др Далиборка Р. Поповић, Висока школа за васпитаче струковних студија, Алексинац, имејл: daliborka.p76@gmail.com

Иновације у настави, XXVII, 2014/1, стр. 74–83

doi:10.5937/inovacije1401074P

|PDF|

Резиме: У оквиру научне литературе школа се описује као институција формалног каракте ра, један од најзначајнијих трансмисера и чинилаца друштвених утицаја на децу и контролисани агенс социјализације, као основни контекст одрастања и непосредан увод и припрема деце за активно учешће у животу  друштвене заједнице. Сходно томе, школа веома значајну улогу има и у области учења и развијања просоцијалних вештина, а самим тим и у превенцији  вршњачког насиља. У раду се стога разматра значај и улога школског контекста као система који делује у области превенције вршњачког насиља, односно улога наставника у функционисању школе као социјалног система и могућности превенције вршњачког насиља остваривањем позитивне комуникације и развијањем просоцијалних облика понашања кроз наставу и ваннаставне активности. Резултати анализе наведене тематике показују да постоји низ наставних и ваннаставних активности у школи путем којих наставник може да утиче на превенцију вршњачког насиља (кооперативна настава, радионице, игре улоге, односно секције, трибине, излети, вршњачка едукација и сл.). Пре свега, неопходно је да наставник буде позитиван модел комуникације и понашања, као и креатор такве педагошке климе у школском амбијенту која код ученика изазива осећај слободе, сигурности, поштовања и прихваћености.

Кључне речи: школа, превенција вршњачког насиља, наставник, настава, ваннаставне активности.

Summary: School is described as an institution of formal character in the scientifi c reference books, and it is one of the signifi cant transmitters and factors of social infl uences on children and controlled agent of socialization, as the basic context of growing up and direct introduction and preparation of children for active participation in
life of the social community. Subsequently, school has an important role in the fi eld of learning and developing pro-social skills, and accordingly prevention of peer violence. Th erefore, in the paper we are discussing signifi cance and role of the school context as a system which functions in the fi led of prevention of peer violence, i.e. the role of teachers in functioning of school as a social system and possibilities of prevention peer violence, realizing positive communication and developing pro-social forms of behaviour through teaching and aft er school activities. Results of the analysis of the stated topics show that there is a whole sequence of teaching and aft er school activities at school and by which a teacher can infl uence prevention of peer violence (cooperative teaching, workshops, role plays, i.e. subject groups, discussions, excursions, peer education, etc.). First of all, the teacher should necessary be a positive model of communication and behaviour, and the creator of such pedagogical climate in the school surroundings, which provokes the feeling of freedom of students, security, respect and acceptance.

Key words: prevention of peer violence, teacher, teaching, aft er school activities.

Литература:

• Andevski, M. (2009). Prevencija nasilјa u školi. U: Milosavljević, Lj., Jovanović, N. i Stjepanović-Zaharijavski, D. (prir.). Protivurečnosti socijalizacije mladih i uloga obrazovanja u afi rmaciji vrednosti kulture mira (283–291). Niš: Filozofski fakultet.
• Anđelković, A. (2012). Modeli profesionalnog razvoja nastavnika. Godišnjak Učiteljskog fakulteta u Vranju,3, 125–135.
• Bin, A. (2004). Učionica bez nasilništva. Beograd: Kreativni centar.
• Dunđerović, R., Radovanović I. i Levi S. (2009). Upravlјanje razredom. Beograd: Učitelјski fakultet.
• Đorđević, Ž., Vračar, M. (2006). Vršnjačka medijacija u školi-program nenasilne komunikacije. Pedagoška tvarnost, 5–6, 361–374.
• Đurić, Z. (1998). Uloga škole u borbi protiv nasilјa i droge. Beograd: Ministarstvo prosvete.
• Đurić, A. (2008). Vrednovanje rada škole: učenik kao ocenjivač. Povijest u nastavi, Vol. VI, 12 (2), 195–204.
• Greenberg, L. T., Jennings, P. (2008). Th e prosocial classroom: teacher social and emotional competence in relation to student and classroom outcomes. Review of Educational Research, Vol. 79, 491–525.
• Howard, S., Dryden, J. (1999). Childhood Resilience: review and critique of literature. Oxford Review of Education, 25(3), 307–324.
• Ivanović, S. (2001). Vaspitni aspekti savremene škole. Zbornik instituta za pedagoška istraživanja, 33, 40–58.
• Janković, I. i Pešić, V. (1988). Kritika socijalne patologije. Beograd: Naučna knjiga.
• Jašović, Ž. (2001). Uloga škole u prevenciji nasilničkog ponašanja učenika. Beograd: Institut za sociološka i kriminološka istraživanja.
• Kačapor, S. i Vilotijević, N. (2005). Školska i porodična pedagogija. Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet.
• Kostić, A. (2009). Ljutnja i nasilјe u školi. U: Milosavljević, Lj., Jovanović, N. i Stjepanović-Zaharijevski, D. (prir.). Protivurečnosti socijalizacije mladih i uloga obrazovanja u afi rmaciji vrednosti kulture mira (301–311). Niš: Filozofski fakultet.
• Kostović, S., Zuković, S. i Borovica, T. (2011). Inkluzivno obrazovanje i školski kontekst. Nastava i vaspitanje, 3, 406–418.
• Krnjajić, S. B. (1999). Nastava kao interpersonalni odnos. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 31, 29–48.
• Krnjajić, S. (2002). Socijalni odnosi i obrazovanje. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Milošević, B. (2009). Nasilјe u školi i školsko nasilјe: susret socijalne patologije i ,,crne pedagogije“. U: Milosavljević, Lj., Jovanović, N. i Stjepanović-Zaharijevski, D.) Protivurečnosti socijalizacije mladih i uloga obrazovanja u afi rmaciji vrednosti kulture mira (123–137). Niš: Filozofski fakultet.
• Nicolaides, S., Toda, Y., Smith, P.K. (2002). Knowledge and attitudes about school bullyng in trainee teachers. Br J Educ Psychol, 72 (1), 105–18.
• Ninković, S. (2011). Uloga nastavnika u prevenciji nasilјa u školi. Pedagoška stvarnost. 1–2, 83–94.
• Olweus, D. (1993). Bullung at school. What we know and whatwe can do. Oxford: Blackwel.
• Olweus, D. (1998). Nasilјe među djecom u školi. Zagreb: Školska knjiga.
• Opić, S. i Jurčević-Lozančić, A. (2008). Kompetencije učenika za provedbu pedagoške prevencije poremećaja u ponašanju, Odgojne znanosti, 1, 181–194.
• Polovina, N. (2011). Porodica u sistemskom okruženju. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Popović, D. (2010). Partnerstvo porodice i škole kao faktor prevencije vršnjačkog nasilјa. Pedagoška stvarnost, 1–2, 35–46. Novi Sad.
• Popović, D. (2011). Međuzavisnost delovanja porodice i škole u prevenciji nasilјa među decom. Nastava i vaspitanje, 1, 116–129. Beograd.
• Popović, D. (2011а). Inicijativa nastavnika za osnaživanje sistema porodica škola u prevenciji vršnjačkog nasilјa. U: Polovina, N., Džinović, V. i Bodroža, B. (prir.knjigu rezimea). Inicijativa, saradnja i stvaralaštvo u savremenom obrazovanju (153). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Popović, D. (2012). Sistemski pristup u saradnji porodice i vaspitno-obrazovnih ustanova. Pedagogija, 3, 318–328.
• Priručnik za primenu posebnog protokola za zaštitu dece od nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama (2009). Beograd: Ministarstvo prosvete.
• Relja, J. (2006). Kako se učenici osećaju u školi. Život i škola, 15–16, 87–96 .
• Savović, B. (2004). Agresivno ponašanje učenika u školi, Pedagogija, 2, 68–86.
• Sela-Shayovitz, R. (2009). Dealing with school violence: Th e eff ect of school violence prevention training on teachers perceived self-effi cacy in dealing with violent events. Teaching and Teacher Education, 25(8), 1061.
• Solomon, D., Battistich, V., Watson, M., Sharps, E., Lewis, K. (2000). A six-district study of educational change: direct and mediated eff ects of the child development project, Social Psychology of Education, 4, 3–51.
• Ševkušić, S. (2000). Socijalni odnosi u školi. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 32, 66–85.
• Tomić Latinac, M. i Nikčević Milković, A. (2009): Procjena učinkovitosti UNICEF-ovog programa prevencije vršnjačkog nasilja i zlostavljanja. Ljetopis socijalnog rada, 16 (3), 635–657.
• Zuković, S. (2008). Funkcionalnost porodice u uslovima društvenih promena: karakteristike, dimenzije i resursi. U: Gajić, O. (prir.). Evropske dimenzije promena obrazovnog sistema u Srbiji (113–129). Novi Sad: Filozofski fakultet.
• Zuković, S. (2012). Porodica kao sistem – funkcionalnost i resursi osnaživanja. Novi Sad: Pedagoško društvo Vojvodine.