|PDF| |Изјава аутора|

Стандарди за припрему рада

Фонт. Рад треба да буде написан у текст процесору Microsoft Word, фонтом Times New Roman, величине 12 тача­ка. Параграфи: фонт – Normal, проред – 1.5, први ред – уву­чен аутоматски (Col 1).

Обим. Прегледни и истраживачки радови могу бити дужине до једног ауторског табака (16 страна, око 36.000 зна­кова), кратки научни чланци, критике, полемике и осврти, као и стручни и преведени радови до 8 страна (око 15.000 знако­ва); извештаји и прикази до 2–3 стране (приближно 3800–5600 знакова). Уредник задржава право да објави обимније радове када изражавање научног садржаја захтева већи простор.

Општи подаци о ауторима. Име, средње слово и пре­зиме аутора наводи се у првом реду, а у следећем се даје ин­ституција у којој ради. Испод тога треба навести адресу ста­новања или институције у којој је аутор запослен и годину рођења (година рођења се не објављује, али се користи при­ликом класификације радова у Народној библиотеци Србије). Позиција: left. Поред свог имена аутор додаје фусноту, у чијем садржају на дну странице наводи своју електронску адресу. Ако је аутора више, треба дати само адресу једног, обично пр­вог. Уколико рад потиче из докторске дисертације, у фусно­ти уз наслов треба да стоји и назив тезе, место и факултет на којем је одбрањена. За радове који потичу из истражи­вачких пројеката треба навести назив и број пројекта, финан­сијера и институцију у којој се реализује.

Наслов рада. Три реда испод имена. Фонт: Times New Roman, 12, bold; позиција: center.

Резиме. Може бити дужине до 1400 знакова (са бе­линама), налази се на почетку рада, један ред испод на­слова. Садржи циљ рада, примењене методе истраживања, најзначајније резултате и закључке. Редакција обезбеђује превођење резимеа на енглески језик или превођење проши­рених резимеа са других језика на српски језик (уколико је рад достављен на страном језику). Редакција не обезбеђује пре­вод радова у целини на стране језике.

Проширени резиме. Може бити дужине до 3600–5400 знакова са белинама. Садржи циљ истраживања, значај и (теоријски) контекст проблема, прецизан опис методо­лошког приступа, најзначајније резултате и закључке, педа­гошке импликације. Аутор доставља проширени резиме на енглеском језику. У договору са аутором редакција може да обезбеди превод на енглески језик. Проширени резиме на ен­глеском језику се објављује као саставни део електронског из­дања Часописа ради обезбеђивања веће цитираности радова у часописима који су са несрпског говорног подручја.

Кључне речи. Наводе се иза резимеа. Треба да их буде до пет, пишу се италик стандардним словима и одвојене су за­резом. Пожељно је да то буду појмови и термини који се често користе за индексирање и претрагу чланака.

Основни текст. Радове треба писати језгровито, разумљивим стилом и логичким редом. Рад треба да садржи уводни део, који обухвата сажето приказан појмовно-тео­ријски оквир и одређен проблем истраживања, прецизан опис методологије истраживања, приказ добијених резултата са ту­мачењем и закључак са препорукама за даља истраживања или за праксу.

Наслови у тексту дају се хијерархијски у нивоима. Највише је пет нивоа. Прва два нивоа наслова добијају свој пасус. Они који следе (трећи, четврти и пети) дају се као увучени наслови, који се користе на почетку пасуса са та­чком на крају.

Прва три нивоа дају се болдованим словима, четвр­ти је исписан болдом и италиком, а пети само италиком.

Први ниво наслова је центриран, други је са левим поравнањем, а трећи, четврти и пети су увучени.

Користите стил са размаком између наслова и те­кста, који претходи и који следи.

За више информација о свим елементима АПА фор­матирања, погледајте АПА стил мануелна подешавања, 6. издање.

Референце у тексту. Све референце на српском јези­ку у списку литературе и у заградама у тексту наводе се ла­тиницом, без обзира на врсту коришћеног писма у тексту и писма на коме су штампани коришћени извори – књиге и ча­сописи. На литературу се упућује у загради у самом тексту, а не у фусноти. Имена страних аутора у тексту се наводе у срп­ској транскрипцији (према одредбама у важећем Правопису), а затим се у загради наводe изворно, уз годину публиковања рада. Пример: Мејер (Meyer, 1987). Када постоје два аутора рада, наводе се презимена оба, док се у случају већег броја аутора наводи презиме првог и скраћеница „i sar.“ уколико је реч о раду на српском или „еt al.“ уколико је реч о раду на страном језику.

Цитати. Сваки цитат, без обзира на дужину, треба да прати референца са бројем стране. Пример: (Meyer, 1987: 38).

Табеле, графикони, схеме, слике. Треба да буду са­чињени у Word-у или неком њему компатибилном програ­му. Табеле из статистичких пакета треба „пребацити“ у Word. Свака табела, схема, слика и сваки графикон морају бити разумљиви и без читања текста, односно морају имати ред­ни број, наслов (прецизан, не дужи од једног реда и написан италиком) и легенду (објашњења ознака, шифара и скраће­ница). Слике треба припремити у електронској форми са ре­золуцијом од 300dpi и у формату JPG. Болдиране линије и сенчења нису прихватљива. У табелама уносити само хори­зонталне линије и то у заглављу и на крају (без целог гри­да). Текст у табелама, на графиконима, схемама и сликама је нормал, прореда 1 или 1 1/2. Користити стил табеле, гра­фикона, схеме, слике са размаком између табеле, графико­на, схеме, слике и самог назива, као и у односу на сам текст рада, који претходи а и који следи. За више информација о свим елементима АПА форматирања, погледајте АПА стил мануелна подешавања, 6. издање.

Приказивање истих података табеларно и графички није прихватљиво. За илустрације преузете из других изво­ра (књига, часописа) аутор је дужан да упути на извор. Осим тога, потребно је да прибави и достави редакцији писмено одобрење власника ауторских права.

Табеле, схеме, слике и графикони треба да буду распо­ређени на одговарајућа места у тексту. Слике и графичке при­логе доставити и у посебним фајловима.

Резултати статистичке обраде. Треба да буду дати на следећи начин: F=25.35, df=1,9, p<.001 или F(1,9)=25,35, p<.001 (како је уобичајено у статистици педагошких и психолошких истраживања).

Фусноте и скраћенице. Нису дозвољене, осим у изу­зетним случајевима када садрже додатни текст (коментар).

Списак литературе. На крају текста у складу са сти­лом АПА (Америчка психолошка асоцијација) треба приложи­ти списак литературе на коју се аутор позивао у раду. Референ­це се наводе абецедним редом по презименима аутора на сле­дећи начин: Књига (презиме(на) и иницијал(и) имена аутор(а), година издања, наслов књиге (курзивом), место издања и изда­вач):

Sahlberg, P. (2011). Finnish Lessons. What can the world learn from educational change in Finland?. New York: Teacher College Press, Teachers College, Columbia University.

Поглавље у књизи или у тематском зборнику (презиме(на) и иницијал(и) имена аутора, година издања, на­зив поглавља, презиме и иницијал имена уредника, наслов књиге (курзивом) и прву и последњу страницу поглавља у за­гради, место издања и издавач):

Havelka, N. (2001). Udžbenik i različite koncepcije obrazovanja i nastave. U: Trebješanin, B. i Lazarević. D. (ur.). Savremeni osnovnoškolski udžbenik (31–58). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Чланак у часопису (презиме(на) и иницијал(и) имена аутора, година издања, назив чланка, пуно име часописа (кур­зивом), волумен, број, странице и, уколико је доступан, DOI број): Arcidiacono, F. and Padiglia, S. (2015). A narrative format design to improve language acquisition thorugh social interaction. Teaching Innovations. 28 (3), 83–98. https://doi.org/10.5937/inovacije1503083P

Milanović, A. (2015). Značenje pojma fonema i njen značaj za učiteljski poziv. Inovacije u nastavi. 28 (4), 13–17. https://doi.org/10.5937/inovacije1504013M

Прилог у зборнику са научног скупа, објављен у це­лини (презиме(на) и иницијал(и) имена аутора, година из­дања, наслов прилога, презиме(на) и иницијал(и) имена уред­ника, наслов зборника (курзивом), прву и последњу страну прилога у загради, наслов скупа (курзивом) и време одржа­вања скупа, место издања и издавач):

Antonijević, R. (2014). Efikasnost i efektivnost kao dve dimenzije kvaliteta obrazovanja darovitih. U: Gojkov, G. i Stojanović, A. (ur.). Daroviti i kvalitet obrazovanja (88–92). Međunarodni naučni skup Daroviti i kvalitet obrazovanja, 28. 6. 2013. Vršac: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“, Arad (Romania): Universitatea de vest „Aurel Vlaicu“.

Необјављенa докторскa дисертацијa и магистарски/ мастер рад (презиме и иницијал имена аутора, година, назив дисертације или тезе (курзивом), назнака: докторска дисерта­ција или магистарски/мастер рад (у загради), место, институ­ција):

Večanski Nikolić, V. (2015). Razvojni potencijal i modaliteti korišćenja ručno izrađenih igračaka na predškolskom uzrastu (doktorska disertacija). Beograd: Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Marinković, K. (2016). Pregled istraživanja o strategijama rada učitelja sa potencijalno darovitim učenicima za matematiku (master rad). Beograd: Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Службена документа – закони, прописи, правилни­ци и сл. (назив документа (курзивом), година објављивања, назив гласила, број):

Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika (2012). Prosvetni glasnik, br. 5.

Одреднице у енциклопедијама, лексиконима или речницима (презиме и иницијал имена аутора одреднице (уколико је аутор назначен), година, назив одреднице, назив енциклопедије, речника или лексикона, странице (у загради), место издања, издавач): Webb, D. C. (2014). Bloom’s Taxonomy in Mathematics Education. In: Encyclopedia of Mathematics Education (63–68). Dordrecht: Springer Reference.

Или (презиме(на) и инцијал(и) имена аутора или уред­ника (са назначеним ур. у загради), година, назив енцикло­педије, лексикона или речника (курзивом), место издања, изда­вач): Trnavac, N. (ur.) (2012). Leksikon istorije pedagogije srpskog naroda. Beograd: Zavod za udžbenike.

Веб-документи (презиме(на) и иницијал(и) имена ау­тора, година, назив документа (курзивом), датум када је сајт посећен, интернет адреса):

Kallestad, J. and Olweus, D. (2003). Predicting Teachers and Schools Implementation of the Olweus Bullying Prevention Pro­gram: A Multilevel Study. Retrieved May 18, 2000. from http://www. vanguard.edu/psychology/apa.pdf.

У списку литературе наводе се само референце на које се аутор позива или које је анализирао у прегледном чланку. Када се исти аутор наводи више пута, поштује се редослед година у којима су радови публиковани. Уколико се наводи већи број радова истог аутора публикованих у истој години, радови треба да буду означени словима уз годину издања, на пример: 1999а, 1999b… Навођење необјављених радова није дозвољено, изузев одбрањених а необјављених докторских дисертација и магистарских/мастер радова.