Le français sur objectif universitaire: quelles compétences pour les enseignants?

Chantal R. Parpette, Laboratoire ICAR – Université Lumière Lyon 2, France, e-mail: Chantal.Parpette@univ-lyon2.fr
Иновације у настави, XXXII, 2019/2, стр. 1–12

| PDF | | Extended summary PDF |
doi:10.5937/inovacije1902001P

 

Résumé: Enseigner le français sur objectif universitaire (FOU) s’inscrit dans la démarche du français sur objectif spécifique (FOS) dont la dimension essentielle relève de l’ingénierie de formation, laquelle conduit de l’analyse d’un espace particulier d’usage de la langue, généralement professionnel, à la mise en place d’un programme de formation pour rendre des apprenants linguistiquement aptes à rejoindre cet espace. Le FOU vise donc à construire un programme d’enseignement destiné aux étudiants, de toutes disciplines, amenés à faire une partie de leurs études en langue française. Cela suppose pour les enseignants de français de développer des compétences d’analyse de situations universitaires sur les plans institutionnel, discursif et culturel, de recueil de données de terrain, de construction globale de programmes linguistiques, et de réflexion, voire de négociation, sur l’intégration institutionnelle de ces programmes dans les cursus de leur université. L’article décrit cette démarche et les compétences qu’elle implique à travers l’expérience d’un séminaire de FOU conduit à l’université de Belgrade.

Mots-clés: français sur objectif spécifique (FOS), français sur objectif universitaire (FOU), données de terrain, programmation, compétences didactiques.

 

Шантал P. Парпет
Лабораторија ICAR, Универзитет Лимијер Лион 2, Француска

Француски језик за академске намене: које су компетенције потребне наставницима?

Настава Француског језика за академске намене само је једна од области наставе Француског језика струке, а заснива се на анализи специфичности језика неопходног студентима различитих усмерења и са различитих факултета који треба да се оспособе за укључивање у франкофону универзитетску средину. Ово подразумева да најпре наставници француског језика сами уоче и анализирају особености универзитетског дискурса на институционалном и културном плану, да на терену прикупе потребан језички материјал, сачине студијске програме у највећој могућој мери усклађене са потребама сваке конкретне групе студената, а затим те програме интегришу у постојеће курикулуме факултета. Овај чланак представља све фазе оваквог једног поступка кроз пример семинара посвећеног француском језику за академске намене.

Тај семинар одржан је у марту 2018. године на Учитељском факултету Универзитета у Београду и био је нека врста практичне реализације истраживања и методолошких принципа које смо у свом излагању представили на Четвртој међународној конференцији „Страни језик струке и професионални идентитет“, одржаној у септембру 2017. године.

Полазнице семинара биле су универзитетске наставнице француског језика са нефи- лолошких и филолошких факултета, као и неколико студенткиња докторских и мастер студија. Током пет радних дана анализиране су одлике француског као језика струке и за
академске намене, са посебним акцентом на два типа методичких активности. Најпре су прецизно уочаване и раздвајане потребе студената који уче француски језик на свом матичном факултету од потреба оних који се припремају за одлазак на неки од програма међународне универзитетске мобилности. Полазило се од српске универзитетске средине и замишљене претпоставке шта би све било потребно потенцијалним страним студентима који би дошли да студирају на неком од српских универзитета. Тражећи одговор на питања који се културни елементи морају унети у такав један програм, којом се тематиком треба бавити на самом почетку, које језичке материјале користити и где их пронаћи, прешло се са теоријског разматрања на конкретне ситуације са којима се наставници и студенти могу срести. Размењивана су искуства са факултета различитих усмерења како би се дефинисале стратегије универзитета и факултета, јасно издвојили очекивања студената и исходи којима се тежи, а све у зависности од конкретног развојног пута сваког појединца или групе. Циљ је био да се осмисле довољно флексибилни програми који би се могли прилагодити разнородним групама студената, увек уз контакт са франкофоним партнерима и њиховим установама, са српским студентима који су већ били и студирали на неком франкофоном универзитету, са француским студентима који бораве у Србији итд.

Циљ овог чланка је да покаже у којој мери и на који начин овај поступак може да се спроведе кроз усавршавање универзитетских наставника француског језика. Они не само што морају да изводе наставу већ морају и да осмишљавају студијске програме и припремају наставне материјале, да ступе у контакт са иностраним и домаћим партнерима и сами се сусретну са − за њих до тог тренутка новом и можда недовољно познатом или чак непознатом − језичком праксом, као и да се унутар сопствених образовних институција изборе за иновирање студијских програма и створе услове за њихову имплементацију. У закључку изражавамо своју наду да ће овај семинар послужити као инспирација наставницима разних страних језика да на другачији и модернији начин приступе настави свих страних језика за академске намене, јер би то у великој мери користило студентима српских универзитета да се лакше, брже и са више успеха укључе у програме међународне универзитетске мобилности и повежу са својим колегама из других земаља.

Кључне речи: француски језик, академске намене, наставници, усавршавање

 

Références bibliographiques

  • Bouchet, K. and Marins Justino de Oliveira, G. (2017). La place de la collecte des données dans la conception d’une formation en FOU: l’exemple d’une collecte à Agro-Sup Dijon pour la FZEA-USP. In: Albuquerque Costa, H. et Parpette, C. (Eds). Français sur objectif universitaire: méthodologie, formation des enseignants et conception de programmes, Enjeu 4. 147-177, Sao Paulo: Paulistana.
  • Goy-Talavera, S., and Fassier, T. (2008). Le français des médecins. Grenoble: PUG.
  • Goy-Talavera, S., Gardette-Tira, N. and Perez C. (2016). Le français des infirmiers. Grenoble: PUG.
  • Mangiante, J-M. and Parpette, C. (2004). Le français sur objectif spécifique: de l’analyse des besoins à l’élaboration d’un cours. Paris: Hachette.
  • Mangiante, J-M. and Parpette, C. (2011). Le français sur objectif universitaire. Grenoble: PUG
  • Mangiante, J-M. and Parpette, C. (2016). Le FOU : des dispositifs à la mise en oeuvre didactique. In: Bordo, W., Goes, J. et Mangiante, J-M. (Eds.) Le Français sur Objectif Universitaire – Entre apports théoriques et pratiques de terrain. Arras: Artois Presses Université, 163-178.
  • Parpette, C. (2018). Le français sur objectif universitaire: entre contexte, savoir-faire didactique et stratégie institutionnelle. In: Vujovic, A., Siprajic Dokic, S. and Papric, M. Langues sur objectifs spécifiques et identité professionnelle, université de Belgrade, 55-67.
  • Parpette, C., Carras, C. and Abou Haidar, L. (Eds.) (2014). Méthodologie de collecte des données en Français sur Objectif Spécifique, Points communs 2, Paris: CCI Paris-Ile de France.
Избор језика
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Индексирано у
345   This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Индексирано у
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Индексирано у
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Пратите Иновације у настави
345   345   345