Повезаност школске климе и аутономије ученика

Мирсада С. Зукорлић, Наставно одељење у Новом Пазару, Учитељски факултет, Универзитет у Београду, имејл: mirsada.ljajic@uf.bg.ac.rs
Далиборка Р. Поповић, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу
Иновације у настави, XXX, 2017/4, стр. 99–108

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1704099Z

 

Резиме: Задовољство ученика школом детерминисано је његовим положајем, то јест укупним психосоцијалним статусом у школи. Ученик може бити у позицији објекта – партиципирати у активностима које одређује наставник или имати аутономију – равноправно партиципирати у школским активностима, при чему његов интегритет долази до изражаја. Уважавањем ученичке аутономије и усклађивањем програмских садржаја са интересовањима ученика, доприноси се развијању мотивације за учење и позитивном доживљавању школе.
Циљ рада је усмерен на сагледавање утицаја школске климе на јачање аутономије ученика, са посебним освртом на утицај димензије одељењске климе на положај ученика, односно однос наставника и ученика, који најснажније одређује степен остварености његове аутономије.
Закључцима су апострофиране препоруке за деловање школе као система, у функцији јачања аутономије ученика у школској пракси. Оне су усмерене на обезбеђивање позитивне психосоцијалне климе у школи и подразумевају укључивање свих актера васпитно-образовног рада школе (наставници, ученици, директор школе, родитељи). Такође, препоруке иду у правцу проширивања облика ученичке партиципације у наставном процесу на ваннаставне активности и свеукупност школског живота – школе као целине процеса.

Кључне речи: школа као систем, школска клима, партиципација ученика, аутономија ученика.

 

Summary: Students’ satisfaction with their school is determined by their status in the school, more precisely, their overall psychological and social status. Students can have the role of objects by participating in the activities organised by teachers, and they can participate on an equal basis, in which case their integrity is expressed. Acknowledging student autonomy and developing curricular content that matches their interests contributes to the development of motivation for learning and a positive perception of the school life. The aim of this paper is to examine the influence of school climate on the strengthening of  student autonomy, particularly regarding the impact of the dimension of the class climate on the status of its students, or the relationship between teachers and students which is crucial for the realisation of the student autonomy. The concluding pages of the paper offer recommendations for the functioning of schools as systems with the aim of strengthening student autonomy in everyday school practice. The recommendations are meant to ensure a positive psychological and social school climate and they require the participation of all actors in schools (teachers, students, school principals, parents). They also imply developing broader forms of student participation which would encompass extracurricular activities and the school life in general.

Кeywords: school as a system, school climate, student participation, student autonomy.

 

Литература

  • Alderson, P. (2000). Schools students views on school council and daily life at school. Children and society. 14 (2), 121–134.
  • Avramović, Z. (2010). Problem stvaranja socijalne klime u odeljenju. Pedagogija. 65 (1), 104–117.
  • Cohen, J., McCabe, E. M., Michelli, N. M & Pickeral, T. (2009). School Climate: Research, Policy, Practice, and Teacher Education. Teacher College Record. 111 (1), 180–213.
  • Damjanović, R., Todorović, M. (2017). Participacija u obrazovanju – modeli učeničke participacije u upravljanju i obrazovno-vaspitnom procesu. Pedagogija. 122 (1), 23–38.
  • Đurić, S., Popović-Ćitić, B. (2011). Procena školske klime u funkciji unapređenja kvaliteta rada obrazovnovaspitnih institucija. Socijalna misao. 18 (4), 114–129.
  • Futrell, M. H (1994). Safe schools, safe students. U. S. Department of Education and the U. S. Department of Justice conference, Washington, DC, U. S. Government Printing Office.
  • Gottfredson, G. D., Gottfredson, D. C., Payne, A. A. & Gottfredson, N. C. (2005). School climate predictors of school disorder: ressults from National Study of Delinquency Prevention in School. Journal of Research in Crime and Delinquency. 42 (4), 412–444.
  • Hamre, B. K. & Pianta, R. C. (2001). Early Teacher-Child Relationships and the Trajectory of Children’s School Outcomes through Eighth Grade. Child Development. 72 (2), 625–638
  • Hart, R. A. (1997). Children’s Participation – The Theory and Practice of Involving Young Citizens in Community Development and Environmental Care. New York: Unicef.
  • Havelka, N. (1996). Pitanje odnosa autonomije nastavnika i autonomije učenika. Nastava i vaspitanje. 45 (2), 293–308.
  • Havelka, N. (1998). Prilog razvijanju koncepcije uloge nastavnika i uloge učenika u osnovnoj školi. U: Vilotijević, M., Đorđević, B. (ur.). Naša osnovna škola budućnosti (99–163). Beograd: Zajednica učitelјskih fakulteta Srbije.
  • Havelka, N. (2000). Učenik i nastavnik u obrazovnom procesu. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  • Hebib, E. (2009). Škola kao sistem. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju.
  • Johnson, W. & Johnson, A. (1993). Validity of the quality of school life scale: A primary and second-order factor analysis. Educational and Psyhological Measurement. 53 (1), 145–153.
  • Johnson, W. L., Johnson, A. M. & Zimmerman, K. (1996). Assessing school climate priorities: A Texas study. The Clearing House. 70 (2), 64–66.
  • Kane, T. J. & Cantrell, S. (2010). Learning about teaching: Initial findings from the Measures of Effective Teaching project. Bill & Melinda Gates Foundation.
  • Korthagen, F. & Vasalos, A. (2005). Levels in reflection: core reflection as a means to enhance professional growth. Teachers and Teaching: theory and practice. 11 (1), 47–71.
  • Krstić, K. L. (2016). Socioemocionalni aspekti nastave i učenja. Nastava i vaspitanje. 65 (3), 471–490.
  • Lalić-Vučetić, N., Đerić, I., Đević, R. (2009). Učenička autonomija i interpersonalni stil nastavnika u teoriji samodeterminacije. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 41 (2), 349–366.
  • Lleras, C. (2008). Hostile School Climates: Explaining Differential Risk of Student Exposure to Disruptive Learning Environments in High School. Journal of School Violence. 7 (3), 105–135.
  • Mariani, L. (1997). Teacher support and teacher challenge in promoting learner autonomy. Perspectives. 23 (2). Retrieved July 24, 2017. from: http://www.learningpaths.org/papers/papersupport.htm.
  • Pešić, M. (1999). Participativna prava mladih iz ugla nastavnika. U: Pešić, M., Branković, B., Tomanović-Mihajlović, S., Dejanović, V. (ur.). Participacija mladih pod lupom (111–146). Beograd: Jugoslovenski centar za prava deteta.
  • Polovina, N., Stanišić, J. (2007). A study on family-school cooperation based on an analysis of school documentation. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 39 (1), 115–133.
  • Polovina, N. (2011). Porodica u sistemskom okruženju. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
  • Polovina, N. I., Jakšić, I. M. (2016). Inicijativnost učenika kako je poimaju i procenjuju nastavnici i učenici osnovnih škola. Nastava i vaspitanje. 65 (1), 61–75.
  • Relja, J. (2006). Kako se učenici osećaju u školi. Život i škola. 15–16 (1–2), 87–96 .
  • Richman, J. M. & Bowen, L. G. (1997). School failure: an ecological interactional – developmental perspective. In: Fraser, M. (ed.). Risk and Resilience in childhood: an ecological perspective (95–116). Washington DC: NASW Press.
  • Ryan, R. M. & Deci, E. L. (2000). Self-determination theory and the facilitation of intrinsic motivation, social development, and well-being. American Psychologist. 55 (1), 68–78.
  • Sausjord, I. & Friedman, L. (1994). The challenge of youth violence: Finding our role, doing our part. Constitutional Rights Foundation Network. 5 (1).
  • Staničić, S. (1999). Upravljanje i rukovođenje u obrazovanju. U: Mijatović, A. (ur.) Osnove suvremene pedagogije (537–560). Zagreb: Hrvatski pedagoško-književni zbor.
  • Ševkušić, S. (1998). Uloga vršnjačke interakcije u kognitivnom razvoju učenika. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 30, 156–167.
  • Tadić, A. (2015). Autonomija učenika u razrednom kontekstu – kritička perspektiva teorije samoodređenja. Nastava i vaspitanje. 64 (1), 101–115.
  • Tadić, A. (2015a). Povezanost nastavničkog doživljaja autonomije u školi i njegovog postupanja prema učenicima: pregled savremenih istraživačkih studija. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 47 (1), 62–80.
  • Vranješević, J. (2005). Participacija učenika i autoritet nastavnika. Inovacije u nastavi. 18 (4), 83–91.
  • Vranješević, J. (2007). Participativna prava deteta i pojam razvojnih mogućnosti. U: Radovanović, I., Trebješanin, B. (ur). Didaktičko-metodički aspekti promena u osnovnoškolskom obrazovanju (251–260). Beograd. Učiteljski fakultet.
  • Way, N., Reddy, R. & Rhodes, J. (2007). Students’ perceptions of school climate during the middle school years: associations with trajectories of psychological and behavioral adjustment. American Journal of Community Psychology. 40 (3–4), 194–213.
  • Welsh, W. N. (2000). The effects of school climate on school disorder. Annals of the American Academy of Political and Social Science. 567 (1), 88–107.
  • Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Službeni glasnik, br. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015 i 68/2015.
  • Zuković, S. (2012). Porodica kao sistem – funkcionalnost i resursi osnaživanja. Novi Sad: Pedagoško društvo Vojvodine.

 

Избор језика
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Индексирано у
345   This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Индексирано у
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Индексирано у
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Пратите Иновације у настави
345   345   345