Искуства учитеља и наставника током реализације наставе на даљину услед пандемије вируса корона (COVID-19)

Дејан М. Ђорђић, Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет, Сомбор, Србија, имејл: dejan.djordjic@uns.ac.rs
Марија М. Цвијетић, Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет, Сомбор, Србија
Раде Д. Дамјановић, Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет, Сомбор, Србија
Иновације у настави, XXXIV, 2021/2, стр. 86–103

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2102086D

 

Резиме: Најважнија одредница савремене наставе на даљину јесте измена положаја ученика, која се огледа у томе да ученик, иако је физички одвојен од наставника и других ученика, може лако да комуницира са наставником и да сарађује са другим ученицима. Одлуком Министарства просвете, науке и технолошког развоја прекинуто је непосредно остваривање образовно-васпитног рада и уведена је настава на даљину. Истраживањем су се настојала утврдити искуства учитеља и наставника у вези са реализацијом наставе на даљину. У истраживању су учествовала 534 наставника и учитеља из основних школа са територије АП Војводинe, a за потребе истраживања креиран је упитник. Резултати показују да испитаници углавном имају позитивно виђење наставе која је реализована путем ТВ-а, али сматрају да би требало побољшати начин организације и квалитет часова. У просеку, испитаници су процењивали да ученици нижих разреда лакше прате наставу путем ТВ-а. Као најкорисније средство за комуникацију са ученицима и родитељима издвојили су Вибер, а затим мејл. Најчешћи тип материјала који је дистрибуиран ученицима је текстуални материјал са додатним садржајима за учење. На основу добијених резултата може се закључити да су искуства учитеља и наставника веома разноврсна по питању различитих аспеката реализације наставе на даљину током пандемије вируса корона (COVID-19).

Кључне речи: настава на даљину, настава на ТВ-у, Вибер, Мудл, Гугл учионица.

 

Summary:  The most important feature of modern distance learning is the change of student position, which is reflected in the fact that students, although physically separated from the teacher and other students, can communicate with the teacher and cooperate with other students easily. Following the decision of the Ministry of Education, Science and Technological Development, the direct teaching in the classroom was stopped and online teaching was introduced. The research sought to determine the experiences of the primary school and subject teachers in relation to the implementation of distance teaching and learning. The total number of 534 teachers from primary schools from the territory of the AP Vojvodina participated in the research, and a questionnaire was created for the needs of the research. The results show that the respondents generally have a positive view of teaching via TV, but they believe that the way of organizing such lessons and the quality of the lessons should be improved. On average, the respondents expressed the view that the lower-grade students can follow the classes on TV more easily than others. The respondents singled out Viber and e-mail as the most useful means of communication with students and parents. The most common type of material distributed to students is textual material with an additional learning content. Based on the obtained results, it can be concluded that the experiences of teachers are very diverse in terms of different aspects of the implementation of distance learning during the COVID-19 pandemic.

Keywords: distance learning, teaching via TV, Viber, Moodle, Google classroom.

 

Литература

  • Aliyyah, R. R., Rachmadtullah, R., Samsudin, A., Syaodih, E., Nurtanto, M. & Tambunan, A. R. S. (2020). The perceptions of primary school teachers of online learning during the COVID-19 pandemic period: A case study in Indonesia. Journal of Ethnic and Cultural Studies, 7 (2), 90–109.
  • Almanthari, A., Maulina, S. & Bruce, S. (2020). Secondary School Mathematics Teachers’ Views on Elearning Implementation Barriers during the COVID-19 Pandemic: The Case of Indonesia. Eurasia Journal of Mathematics, Science and Technology Education, 16 (7), 1–9. DOI: 10.29333/ejmste/8240
  • Bataineh, K. B. & Atoum, M. S. (2021). A Silver Lining of Coronavirus: Jordanian Universities Turn to Distance Education. International Journal of Information and Communication Technology Education, 17 (2), 1–11. DOI: 10.4018/IJICTE.20210401.oa1
  • Bayrakdar, S. & Guveli, A. (2020). Inequalities in home learning and schools’ provision of distance teaching during school closure of COVID-19 lockdown in the UK. Institute for Social and Economic Research, University of Essex.
  • Bol, T. (2020). Inequality in homeschooling during the Corona crisis in the Netherlands. Firstresults from the LISS Panel. DOI: 10.31235/osf.io/hf32q
  • Brainard, R. & Watson, L. (2020). Zoom in the Classroom: Transforming Traditional Teaching to Incorporate Real-Time Distance Learning in a Face-to-Face Graduate Physiology Course. FASEB Journal, 34 (51), 1–11.
  • Bušelić, M. (2012). Distance Learning – concepts and contributions. Oeconomica Jadertina, 2 (1), 23–34.
  • Carrillo, C. & Assuncao Flores, M. (2020). COVID-19 and teacher education: a literature review of online teaching and learning practices. European Journal of Teacher Education, 43 (4), 466–487.
  • Ćajić, M. (2014). Metoda aktivnog sinhronog učenja na daljinu. U: Stanišić, M. (ur.). Zbornik radova Međunarodne naučne konferencije Sinteza – Impact of the Internet on Business Activities in Serbia and Worldwide (484–487). Beograd: Univerzitet Singidunum. DOI: 10.15308/sinteza-2014-484-487
  • Ellis, V., Steadman, S. & Mao, Q. (2020). ’Come to a screeching halt’: Can change in teacher education during the COVID-19 pandemic be seen as innovation? European Journal of Teacher Education, 43 (4), 559–572.
  • Hiroshi, K. & Shintaro, I. (2002). Web Tools for Distance Learning. Minamiuonuma: Center For Global Communication: International University of Japan.
  • Huang, R., Tlili, A., Chang, T.-W., Zhang, X., Nacimbeni, F. & Burgos, D. (2020). Disrupted classes, undisrupted learning during COVID-19 outbreak in China: application of open educational practices and resources. Smart Learning Environments, 19 (7), 1‒15. DOI: 10.1186/s40561-020-00125-8
  • Holden, J. T., Westfall, J. L. P. & Gamor, K. I. (2010). An Instructional Media Selection Guide for Distance Learning: Implications for Blended Learning. Washington: United States Distance Learning Association.
  • Iftakhar, S. (2016). Google classroom: what works and how?. Journal of Education and Social Sciences, 3 (1), 12–18.
  • King, F. B., Young, M. F., Drivere-Richmond, K. & Schrader, P. G. (2001). Defining Distance Learning and Distance Education. AACE (Association for the Advancement of Computing in Education) Journal, 9 (1), 1–14.
  • Kuna, D. & Gunjača, J. (2020). Utvrđivanje emocionalnog stanja, razine tjelesne aktivnosti i svakodnevnih navika učenika s područja Hercegbosanske županije za vrijeme pandemije COVID-19. Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športa Hercegbosanske županije.
  • Maile Cutri, R., Mena, J. & Feinauer Whiting, E. (2020). Faculty readiness for online crisis teaching: transitioning to online teaching during the COVID-19 pandemic. European Journal of Teacher Education, 43 (4), 523–541.
  • Mandić, D., Radovanović, I. (2008). Nastavnik i multimedijalno učenje. Inovacije u nastavi, 21 (4), 59–68.
  • Milićević, V., Milićević, Z. i Milić, N. (2014). Elektronsko učenje u Srbiji primenom Moodle sotfvera. BizInfo, 5 (1), 71–82.
  • Odluka o ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada učenjem na daljinu za učenike osnovnih i srednjih škola (2020). Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije – Kabinet ministra, 16. 3. 2020.
  • Petošević, V. (2010). Pedagoški okvir online učenja. Inovacije u nastavi, 23 (3), 119–132.
  • Pokorni, S. (2009). Obrazovanje na daljinu. Vojnotehnički glasnik, 2, 138–146.
  • Pravilnik o posebnom programu obrazovanja i vaspitanja (2020). Službeni glasnik RS, br. 10.
  • Ristić, M. (2010). Televizija u sistemu učenja i obuke na daljinu. U: Golubović, D. (ur.). Tehnika i Informatika u obrazovanju (700–708). Zbornik radova naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem Tehnika i Informatika u obrazovanju – TIO 2010, 7–9. maj 2010. Čačak: Tehnički fakultet Čačak, Univerzitet u Kragujevcu.
  • Ristić, M., Mandić, D. (2017). Obrazovanje na daljinu. Beograd: Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu.
  • Saračević, M., Milošević, D. i Mašović, S. (2012). Uporedna analiza savladavanja gradiva na tradicionalan način i putem interneta. Inovacije u nastavi, 25 (4), 67–77.
  • Sepulveda-Escobar, P. & Morrison, A. (2020). Online teaching placement during the COVID-19 pandemic in Chile: challenges and opportunities. European Journal of Teacher Education, 43 (4), 587–607.
  • Solaković, I. (2012). Sistemi za obrazovanje na daljinu na nastavničkim fakultetima. Bijeljina: Stručno i naučno udruženje „Centar za obrazovnu tehnologiju Republike Srpske“.
  • Sutkino, T., Handayani, L., Stiawan, D., Riyadi, M. A. & Subroto, I. (2016). WhatsApp, Viber and Telegram: which is the Best for Instant Messaging? International Journal of Electrical and Computer Engineering, 6 (3), 909–914.
  • Šćepanović, D., Lečić Cvetković, D. i Marić, F. (2019). Digitalna učionica / digitalno kompetentan nastavnik. Uvođenje elektronskih udžbenika i digitalnih obrazovnih materijala: priručnik za nastavnike. Beograd: Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.
  • Šorak, Z. (2020). Cooperation in the educational process during the corona 19 virus epidemic in the Republic of Serbia. Izuzetna deca: obrazovanje i tretman. Obrazovni i omladinski rad danas (posebno izdanje), 2 (5), 451–458.

Copyright © 2021 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited

Избор језика
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Индексирано у
345   This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Индексирано у
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Индексирано у
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Пратите Иновације у настави
345   345   345