Упутство за ауторе

|PDF| |Изјава аутора|

Стандарди за припрему рада

Фонт. Рад треба да буде написан у текст процесору Microsoft Word, фонтом Times New Roman, величине 12 тача­ка. Параграфи: фонт – Normal, проред – 1.5, први ред – уву­чен аутоматски (Col 1).

Обим. Прегледни и истраживачки радови могу бити дужине до једног ауторског табака (16 страна, око 36.000 зна­кова), кратки научни чланци, критике, полемике и осврти, као и стручни и преведени радови до 8 страна (око 15.000 знако­ва); извештаји и прикази до 2–3 стране (приближно 3800–5600 знакова). Уредник задржава право да објави обимније радове када изражавање научног садржаја захтева већи простор.

Општи подаци о ауторима. Име, средње слово и пре­зиме аутора наводи се у првом реду, а у следећем се даје ин­ституција у којој ради. Испод тога треба навести адресу ста­новања или институције у којој је аутор запослен и годину рођења (година рођења се не објављује, али се користи при­ликом класификације радова у Народној библиотеци Србије). Позиција: left. Поред свог имена аутор додаје фусноту, у чијем садржају на дну странице наводи своју електронску адресу. Ако је аутора више, треба дати само адресу једног, обично пр­вог. Уколико рад потиче из докторске дисертације, у фусно­ти уз наслов треба да стоји и назив тезе, место и факултет на којем је одбрањена. За радове који потичу из истражи­вачких пројеката треба навести назив и број пројекта, финан­сијера и институцију у којој се реализује.

Наслов рада. Три реда испод имена. Фонт: Times New Roman, 12, bold; позиција: center.

Резиме. Може бити дужине до 1400 знакова (са бе­линама), налази се на почетку рада, један ред испод на­слова. Садржи циљ рада, примењене методе истраживања, најзначајније резултате и закључке. Редакција обезбеђује превођење резимеа на енглески језик или превођење проши­рених резимеа са других језика на српски језик (уколико је рад достављен на страном језику). Редакција не обезбеђује пре­вод радова у целини на стране језике.

Проширени резиме. Може бити дужине до 3600–5400 знакова са белинама. Садржи циљ истраживања, значај и (теоријски) контекст проблема, прецизан опис методо­лошког приступа, најзначајније резултате и закључке, педа­гошке импликације. Аутор доставља проширени резиме на енглеском језику. У договору са аутором редакција може да обезбеди превод на енглески језик. Проширени резиме на ен­глеском језику се објављује као саставни део електронског из­дања Часописа ради обезбеђивања веће цитираности радова у часописима који су са несрпског говорног подручја.

Кључне речи. Наводе се иза резимеа. Треба да их буде до пет, пишу се италик стандардним словима и одвојене су за­резом. Пожељно је да то буду појмови и термини који се често користе за индексирање и претрагу чланака.

Основни текст. Радове треба писати језгровито, разумљивим стилом и логичким редом. Рад треба да садржи уводни део, који обухвата сажето приказан појмовно-тео­ријски оквир и одређен проблем истраживања, прецизан опис методологије истраживања, приказ добијених резултата са ту­мачењем и закључак са препорукама за даља истраживања или за праксу.

Наслови у тексту дају се хијерархијски у нивоима. Највише је пет нивоа. Прва два нивоа наслова добијају свој пасус. Они који следе (трећи, четврти и пети) дају се као увучени наслови, који се користе на почетку пасуса са та­чком на крају.

Прва три нивоа дају се болдованим словима, четвр­ти је исписан болдом и италиком, а пети само италиком.

Први ниво наслова је центриран, други је са левим поравнањем, а трећи, четврти и пети су увучени.

Користите стил са размаком између наслова и те­кста, који претходи и који следи.

За више информација о свим елементима АПА фор­матирања, погледајте АПА стил мануелна подешавања, 6. издање.

Референце у тексту. Све референце на српском јези­ку у списку литературе и у заградама у тексту наводе се ла­тиницом, без обзира на врсту коришћеног писма у тексту и писма на коме су штампани коришћени извори – књиге и ча­сописи. На литературу се упућује у загради у самом тексту, а не у фусноти. Имена страних аутора у тексту се наводе у срп­ској транскрипцији (према одредбама у важећем Правопису), а затим се у загради наводe изворно, уз годину публиковања рада. Пример: Мејер (Meyer, 1987). Када постоје два аутора рада, наводе се презимена оба, док се у случају већег броја аутора наводи презиме првог и скраћеница „i sar.“ уколико је реч о раду на српском или „еt al.“ уколико је реч о раду на страном језику.

Цитати. Сваки цитат, без обзира на дужину, треба да прати референца са бројем стране. Пример: (Meyer, 1987: 38).

Табеле, графикони, схеме, слике. Треба да буду са­чињени у Word-у или неком њему компатибилном програ­му. Табеле из статистичких пакета треба „пребацити“ у Word. Свака табела, схема, слика и сваки графикон морају бити разумљиви и без читања текста, односно морају имати ред­ни број, наслов (прецизан, не дужи од једног реда и написан италиком) и легенду (објашњења ознака, шифара и скраће­ница). Слике треба припремити у електронској форми са ре­золуцијом од 300dpi и у формату JPG. Болдиране линије и сенчења нису прихватљива. У табелама уносити само хори­зонталне линије и то у заглављу и на крају (без целог гри­да). Текст у табелама, на графиконима, схемама и сликама је нормал, прореда 1 или 1 1/2. Користити стил табеле, гра­фикона, схеме, слике са размаком између табеле, графико­на, схеме, слике и самог назива, као и у односу на сам текст рада, који претходи а и који следи. За више информација о свим елементима АПА форматирања, погледајте АПА стил мануелна подешавања, 6. издање.

Приказивање истих података табеларно и графички није прихватљиво. За илустрације преузете из других изво­ра (књига, часописа) аутор је дужан да упути на извор. Осим тога, потребно је да прибави и достави редакцији писмено одобрење власника ауторских права.

Табеле, схеме, слике и графикони треба да буду распо­ређени на одговарајућа места у тексту. Слике и графичке при­логе доставити и у посебним фајловима.

Резултати статистичке обраде. Треба да буду дати на следећи начин: F=25.35, df=1,9, p<.001 или F(1,9)=25,35, p<.001 (како је уобичајено у статистици педагошких и психолошких истраживања).

Фусноте и скраћенице. Нису дозвољене, осим у изу­зетним случајевима када садрже додатни текст (коментар).

Списак литературе. На крају текста у складу са сти­лом АПА (Америчка психолошка асоцијација) треба приложи­ти списак литературе на коју се аутор позивао у раду. Референ­це се наводе абецедним редом по презименима аутора на сле­дећи начин: Књига (презиме(на) и иницијал(и) имена аутор(а), година издања, наслов књиге (курзивом), место издања и изда­вач):

Sahlberg, P. (2011). Finnish Lessons. What can the world learn from educational change in Finland?. New York: Teacher College Press, Teachers College, Columbia University.

Поглавље у књизи или у тематском зборнику (презиме(на) и иницијал(и) имена аутора, година издања, на­зив поглавља, презиме и иницијал имена уредника, наслов књиге (курзивом) и прву и последњу страницу поглавља у за­гради, место издања и издавач):

Havelka, N. (2001). Udžbenik i različite koncepcije obrazovanja i nastave. U: Trebješanin, B. i Lazarević. D. (ur.). Savremeni osnovnoškolski udžbenik (31–58). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Чланак у часопису (презиме(на) и иницијал(и) имена аутора, година издања, назив чланка, пуно име часописа (кур­зивом), волумен, број, странице и, уколико је доступан, DOI број): Arcidiacono, F. and Padiglia, S. (2015). A narrative format design to improve language acquisition thorugh social interaction. Teaching Innovations. 28 (3), 83–98. https://doi.org/10.5937/inovacije1503083P

Milanović, A. (2015). Značenje pojma fonema i njen značaj za učiteljski poziv. Inovacije u nastavi. 28 (4), 13–17. https://doi.org/10.5937/inovacije1504013M

Прилог у зборнику са научног скупа, објављен у це­лини (презиме(на) и иницијал(и) имена аутора, година из­дања, наслов прилога, презиме(на) и иницијал(и) имена уред­ника, наслов зборника (курзивом), прву и последњу страну прилога у загради, наслов скупа (курзивом) и време одржа­вања скупа, место издања и издавач):

Antonijević, R. (2014). Efikasnost i efektivnost kao dve dimenzije kvaliteta obrazovanja darovitih. U: Gojkov, G. i Stojanović, A. (ur.). Daroviti i kvalitet obrazovanja (88–92). Međunarodni naučni skup Daroviti i kvalitet obrazovanja, 28. 6. 2013. Vršac: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“, Arad (Romania): Universitatea de vest „Aurel Vlaicu“.

Необјављенa докторскa дисертацијa и магистарски/ мастер рад (презиме и иницијал имена аутора, година, назив дисертације или тезе (курзивом), назнака: докторска дисерта­ција или магистарски/мастер рад (у загради), место, институ­ција):

Večanski Nikolić, V. (2015). Razvojni potencijal i modaliteti korišćenja ručno izrađenih igračaka na predškolskom uzrastu (doktorska disertacija). Beograd: Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Marinković, K. (2016). Pregled istraživanja o strategijama rada učitelja sa potencijalno darovitim učenicima za matematiku (master rad). Beograd: Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Службена документа – закони, прописи, правилни­ци и сл. (назив документа (курзивом), година објављивања, назив гласила, број):

Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika (2012). Prosvetni glasnik, br. 5.

Одреднице у енциклопедијама, лексиконима или речницима (презиме и иницијал имена аутора одреднице (уколико је аутор назначен), година, назив одреднице, назив енциклопедије, речника или лексикона, странице (у загради), место издања, издавач): Webb, D. C. (2014). Bloom’s Taxonomy in Mathematics Education. In: Encyclopedia of Mathematics Education (63–68). Dordrecht: Springer Reference.

Или (презиме(на) и инцијал(и) имена аутора или уред­ника (са назначеним ур. у загради), година, назив енцикло­педије, лексикона или речника (курзивом), место издања, изда­вач): Trnavac, N. (ur.) (2012). Leksikon istorije pedagogije srpskog naroda. Beograd: Zavod za udžbenike.

Веб-документи (презиме(на) и иницијал(и) имена ау­тора, година, назив документа (курзивом), датум када је сајт посећен, интернет адреса):

Kallestad, J. and Olweus, D. (2003). Predicting Teachers and Schools Implementation of the Olweus Bullying Prevention Pro­gram: A Multilevel Study. Retrieved May 18, 2000. from http://www. vanguard.edu/psychology/apa.pdf.

У списку литературе наводе се само референце на које се аутор позива или које је анализирао у прегледном чланку. Када се исти аутор наводи више пута, поштује се редослед година у којима су радови публиковани. Уколико се наводи већи број радова истог аутора публикованих у истој години, радови треба да буду означени словима уз годину издања, на пример: 1999а, 1999b… Навођење необјављених радова није дозвољено, изузев одбрањених а необјављених докторских дисертација и магистарских/мастер радова.

Избор језика
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Индексирано у
345   This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Индексирано у
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Индексирано у
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Пратите Иновације у настави
345   345   345