Говорни ритам новопазарског краја са аспекта поставке елементарне музичке писмености

Нака К. Никшић, Наставно одељење у Новом Пазару, Учитељски факултет, Универзитет у Београду, имејл: naka.niksic@uf.bg.ac.rs
Иновације у настави, XXX, 2017/4, стр. 125–134

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1704125N

 

Резиме: Говорни ритам је један од садржаја у поставци ритмичке проблематике елементарне музичке писмености. Сви примери за поставку дводелне и троделне ритмичке врсте и односа трајања у њима у актуелној музичкој литератури у Србији бирани су према ритму стандардног говора, који одудара од говорног ритма новопазарског краја. Методичари језика предлажу да, у почетној фази учења читања и писања, треба допустити детету да говори локалним говором. Аналогно томе, у почетној фази музичке наставе, прецизније – у периоду припреме за певање из нотног текста, детету треба допустити да садржаје говорног ритма изговара природним говором колоквијалног језика.
Циљ овог рада је утврђивање методичке применљивости примера говорног ритма из литературе у музичком описмењавању деце новопазарског краја. Резултати теоријске анализе показали су да се у некима од њих, према акцентуацији новопазарског краја, говорни и музички акценти не подударају, те да постоје и примери са нетачно дескрибованим говорним ритмом. Отуда смо закључили да у уџбеничкој и методичкој литератури постоје садржаји који у новопазарском крају не могу имати функцију поставке основних ритмичких врста и односа трајања у њима. У настави музичке културе у овом крају потребно је опрезно приступити избору садржаја из литературе и, у складу са дидактичким принципом поступности и систематичности, односно правилима од познатог ка непознатом и од ближег ка даљем, бирати бројалице/ разбрајалице, брзалице, изреке и загонетке ове средине у којима се говорни акценти поклапају са музичким.

Кључне речи: језик, говор, акцент, писменост, ритам, садржај.

Summary: Speech rhythm is one element of the content pertaining to rhythm in basic musical literacy. All examples for setting up two-part and three-part types of rhythm and for the relationship between the time intervals within them were selected in the current music education literature in Serbia on the basis of the rhythm of standard speech which differs from the speech rhythm of the Novi Pazar area. Language methodologists suggest that during the initial phase of learning to read and write a child should be allowed to speak the local language. Similarly, during the initial phase of music education, or more precisely, when learning to sight-sing, a child should be allowed to use the content based on the speech rhythm of the colloquial language of its environment.
The aim of this paper is to determine the applicability of the examples of speech rhythm found in the existing literature for the music education of children from the area of Novi Pazar. The results1
of the theoretical analysis have shown that in some of them, based on the accentuation of the Novi Pazar area, the speech and music rhythm do not coincide, and that there are examples of  incorrectly described speech rhythm. Therefore, we conclude that the existing course books and literature on music education methodology include the content which, in the Novi Pazar area, cannot be used to teach basic types of rhythm and the relationship between the time intervals within them. Music education classes in this area should be approached with more care when it  comes to selecting content from the existing literature. The contents typical of the Novi Pazar area in which the speech rhythm matches the music rhythm should be selected as well.

Keywords: language, speech, accent, literacy, rhythm, content.

 

Литература:

  • Barjaktarević, D. (1963). Akcenat novopazarsko-sjeničkih govora. U: Ajeti, I. (ur.). Zbornik filozofskog fakulteta u Prištini I (separat) (1–148). Beograd: Radiša Timotić.
  • Еvropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima. Posećeno 7. juna 2017. godine na: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sr/node/129
  • Genc, L. (1989). Govor. Pedagoška enciklopedija 1. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  • Guberina, P. (1967). Zvuk i pokret u jeziku. Zagreb: Zavod za fonetiku Filozofskog fakulteta.
  • Izbor narodnih umotvorina (1987). Novi Pazar: Dečji vrtić „Mladost“.
  • Klajn, I., Šipka, M. (2008). Veliki rečnik stranih reči i izraza. Novi Sad: Prometej.
  • Likomanova, I. (2012). Jezička situacija na srpskom govornom području danas. Južnoslovenski filolog LXVIII (147–157). Beograd: SANU i Institut za srpski jezik.
  • Lučić, P. (2002). Jezička norma i standardizacija. Posećeno 30. marta 2016. godine na: http://www.riznicasrpska.net/vukijezik/index.php?topic=67.0
  • Milatović, V. (1986). Nastava početnog čitanja i pisanja – priručnik za učitelje i studente Pedagoške akademije za obrazovanje nastavnika razredne nastave. Beograd: ZUNS.
  • Nikšić, N. (2016). Metodička funkcija pesama novopazarskog kraja u postavci elementarne muzičke pismenosti učenika mlađih razreda osnovne škole (doktorska disertacija). Beograd: Univerzitet u Beogradu, Učiteljski fakultet.
  • Pavlović, B. (2004). Rašanski motivi. Folklorno muzičko stvaralaštvo Jugozapadne Srbije u osnovnoj školi. Raška: Centar za kulturu i informisanje „Gradac“.
  • Pavlović, B. (2008). Pjesme od behara. Novi Pazar – Tutin: CBS.
  • Petrović, M. (2014). Uloga akcenta u srpskoj solo pesmi. Beograd: Službeni glasnik.
  • Peco, A. (1971). Osnovi akcentologije srpskohrvatskog jezika. Beograd: Naučna knjiga.
  • Radović Tešić, M. (2014). Govor. Leksikon obrazovnih termina (117). Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Rebronja, I., Kolaković, M. (2004). Budi nešto da ne budeš ništa, 2002 izrečnice. Priboj: Lav.
  • Simeon, R. (1969). Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva III. Zagreb: Matica Hrvatska.
  • Stojanović, G., Vasiljević, Z. i Drobni, T. (2005). Muzička kultura za 1. razred osnovne škole. Beograd: ZUNS.
  • Šipka, M. (2011). Kultura govora. Novi Sad: Prometej.
  • Şentürk, N., Niksic, N. (2013). Geleneksel Boşnak Müziğinde Türk Halk Şarkıları [Uticaj turskih narodnih pesama na muzičku tradiciju Bošnjaka]. IV. Uluslararası Türk Kültürü Kurultayı. No. 49, Cilt 2, 491–502. Ankara: Halk Kültürü Arastırmaları Kurumu Yayınları.
  • Vasić, S. (1991). Veština govorenja. Beograd: Kosmos.
  • Vasiljević, M. (1953). Narodne melodije iz Sandžaka. Beograd: SANU.
  • Vasiljević, M. A. (1967). Юgoslavskie narodnыe pesni iz Sandžaka. Moskva: Muzika.
  • Vasiljević, Z. (1999). Теоrija ritma sa gledišta muzičke pismenosti. Beograd: Fakultet umetnosti.
  • Vasiljević, Z. (2006). Metodika muzičke pismenosti. Beograd: ZUNS.
  • Vukosavljević, P., Vasić, O. i Bjeladinović, J. (1984). Narodne melodije, igre i nošnje Peštersko-sjeničke visoravni.Beograd: RTB.
Избор језика
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Индексирано у
345   This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Индексирано у
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Индексирано у
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Пратите Иновације у настави
345   345   345