Environmental Impact of Consumerism from the Perspective of the Social, Environmental and Scientific Education

Zorica P. Veinović, University of Belgrade, Teacher Education Faculty, e-mail: zorica.veinovic@uf.bg.ac.rs

Иновације у настави, XXIX, 2016/4 стр. 72–86

| PDF | | Extended summary PDF |

doi: 10.5937/inovacije1604072V

 

Summary: Overconsumption is the root of almost all environmental issues, while modern generations already live at the expense of the future ones. Incorporating the effects of consumerism in school instruction is a possible way of preparing the children for the role of “sustainable“ consumers, which is one of the key roles in a sustainable society. The paper looks at the aspects of the present and prospective approaches to this issue relative to the instruction of the Social, Environmental and Scientific Education (SESE) in primary schools. Theoretical analysis and scientific study of the issue resulted in a definition of a system of categories of the key competencies arising from the causality between consumerism and environmental issues and reflecting the characteristics of education for sustainable development. In addition, it was concluded that the selected requirements were adapted to suit the specificities of the school subject and the age of the children. The defined framework was a starting point for the evaluation of the quality of the current approach to the effects of consumerism on the environment in the school subjects World around Us and SESE. The results of a segment of the empirical research, carried out by testing the students’ knowledge at the end of the first cycle of mandatory education in Serbia, are also presented in this paper. The respondents demonstrated selective knowledge of the facts, as well as deficiencies in understanding and application of the knowledge pertaining to the causality between the consumerism and environmental issues. The identified problem reflects not only the quality of the SESE curriculum, but also the quality of instruction which depends on how well the primary school teachers are informed about this topic. The test results confirmed indirectly the other results obtained in a wider research which included the curricula and the primary school teachers. The paper also offers possible solutions to the identified problems.
Кey words: education for sustainable development, Social, Environmental and Scientific Education, consumerism, environmental issues

Последице потрошачког начина живота на животну средину: осврт из угла наставе природе и друштва

Резиме: Прекомерна потрошња налази се у основи скоро свих проблема у животној средини, а данашње генерације већ увелико живе на рачун будућих. Могућности и потребу третирања последица потрошачког начина живота на животну средину у настави једног школског предмета препознали смо већ у дефиницијама одрживог развоја и на њему утемељеног образовног концепта. Њима су обухваћени појмови попут ограничења животне средине, задовољења људских потреба (потреба, не жеља) и међугенерацијске одговорности. Могућности и обавезу третирања наведених проблема у настави, те тако припремања деце и младих за једну од кључних улога у одрживом друштву, улогу „одрживих“ потрошача, базирали смо и на следећим претпоставкама: 1) ако су проблеми у животној средини настали великим делом као последица људских потрошачких активности, могућа решења леже у другачијем систему знања и вредности, као и променама у понашању сваког појединца; 2) у реализацији овог циља образовање представља један од најмоћнијих фактора. У настојању да утврдимо квалитет постојећег приступа овој проблематици и осмислимо смернице за побољшања у настави природе и друштва, важно је било разрешити неколико питања. Прво, идентификовали смо специфичности свих компоненти одрживог развоја, како бисмо обезбедили њихово целовито рефлектовање у издвојеном истраживачком проблему који представља само један од сегмената сложеног образовног концепта за снованог на одрживости. Такође, анализом еколошких законитости и последица исцрпљивања природних ресурса наше планете, те карактеристика потрошње и механизама који леже у основи мотивације потрошача и њихових потрошачких активности, формирали смо схему кључних проблема, којима би било значајно посветити пажњу из васпитно-образовног угла. Следећи корак био је сагледавање потенцијала наставе природе и друштва да доприноси развоју компетенција за живот у одрживом друштву, те прилагођавање одабраних циљева карактеристикама ове наставе. Коначно, у когнитивним теоријама, које чине основу савременог схватања учења и наставе, потражили смо и пронашли потврду о примерености одабраних захтева специфичностима деце узраста од седам до једанаест
година, као и утемељење за уверење да (холистички) приступ овој теми у настави природе и друштва може да допринесе целокупном развоју детета. Теоријска анализа и промишљање о проблему резултирали су дефинисањем кључних компетенција у области повезаности потрошачког начина живота и животне средине које би било могуће и потребно развијати у настави природе и друштва. Издвојили смо их и уградили у систем од четири категорије: 1) зависност човека од природе; 2) проблеми у животној средини и њихове последице; 3) узроци или веза између потрошње и проблема у животној средини и 4) мере у домену потрошачких поступака зa решавање и превенцију проблема у животној средини. Систем категорија је чврсто структурисан, сачињен од умрежених појмова, међу којима су утврђене каузалне, хоризонталне и вертикалне релације. У предложеном систему рефлектује се интердисциплинарни и холистички приступ, укључујући и потребу да се адресирају различити аспекти личности детета. Дефинисани оквир представљао је полазиште за емпиријско истраживање чији је циљ био да се утврди квалитет постојећег приступа последицама потрошачког начина живота на животну средину у настави природе и друштва. У раду су изнети резултати дела ширег истраживања, који је реализован тестирањем знања ученика на крају првог циклуса обавезног образовања у Србији. Испитаници су показали селективно познавање чињеница и слабости у разумевању и примени знања у области повезаности потрошачког начина живота и проблема у животној средини. Идентификовани проблем представља рефлексију квалитета програма наставе природе и друштва, и квалитета наставe као одраза информисаности учитеља о овој теми. Наиме, резултати тестирања ученика индиректно су потврдили остале резултате ширег истраживања, којим су били обухваћени и сами наставни програми и учитељи. Функционалност програма наставе природе и друштва нити у потпуности одговара сложеним циљевима из области теме овог рада нити је примерена потенцијалу који ова настава има у том контексту. Ни компетенције учитеља у великој мери не одговарају потребама развоја наведених типова знања ученика. Решења би ваљало тражити у два смера. Прво, неопходна су побољшања наставних програма у погледу акту- елизације, систематичнијег структурисања захтева, као и са становишта усмерености на развој одговарајућих компетенција из ове области. Са друге стране, измене наставних програма имале би слабе ефекте уколико би изостала одговарајућа обука учитеља, и то: 1) интензивнијим и квалитетнијим увођењем тема и циљева из области одрживог развоја у студијске програме учитељских факултета у Србији и 2) организацијом семинара за оне који су у радном односу. У раду су дати предлози чији је циљ управо да се допринесе
једној таквој реформи. У питању је, пре свега, предлог модела холистичког приступа вези између потрошачког начина живота и проблема у животној средини у настави природе и друштва. Захтеви за овладавањем одговарајућим системом појмова, те за развијањем спремности ученика да прихвате одговорну и одрживу потрошњу имају значај и са становишта развоја ученика у целости. Они су сазнајно и функционално вредни, као и етички засновани. У питању су вредности из области образовања за одрживи развој које би свакако требало уврстити у процес реформе наставе природе и друштва.

Кључне речи: образовање за одрживи развој, настава природе и друштва, потрошачки начин живота, проблеми у животној средини.

References

  • Ackerman, F. (1996). Foundations of Economic Theories of Consumption. In: Goodwin, N. R. et al. (Eds.). The Consumer Society (149–159). Washington: Island Press.
  • Banđur, V. i sar. (2008). Testovi znanja u funkciji ocenjivanja učenika.Užice: Učiteljski fakultet.
  • Baudrillard, J. (2004). Consumer Society: Myths and Structures. London: Sage Publications Ltd.
  • Belk, R. et al. (2003). The Fire of Desire: A Multi-sited Inquiry into Consumer Passion. Journal of Consumer Research. 30 (3), 326–351.
  • Blagdanić, S. (2009). Kvalitet niza zadataka objektivnog tipa u nastavi prirode i društva. Inovacije u nastavi. 22 (3), 40–51.
  • Bonnett, M. (2003). Chapter 9. Education for Sustainable Development: Sustainability as a Frame of Mind. Journal of Philosophy of Education. 37 (4), 675–691.
  • Campbell, C. (2005). Romantic Ethic and the Spirit of Modern Consumerism. Alcuin Academics.
  • Commoner, B. (1971). The Closing Circle: Nature, Man, and Technology. New York: Knopf.
  • Earth Charter (2000). Retrieved January 20, 2003. from www: http://www.earthcharterinaction.org/content/pages/Read-the-Charter.html.
  • Ehrlich, P. R. & Ehrlich, A. H. (1991). Healing the Planet. New York: Addison-Wesley Publishing Company.
  • Fromm, E. (1989). Imati ili biti?. Zagreb: Naprijed i Nolit.
  • Gadotti, M. (2010). Reorienting Education Practices towards Sustainability. Journal of Education for Sustainable Development. 4 (2), 203–211.
  • Galbraith, J. K. (1998). The Affluent Society. New York: Houghton Mifflin Company.
  • Hodson, D. (2003). Time for Action: Science Education for an Alternative Future. International Journal of Science Education. 25 (6), 645–670.
  • IUCN, UNEP and WWF (1980). World Conservation Strategy: Living Resource Conservation for Sustainable Development. Retrieved November 19, 2005. from www: http://data.iucn.org/dbtw-wpd/edocs/WCS-004.pdf.
  • Jackson, Т. (2005). Live Better by Consuming Less. Journal of Industrial Ecology. 9 (1–2), 19–36.
  • Kahn, R. V. (2010). Critical Pedagogy, Ecoliteracy, & Planetary Crisis: The Ecopedagogy Movement. New York: Peter Lang Publishing.
  • Leibenstein, H. (1950). Bandwagon, Snob and Veblen Effects in the Theory of Consumer Demand. Quarterly Journal of Economics. 64 (2), 183–207.
  • Lin, A. C. (2008). Virtual Consumption: A Second Life for Earth?. Brigham Young University Law Review. 2008 (1), 47–114.
  • Marcuse, H. (1964). One-Dimensional Man. Retrieved January 10, 2009. from www: http://www.marxists.org/reference/archive/marcuse/works/one-dimensional-man/ch01.htm.
  • Marx, K. (1867). Capital, Chapter 1, Section 4 – The Fetishism of Commodities and the Secret Thereof. Retrieved January 10, 2009. from www:  http://www.marxists.org/archive/marx/works/1867-c1/ch01.htm#S4.
  • Maslov, A. (1982). Motivacija i ličnost. Beograd: Nolit.
  • Max-Neef, М. А. (1991). Human Scale Development. New York and London: Apex Press.
  • Nastavni program za predmet Priroda i društvo (2010). Prosvetni glasnik, br. 7.
  • Mendelson, R. A. et al. (1992). The Commercialization of Children’s Television. Pediatrics. 89 (2), 343–344.
  • Palekčić, M. (2007). Od kurikuluma do obrazovnih standarda. U: Previšić, V. (ur.). Kurikulum: teorije – metodologija – sadržaj – struktura (39–117). Zagreb: Zavod za pedagogiju i Školska knjiga.
  • Pijaže, Ž., Inhalder, B. (1978). Intelektualni razvoj deteta. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  • Plan of Implementation of the World Summit on Sustainable Development (2002). Retrieved August 11, 2005. from www: http://www.un.org/esa/sustdev/documents/WSSD_POI_PD/English/WSSD_PlanImpl.pdf.
  • Scitovsky, T. (1992). The joyless economy. New York: Oxford University Press.
  • Smart, B. (2010). Consumer Society: Critical issues and Environmental consenquences. London: Sage Publications Ltd.
  • Sustainable Development Education Panel (1998). First Annual Report 1998, Annex 4 – Submission to the Qualifications and Curriculum Authority (A Report to DfEE/QCA on Education for
  • Sustainable Development in the Schools Sector from the Panel for Education for Sustainable Development). Retrieved January 27, 2006. from www: http://www.defra.gov.uk/environment/sustainable/educpanel/1998ar/ann4.htm.
  • The Earth Charter Initiative (2000). The Earth Charter. Retrieved January 20, 2003. from www: http://www. earthcharterinaction.org/content/pages/Read-the-Charter.html.
  • Tyler, W. R. (1969). Basic Principles of Curriculum and Instruction. Chicago and London: The University of Chicago Press.
  • UN (1992). UNCED Agenda 21 – Programme of Action for Sustainable Development. Retrieved July 26, 2005. from www: http://www.sidsnet.org/docshare/other/Agenda21_UNCED.pdf.
  • UN (2002). Plan of Implementation of the World Summit on Sustainable Development. Retrieved August 11, 2005. from www: http://www.un.org/esa/sustdev/documents/WSSD_POI_PD/English/WSSD_PlanImpl.pdf.
  • UNESCO (2005). Draft International implementation scheme for the United Nations Decade of Education for Sustainable Development (2005–2014). Retrieved January 13, 2006. from www: http://unesdoc.unesco.org/images/0014/001403/140372e.pdf.
  • Veblen, T. (1899). The Theory of the Leisure Class. Retrieved March 15, 2009. from www: http://www.gutenberg.org/files/833/833-h/833-h.htm.
  • Veinović, Z. (2007). Nastava prirode i društva i održivi razvoj. Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Veinović, Z. (2009). Razvoj solidarnosti i međugeneracijske odgovornosti u programima nastave prirode i društva. U: Radovanović, I. i Trebješanin, B. (ur.). Inovacije u osnovnoškolskom obrazovanju – vrednovanje (101–108). Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Veinović, Z. (2010). Holistički pristup problemima u životnoj sredini u nastavi prirode i društva. Pedagogija. LXV (4), 674–684.
  • Vigotski, L. S. (1977). Mišljenje i govor. Beograd: Nolit. Vilotijević, M. (2000). Didaktika 3: organizacija nastave. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i Učiteljski fakultet.
  • WCED (1987). Our Common Future. New York: Oxford University Press.
  • Wiedmann, T. & Minx, J. (2007). A Definition of ‘Carbon Footprint’. Retrieved December 20, 2010. from www: http://www.censa.org.uk/docs/ISA-UK_Report_07-01_carbon_footprint.pdf.
  • WWF (2014). Living Planet Report 2014. Retrieved November 21, 2015. from www: http://wwf.panda.org/about_our_earth/all_publications/living_planet_report/.
Избор језика
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Индексирано у
345   This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Индексирано у
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Индексирано у
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Пратите Иновације у настави
345   345   345