). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Чланак у часопису (презиме(на) и иницијал(и) имена аутора, година издања, назив чланка, пуно име часописа (курзивом), волумен, број, странице и, уколико је доступан, DOI број):
Arcidiacono, F. and Padiglia, S. (2015). A narrative format design to improve language acquisition thorugh social interaction. Teaching Innovations. 28 (3), 83–98. DOI:10.5937/inovacije1503083P
Milanović, A. (2015). Značenje pojma fonema i njen značaj za učiteljski poziv. Inovacije u nastavi. 28 (4), 13–17. DOI: 10.5937/inovacije1504013M
Haslam, A. A., Jetten, J., Postmes, T. and Haslam, C. (2009). Social Identity, Health and Well-Being: An Emerging Agenda for Applied Psychology. Applied Psychology, 58 (1), 1-23.

Прилог у зборнику са научног скупа, објављен у целини (презиме(на) и иницијал(и) имена аутора, година издања, наслов прилога, презиме(на) и иницијал(и) имена уредника, наслов зборника (курзивом),
прву и последњу страну прилога у загради, наслов скупа (курзивом) и време одржавања скупа, место издања и издавач):
Antonijević, R. (2014). Efikasnost i efektivnost kao dve dimenzije kvaliteta obrazovanja darovitih. U: Gojkov, G. i Stojanović, A. (ur.). Daroviti i kvalitet obrazovanja (88–92). Međunarodni naučni skup Daroviti i kvalitet obrazovanja, 28. 6. 2013. Vršac: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“, Arad (Romania): Universitatea de vest „Aurel Vlaicu“.

Необјављене докторске дисертације и магистарског/мастер рада (презиме и иницијал имена аутора, година, назив дисертације или тезе (курзивом), назнака: докторска дисертација или магистарски/мастер рад (у загради), место, институција):
Večanski Nikolić, V. (2015). Razvojni potencijal i modaliteti korišćenja ručno izrađenih igračaka na predškolskom uzrastu (doktorska disertacija). Beograd: Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Marinković, K. (2016). Pregled istraživanja o strategijama rada učitelja sa potencijalno darovitim učenicima za matematiku (master rad). Beograd: Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Службена документа – закони, прописи, правилници и сл. (назив документа (курзивом), година објављивања, назив гласила, број):
Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika (2012). Prosvetni glasnik, br. 5.

Одреднице у енциклопедијама, лексиконима или речницима (презиме и иницијал имена аутора одреднице (уколико је аутор назначен), година, назив одреднице, назив енциклопедије, речника или лексикона, странице (у загради), место издања, издавач):
Webb, D. C. (2014). Bloom’s Taxonomy in Mathematics Education. In: Encyclopedia of Mathematics Education (63–68). Dordrecht: Springer Reference.
Или (презиме(на) и инцијал(и) имена аутора или уредника (са назначеним ур. у загради), година, назив енциклопедије, лексикона или речника (курзивом), место издања, издавач):
Trnavac, N. (ur.) (2012). Leksikon istorije pedagogije srpskog naroda. Beograd: Zavod za udžbenike.

Веб-документи (презиме(на) и иницијал(и) имена аутора, година, назив документа (курзивом), датум када је сајт посећен, интернет адреса)
Kallestad, J. and Olweus, D. (2003). Predicting Teachers and Schools Implementation of the Olweus Bullying Prevention Program: A Multilevel Study. Retrieved May 18, 2000. from www: http://www.vanguard.edu/psychology/apa.pdf.
У списку литературе наводе се само референце на које се аутор позива или које је анализирао у прегледном чланку.
Када се исти аутор наводи више пута, поштује се редослед година у којима су радови публиковани. Уколико се наводи већи број радова истог аутора публикованих у истој години, радови треба да буду означени словима уз годину издања, на пример: 1999а, 1999б… Навођење необјављених радова није дозвољено, изузев одбрањених а необјављених докторских дисертација и магистарских/мастер радова.