Онлајн-настава романских књижевности и култура у доба пандемије вируса корона

Павле С. Секеруш, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Нови Сад, Србија, имејл: psekerus@ff.uns.ac.rs
Бојана В. Ковачевић Петровић, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Нови Сад, Србија
Тања Д. Јевремов, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Нови Сад, Србија
Иновације у настави, XXXIV, 2021/4, стр. 137–154
 
PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2104137S
 

Резиме: Светска здравствена организација прогласила је 11. марта 2020. године пандемију вируса корона. Мере предузете да се спречи ширење вируса драматично су измениле функционисање школства и приморале предаваче и студенте широм планете да се убрзано прилагоде виртуелној настави, у којој многи нису имали претходно искуство. Настојећи да сагледамо околности у којима се одвијала онлајн-настава француске и хиспанске књижевности и културе на Одсеку за романистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (ФФУНС), суочили смо се са низом питања на која смо желели да пронађемо одговоре: како студенти владају новим технологијама, какав је њихов став о онлајн-настави, које недостатке су приметили, а шта им је олакшало савладавање градива и слично. У првом делу рада је дат преглед одабране литературе о виртуелној настави објављене на француском, шпанском, енглеском и српском језику, док је у другом предочена анализа анкете спроведене међу студентима Одсека за романистику ФФУНС који су похађали наставу у време пандемије. Добијени резултати, драгоцени, како за унапређење онлајн-часова књижевности и култура, тако и за виртуелну наставу генерално, показали су да већи део анкетираних студената има негативан или умерено негативан однос према онлајн-настави, а више од половине је онлајн-наставу оценило као једнако или мање тешку у односу на наставу уживо, истичући флексибилнију организацију времена и веће могућности за коришћење мултимедијалних садржаја у настави књижевности и култура. Одговори студената показали су да се остварени резултати мерени бројем положених испита и оцена не разликују значајније у односу на предавања у учионици.

Кључне речи: образовање у доба пандемије вируса корона, универзитетска онлајн-настава, нове технологије, романска књижевност и култура, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду.

 

Summary: The World Health Organization declared a coronavirus pandemic on March 11, 2020. Measures taken to prevent the spread of the virus have dramatically changed the functioning of schools and forced teachers and students around the globe to adapt quickly to virtual teaching with which many had no previous experience. While exploring the circumstances in which the online teaching of French and Hispanic literature and culture took place at the Department of Romance Studies at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (FFUNS), we faced a series of questions that needed to be addressed: how students master new technologies, what is their attitude towards online teaching, what shortcomings did they notice, and what made it easier for them to learn the subject content. The first part of the paper provides an overview of the selected literature on virtual teaching published in French, Spanish, English, and Serbian, while the second part presents an analysis of a survey conducted among the students of the Department of Romance Studies at FFUNS who attended classes during the pandemic. The obtained results, valuable both for the improvement of online literature and culture classes and for virtual teaching in general, indicated that the majority of the surveyed students have a negative or moderately negative attitude towards online teaching, while more than a half rated online teaching as equally or less difficult as face-to-face teaching, emphasizing a more flexible organization of time and greater opportunities for using the multimedia content in literature and culture classes. Based on the students’ answers, it turns out that the achieved results measured by the number of the passed exams and grades do not differ significantly in relation to the lectures in the classroom.

Keywords: education during the pandemic, online university teaching, new technologies, Romance literature and culture, Faculty of Philosophy, University of Novi Sad

 

Литература

  • Alcántara Santuario, A. (2020). Educación superior y COVID-19: una perspectiva comparada. In: Educación y pandemia. Una visión académica (75–82). México: UNAM.
  • Аkcil, U. & Bastas, M. (2021). Examination of University Students. Attitudes towards E-learning during the COVID-19 Pandemic Process and the Relationship of Digital Citizenship. Contemporary Educational Technology, 13 (1), 291, 1–13. DOI: 10.30935/cedtech/9341
  • Anderson, T (ed.). (2008). The Theory and Practice of Online Learning. Edmonton: AU PRESS
  • Andrés, A. M. & Tejedor, I. H. (1995). Is Fisher’s exact test very conservative? Computational statistics & data analysis, 19 (5), 579–591.
  • Barrón Tirado, M. C. (2020). La educación en línea. Transiciones y discrupciones. In: Educación y pandemia. Una visión académica (66–74). México: UNAM.
  • Blanchard, A. (2004). The effects of dispersed virtual communities on face-to-face social capital. In: Huysman, M. & Wulf, V. (Eds.). Social capital and information technology (53–74). Cambridge, MA: MIT Press.
  • Boettcher, J. & Conrad R. M. (2016). The Online Teaching. Survival Guide. Jossey-Bass. Hoboken: Publishers Archive.
  • Bourdieu, P. (1986). The forms of capital. In: Richardson, J. G. (Ed.). Handbook of theory and research for the sociology of education (241–258). New York, NY: Greenwood.
  • Clark R. E. (1983). Reconsidering research on learning from media. Review of educational research, 53, 4, 445–459. Retrieved July 20, 2021 from http://www.uky.edu/~gmswan3/609/Clark_1983.pdf
  • Clark R. E. (1985). Evidence for confounding in computer-based instruction studies : Analysing the meta-analyses. In: Educational technology research and development (235–262), 33, 4. Berlin: Springer.
  • Clark R. E. (1994). Media will never influence learning. Educational technology research and development, 42, 2, 21–29.
  • Dussel, I. (2010). Aprender y enseñar en la cultura digital. Buenos Aires: Santillana. Retrieved July 29, 2021 from https://www.researchgate.net/publication/225167506_Media_will_never_influence_learning
  • Fenouillet F. & Déro M. (2006). Le e-learning est-il efficace? Une analyse de la littérature anglo-saxonne. Savoirs, 12. https://www.researchgate.net/publication/274674308_Le_e-learning_est-il_efficace_Une_analyse_de_la_litterature_anglo-saxonne
  • Fry, H, Ketteridge, S. & Marshall, S. (2015). Teaching & Learning in Higher Education. Enhancing Academic Practice. Fourth Edition. London and New York: Routhedge.
  • Ko, S & Rossen, S. (2000). Teaching Online. A Practical Guide. London and New York: Routledge.
  • Mas, X & Lara, P. (2011). Orientación y tendencias de futuro en la formación en línea. In: Begoña Gros (ed.) Evolución y retos de la educación virtual. Construyendo el e-learning del siglo XXI (145–177). Madrid: Editorial UOC. London and New York: Routhedge.
  • Means, B. (2014). E Learning Online. London and New York: Routhedge.
  • Moreno Bau, A. (2021). Prólogo. La educación superior en Iberoamérica en tiempos de pandemia. Impacto y respuestas docentes. Madrid: Fundación Carolina.
  • Orivel, F. & Si Moussa, A. (2000). Les usages d’Internet à l’école. Rapport CNCRE, IREDU-CNRS. Retrieved July 10, 2021 from https://hal.archives-ouvertes.fr/hal-03210081/document
  • Sadiku, M. N. O. et al. Online Teaching and Learning. International Journals of Advanced Researh in Computer Science and Software Engineering, 8 (2), 73–75.
  • Salmon, G. (2013). E-tivities. The key to active online learning.
  • Soper, D. S. (2021a). Fisher’s Exact Test Calculator for a 2×3 Contingency Table [Software]. Retrieved July 7, 2021. from https://www.danielsoper.com/statcalc
  • Soper, D. S. (2021b). Fisher’s Exact Test Calculator for a 3X3 Contingency Table [Software]. Retrieved July 7, 2021. from https://www.danielsoper.com/statcalc
  • Vujović, A. (2006). Jezik, kultura i komunikacija. Inovacije u nastavi, XIX (3), 63–75.

Copyright © 2021 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited

Избор језика
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Индексирано у
345   This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Индексирано у
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Индексирано у
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Пратите Иновације у настави
345   345   345