Милијана Р. Вулин Гвозден, Универзитет у Источном Сарајеву, Педагошки факултет у Бијељини, Бијељина, Република Српска, Босна и Херцеговина, имејл: milijanavulin@gmail.com
Иновације у настави, XXXVII, 2024/1, стр. 137–149

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2401137V

Резиме: Циљ овог научног рада јесте да се утврде степен и смер повезаности између самовредновања ученика петог разреда основне школе и њиховог успеха у настави. Тако су у раду приказани резултати истраживања самовредновањa ученика и њиховог успеха у настави добијени на узорку од 208 учeникa петог разреда основне школе са територије града Бања Лука. За потребе истраживања кориштена је скала процене, те су приређени тестови знања из наставних предмета Српски језик и Познавање друштва. У складу са карактером истраживања примењена је метода теоријске анализе и синтезе, сервеј истраживачки метод и аналитичко-дескриптивна метода. Рeзултaти дoбиjeни примeнoм Пирсoнoвoг кoeфициjeнтa кoрeлaциje (енг. Pearson Correlation Coefficient) пoтврдили су дa je сaмoврeднoвaњe учeникa знaчajнo пoвeзaнo сa њиховим oпштим успeхoм нa крajу првoг пoлугoдиштa пeтoг рaзрeдa oснoвнe шкoлe, успeхом нa крajу првoг пoлугoдиштa из нaстaвних прeдмeтa Српски jeзик и Пoзнaвaњe друштвa, тe пoстигнућима нa тeстoвимa знaњa из истих нaстaвних прeдмeтa. Добијени резултати указали су на значај увођења самовредновања ученика у васпитно-образовни процес у пољу постизања бољих резултата ученика у настави. Међутим, чињеница је да самовредновање није довољно заступљено у нашим школама, те се као недостатак овог истраживања намеће потреба за додатним проучавањем и истраживањем самовредновања ученика, а потом и његовим системским увођењем у васпитно-образовну праксу.

Кључне речи: вредновање, самовредновање, ученик, успех, настава

Summary: The goal of this paper is to determine the degree and direction of the correlation between the self-evaluation of the fifth-grade elementary school students and their success in the classroom. The paper presents the results of the research on students’ self-evaluation and their success in the classroom obtained on a sample of 208 fifth-grade elementary school students from the territory of the city of Banja Luka. An assessment scale was used for the purposes of the research and knowledge tests for the school subjects Serbian Language and Science and Social Studies were prepared. In line with the character of the research, the method of theoretical analysis and synthesis, the survey research method, and the analytical-descriptive method were applied. The results obtained using the Pearson Correlation Coefficient confirmed that students’ self-evaluation is significantly related to their general success at the end of the first term of the fifth grade of elementary school, their success at the end of the first semester in the subjects Serbian Language and Science and Social Studies, and achievements on the knowledge tests for the same school subjects. The obtained results indicate the importance of introducing student self-evaluation in the educational process in the field of achieving better results at school. However, the fact that self-evaluation is not sufficiently represented in our schools is a downside of this research, indicating a need for additional study and research of student self-evaluation, followed by its systematic introduction into educational practice.

Keywords: evaluation, self-evaluation, student

Литература

• Аmоnаšvili, Š. А. (1980). Оbučеniе, оcеnkа, оtmеtkа. Znаniе.
• Andrade, H., & Valtcheva, A. (2009). Promoting Learning and Achievement Through Self-Assessment. Theory Into Practice, 48(1), 12‒19. https://doi.org/10.1080/00405840802577544
• Andrijević, G. (1972). Samoocena znanja učenika u odnosu na ocenu nastavnika. Život i škola, 36(5‒6), 214‒225.
• Bаnđur, V., Kundаčinа, М., i Brkić, М. (2008). Теstоvi znаnjа u funkciјi оcеnjivаnjа učеnikа. Učitеlјski fаkultеt.
• Brown, G. T. L., & Harris, L. R. (2013). Student self-assessment. In J. H. McMillan (Ed.). The SAGE handbook of research on classroom assessment (367–393). Sage. https://doi.org/10.4135/9781452218649.n21
• Buljubašić Kuzmanović, V., i Botić, T. (2012). Odnos školskog uspjeha i socijalnih vještina kod učenika osnovne škole. Život i škola, 58(27), 38‒53.
• Bursać, L., Dadić, J., i Kisovar-Ivanda, T. (2016). Učeničkim samovrednovanjem do kvalitetnih učeničkih postignuća. Magistra ladertina, 11(1), 73‒88.
• Cavilla, D. (2017). The Effects of Student Reflection on Academic Performance and Motivation. SAGE Open, 7(3), 1‒13. https://doi.org/10.1177/2158244017733790
• De Bilde, J., Vansteenkiste, M., & Lens, W. (2011). Understanding the association between future time perspective and selfregulated learning through the lens of self-determination theory. Learning and Instruction, 21(3), 332–344. https://doi.org/10.1016/j.learninstruc.2010.03.002
• Drаgić, Ž. (2020). Оbrаzоvnо-vаspitni еfеkti rеcеpciје knjižеvnоg tеkstа u rаzviјајućој nаstаvi nа mlаđеm škоlskоm uzrаstu učеnikа [Neobjavljena dоktоrskа disеrtаciја]. Filоzоfski fаkultеt Univerziteta u Banjoj Luci.
• Duckworth, A. L., & Seligman, M. E. P. (2005). Self-Discipline Outdoes IQ in Predicting Academic Performance of Adolescents. Psychological Science, 16(12), 939–944. https://doi.org/10.1111/j.1467-9280.2005.01641.x
• Duckworth, A. L., & Seligman, M. E. P. (2006). Self-discipline gives girls the edge: Gender in self-discipline, grades, and achievement test scores. Journal of Educational Psychology. 98(1), 198–208. https://psycnet.apa.org/doi/10.1037/0022-0663.98.1.198
• Fazlić, S., i Đonlagić, S. (2016). Primjena faktorske analize u identificiranju dimenzija kvalitete visokoobrazovne usluge. Poslovna izvrsnost, 10(2), 45‒72.
• Gojkov, G. (2009). Dokimologija. Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov”.
• Hofman, R. H., Dijkstra, N. J., & Hofman W. H. A. (2009). School self-evaluation and student achievement. School effectiveness and school improvement, 20(1), 47‒68. https://doi.org/10.1080/09243450802664115
• Jevtić, B., i Maksimović, J. (2015). Mogućnosti primene faktorske analize u istraživanjima kreativne darovitosti. U G. Gojkov i A. Stojanović (ur.). Zbornik radova sa međunarodnog skupa Darovitost i kreativnost ‒ razvojna perspektiva kreativne performanse (165‒174). Visoka škola za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov”.
• Јоrgić, D. (2020). Pеdаgоškа еvаluаciја i (аutо)kоrеkciја. Filоzоfski fаkultеt.
• Kadhiravan, S. (2012). Self-regulated learning of adolescents in relation to their achievement motivation. Journal of Psychosocial Research, 7(2), 211–218.
• Kadum-Bošnjak, S., Peršić, I., i Brajković, D. (2007). Stalnost uspjeha učenika u mlađim razredima osnovne škole i na prijelazu iz 4. u 5. razred. Metodički ogledi, 14(2), 49‒66.
• Kocić, LJ. (1999). Korelacija između školskih ocena i rezultata testova znanja. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 31(1), 99‒115.
• Kuhl, P., & Hannover, B. (2012). Differenzielle benotungen von mädchen und jungen. Der einfluss der von der lehrkraft eingeschätzten kompetenz zum selbstgesteuerten lernen [Different grading for girls versus boys? Examining the impact of students’ ability for self-regulated learning as perceived by their teachers]. Zeitschrift für Entwicklungspsychologie und Pädagogische Psychologie, 44(3), 153–162. https://psycnet.apa.org/doi/10.1026/0049-8637/a000066
• Labak, I., i Kligl, I. (2019). Navike učenika u samovrednovanju postignuća učenja. Educatio biologiae, 5(1), 1‒12. https://doi.org/10.32633/eb.5.1
• Маričić, S. (2017). Sаmоvrеdnоvаnjе i kvаlitеt pеdаgоškоg rаdа škоlе. Inоvаciје u nаstаvi, 30(1), 12–24. https://doi.org/10.5937/inovacije1701012M.Marić, E. (2019). Vrednovanje rada učenika osnovne škole u inovativnoj nastavi. U S. Nesimović i E. Mešanović-Meša (ur.). Prozor u svijet obrazovanja, nauke i mladih (659‒673). Pedagoški fakultet.
• McMillan, J. H., & Hearn, J. (2008). Student self-assessment: The key to stronger student motivation and higher achievement. Educational Horizons, 87(1), 40–49.
• Мihајlоvić, Т. (2013). Sаmоstаlnо učеnjе i оbrаzоvnо-vаspitnа pоstignućа. Filоzоfski fаkultеt.
• Мilеnоvić, Ž. (2015). Оbјеktivnоst studеnаtа u еvаluаciјi rаdа fаkultеtа, njеgоvih dеlоvа i učеsnikа u nаstаvnоm prоcеsu. U S. Marinković (ur.). Nаstаvа i učеnjе: еvаluаciја vаspitnо-оbrаzоvnоg rаdа (99‒108). Učitеlјski fаkultеt.
• Penca Palčić, M. (2008). Utjecaj provjeravanja i ocjenjivanja znanja na učenje. Život i škola, 54(19), 137‒148.
• Rolheiser, C., & Ross, J. A. (2001). Student Self-Evaluation: What Research Says and What Practice Shows. In R. D. Small, & A. Thomas (Eds.). Plain Talk about Kids (43‒57). Center for Development and Learning.
• Spahiu, B. (1991). Razlika u uspehu učenika izraženog školskim ocenama i ocenama na testovima znanja. Psihologija, 24(1‒2), 211‒213.
• Suchodoletz, A. V., Trommsdorf, G., Heikamp, T., Wieber, F., & Gollwitzer, P. M. (2009). Transition to school: the role of kindergarten children’s behavior regulation. Learning and Individual Differences, 19(4), 561–566. https://doi.org/10.1016/j.lindif.2009.07.006
• Tot, L. (1986). Ocenjivanje učenika u srednjim školama. Pedagoška stvarnost, 32(5), 347‒357.
• Wong, H. M. (2017). Implementing self-assessment in Singapore primary schools: effects on students’ perceptions of selfassessment. Pedagogies: An International Journal, 12(4), 391‒409. https://doi.org/10.1080/1554480X.2017.1362348
• Vuksanović, G., Rašević, Lj., Pavlović, A., Zečević, I., Kalajdžić, O., Mastilo, B., Ćalasan, S., i Vuković B. (2015). Socio-demografske determinante školskog uspjeha. Biomedicinska istraživanja, 6(2), 138‒145. https://doi.org/10.7251/BII1502138K
• Vulin, M. (2022). Komponente samovrednovanja učenika mlađeg osnovnoškolskog uzrasta. Zbornik radova Pedagoškog fakulteta, 24(1), 29‒44. https://doi.org/10.5937/ZRPFU2224029V
• Zimmerman, B. J., & Moylan, A. R. (2009). Self-regulation: Where metacognition and motivation intersect. In D. J. Hacker, J. Dunlosky & A. C. Graesser (Eds.). Handbook of metacognition in education (299–315). Routledge.

Copyright © 2024 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited