Јована С. Милашиновић, Предшколска установа „Врачар“, Београд, Република Србија, имејл: jovana.milasinovic95@gmail.com
Иновације у настави, XXXIII, 2020/3, стр. 72–82

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije2003072M

Резиме: Психолошка истраживања показују да деца доста рано почињу да размишљају о смрти, као и да развијају своје концепте у вези с њом. С друге стране, присутни су налази о амбивалентним ставовима наставника и родитеља када је у питању покретање разговора о смрти са најмлађима. У овом раду истраживали смо мишљење васпитача у вези са тематизацијом смрти у предшколском васпитању и, уже, у вези са присуством књижевних текстова са мотивом смрти у раду с децом. Анкетним упитником прикупљено је мишљење шездесет васпитача, а одговори до којих смо дошли, између осталог, показују следеће: а) више од половине васпитача разговарало је са децом на тему смрти; б) 85% васпитача у свом раду имало је случај да је детету преминуо члан уже или шире породице или кућни љубимац; в) више од половине васпитача тврди да су деца показала интересовање за разговор о смрти. Кад је реч о књижевним текстовима, испоставило се: а) да васпитачи пре бирају бајке са мотивом смрти у односу на басне, иако се у њима јавља смрт човека (чак и детета); б) да смрт главног јунака у тексту није препрека за његов одабир; в) да васпитачи постављају широк спектар питања о смрти која се односе на књижевни текст, али и да питањима повезују текст са животним искуством детета.

Кључне речи: смрт, дете, васпитач, књижевност за децу, танатологија.

Summary: Psychological research shows that children start thinking about death, as well as developing their concepts related to it, quite early. On the other hand, there are findings indicating the ambivalent attitudes of teachers and parents when it comes to initiating conversation about death with the youngest. In this paper, we investigated the opinions of the preschool teachers about the thematization of death in preschool education and, more specifically, about the presence of literary texts with the motif of death in their work with children. A questionnaire was designed to collect the opinions of 60 preschool teachers, and the answers we obtained show, among other things, the following: a) more than a half of preschool teachers talked with children about death, b) 85% of preschool teachers had a case where a member of a child’s close or extended family, or a pet, had died, c) more than a half of the preschool teachers claim that the children have shown interest in talking about death. When it comes to literary texts, it turned out that: a) preschool teachers prefer fairy tales with the motif of death over fables, even though the death of a man (even a child) occurs in them, b) that the death of the main character in a text is not an obstacle for selecting the text for teaching, c) that preschool teachers ask a wide range of questions about death related to a literary text, but also that they use questions to connect the text with the life experience of children.

Keywords: death, child, preschool teacher, teaching literature, thanatology.

Литература: 

• Bonoti, F., Leondari, A. & Mastora, A. (2013). Exploring Children’s understanding of Death: Through Drawings and the Death Concept Questionnare. Death Studies, 37, 47‒60.
• Božić, S. (2017). Obrada motiva smrti u nastavi književnosti. Slavica Wratislaviensia: Wielkie tematy kultury w literaturach słowianskich, 168, 615–628.
• Buđevac, N. (2018). Psihologija obrazovanja za vaspitače. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Gutiérrez, I. T., Miller, P. J., Rosengren, K. S. & Schein, S. S. (2014). Affective Dimensions of Death: Childrens Books, Questions, and Understandings. Monographs of the Society for Research in Child Development, 79 (1), 43‒61.
• Janićijević, V. (2017). Metodički pristup motivu smrti u razrednoj nastavi. Inovacije u nastavi, 30 (3), 94‒105.
• Kibler-Ros, E. (2004). Razgovori o deci i o smrti (prev. Mirjana Ajduković-Mišljenović). Beograd: Gutenbergova galaksija.
• Lazar, A. & Torney-Purta, J. (1991). The Development of the Subconcepts of Death in Young Children: A Short-Term Longitudinal Study. Child Development, 62 (6), 1321‒1333.
• Milašinović, J. (2019). Prisustvo teme/motiva smrti u predškolskom vaspitanju (master rad). Beograd: UF.
• Pavićević, A. (2011). Vreme (bez) smrti: predstave o smrti u Srbiji 19–21. veka. Beograd: Etnografski institut SANU.
• Pijaže, Ž., Inhelder, B. (1996). Intelektualni razvoj deteta. Beograd: ZZUNS.
• Polovina, N. (2007). Motivi smrti i zagrobnog života u bajkama Hansa Kristijana Andersena. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, 55 (1), 63‒74.
• Spasić, M. (2016). Pojam smrti iz ugla deteta. Teme, 525‒540.
• Speece, M. W. & Brent, S. B. (1984). Children’s Understanding of Death: A Review of Tree Components of a Death Concept. Child Development, 55 (5), 1671‒1686.
• Talwar, V. (2011). Talking to Children about Death in Educational Settings. In: Talwar, V., Harris, P. & Schleifer, M. (Eds.). Children’s Understanding of Death – From Biological to Religious Conceptions (98‒115). Cambridge: CUP.
• Tamm, М. Е. & Granqvist, А. (1995). The Meaning of Death for Children and Adolescents: a Phenomenographic Study of Drawings. Death Studies, 19, 203‒222.
• Veljković Mekić, Ј. (2019). Motiv smrti u savremenim romanima za decu. Detinjstvo, 45 (3), 22‒29.
• Vukomanović Rastegorac, V. (2017). Tumačenje poezije za decu kao mogućnost obrazovanja o smrti: zašto i kako. Inovacije u nastavi, 30 (3), 82‒93.
• Vukomanović Rastegorac, V. (2018). Smrt u srpskoj poeziji za decu i mlade: tradicija jednog tabua. U: Ako ti jave: umro sam: pesme o smrti za decu i mlade (11–50). Beograd: DKSG.

Copyright © 2020 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited