The New Virtual Reality – Teachers’ and Students’ Perceptions and Experience in English Language Learning and Teaching Online

Milena, J. Tanasijević, Belgrade Metropolitan University, Belgrade, Serbia, e-mail: mtanasijevic@hotmail.com
Nataša, Z. Janković, University of Belgrade, Teacher Education Faculty, Belgrade, Serbia
Иновације у настави, XXXIV, 2021/4, стр. 167–186
 
PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2104167T
 

Summary: An invisible, yet cruel virus has made the entire world face a new reality. Regardless of the degree to which online communication had already been used in educational settings before the Covid-19 pandemic, almost no one working in education had a feeling of being ready to work in the new circumstances. The process of migration to emergency remote language teaching and learning was stressful for all stakeholders in education – management, lecturers, students and their parents. Relying on the reflective and descriptive methods, the paper investigates the advantages and disadvantages of digital tools and platforms for remote collaborative learning, primarily ZOOM, Microsoft Teams, Jitsi Meet, and online learning management systems, recognised by the students and teachers within the mandatory and elective General English, ESP and EMI courses at the Teacher Education Faculty, University of Belgrade and Belgrade Metropolitan University. We conducted qualitative research by using structured and unstructured interviews and monitoring students’ collaborative work. In the conclusion, the paper emphasises the aspects of educational technologies which have proved to be beneficial for everyone included in the process, without limiting the creativity, development of thinking skills and investigative spirit of students and lecturers while learning and teaching English.

Keywords: teaching English, collaborative learning, online teaching and learning, EMI, educational technology
 

Mилена Ј. Tанасијевић
Универзитет Метрополитан, Београд, Србија
Наташа З. Јанковић
Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд, Србија
 

НОВА ВИРТУЕЛНА СТВАРНОСТ – ПЕРЦЕПЦИЈЕ И ИСКУСТВО НАСТАВНИКА
И СТУДЕНАТА У ВЕЗИ СА ОНЛАЈН-НАСТАВОМ И УЧЕЊЕМ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА

Нова стварност у погледу наставе и учења страних језика доноси многобројне изазове свима који учествују у образовном процесу – управама образовних институција, наставницима, ученицима, студентима и родитељима. Нагла промена изазвана ширењем пандемије вируса корона довела је многе у стање стреса и узнемирености. У раду описујемо процес преласка наставе енглеског језика са редовних часова уживо на наставу на даљину у ванредним околностима у две високошколске установе у Србији – Учитељском факултету Универзитета у Београду и Метрополитан универзитету у Београду. Иако су онлајн-настава и учење страних језика присутни већ деценијама у високом образовању, хитност преласка са традиционалне на онлајн-наставу била је у многим аспектима другачија. У креирању успешних онлајн-курсева страних језика кључну улогу има припремна фаза. У околностима у којима је ова фаза потпуно прескочена због хитних и ванредних околности, код учесника у наставном процесу јавила су се већ поменута осећања узнемирености и стреса. Циљ овог квалитативног истраживања био је да се испита искуство наставника и студената у вези са наставом енглеског језика на даљину. Ослањајући се на дескриптивну и рефлексивну методу, као и на интервјуе са фокус групама, у раду представљамо искуство наставника и студената две академске институције у Београду у коришћењу дигиталних алата и платформи за колаборативно учење и подучавање на даљину, као што су Зум (енг. Zoom), Мајкрософт тимс (енг. Microsoft Teams), Џитси мит (енг. Jitsi Meet), и системи за управљање онлајн-учењем. Платформа за е-учење (LAMS) која се користи на Метрополитан универзитету пројекат је који су развили ИТ стручњаци запослени на овом универзитету. Платформа омогућава постављање садржаја и структурирање часова на начин на који би се одржали у традиционалној учионици. Софтвер за припрему часова располаже додатним алатима за одржавање консултација, брзу процену знања, дискусије на форуму, постављање аудио и видео садржаја, као и слика, графикона и табела. Платформа задовољава многе педагошке потребе студената који уче стране језике – сами одређују када и којим темпом ће учити, могу да користе друге дигиталне алате зa подршку у учењу, не плаше се задатака које треба да ураде и могу да мењају и прилагођавају своје одговоре. С друге стране, овај софтвер нема опције за припрему неких лексичко-граматичких активности (енг. gap fillling, matching). На Метрополитан универзитету користи се Зум (Zoom) платформа за одржавање наставе у реалном времену. Због недостатка времена за прописно истраживање и праксу, наставници и студенти учили су у ходу како да користе ову платформу, и њихово искуство је позитивно. Наставници су постепено стицали веће самопоуздање, а студенти су учествовали на часу путем опције чет (енг. chat) или су усмено излагали. Повремено су настајали проблеми у вези са спором интернет везом или би она потпуно нестајала, као и са потребом за ређим коришћењем камере. Па ипак, временом је примећено да опадају ентузијазам и мотивација међу студентима. Мајкрософт тимс (Microsoft Teams) је платформа која се званично користи за онлајн-наставу на Учитељском факултету. Ова платформа је погодна за рад са великим групама, како за држање часова, тако и за одржавање конференција. У предности ове платформе убрајају се опције за дељење, постављање, преузимање и преуређивање материјала, било у синхроном или асинхроном раду, Одељенска свеска (енг. Class Notebook) у коју студенти могу да уносе белешке и пано за заједнички рад, као и простор посебно намењен за постављање задатака, оцена и коментара. Часови могу да се снимају и сачувају у заједничким фасциклама (енг. Team folders) ради накнадног прегледа. Оно што ову платформу чини сложеном за коришћење је што се знатно ослања на Мајкрософт 365 (енг. Microsoft 365) пакет производа, захтева отварање налога за институционално коришћење, а корисницима су потребни додатно време и обука да науче да употребљавају све могућности које им ова платформа пружа. Џитси мит (Jitsi Meet) је бесплатни алат за одржавање видео-састанака за који није потребно да се отвара налог. Будући да омогућава лако заказивање часова, да има једноставне процедуре за приступ часу и сличан је другим софтверским програмима као што је Скајп (енг. Skype), овај алат је послужио као привремено решење за одржавање наставе из неких изборних предмета на Учитељском факултету. Међутим, он нема опцију за преузимање спискова присутних, нити за постављање материјала за час, осим за дељење текстуалних, аудио и видео садржаја у току часа. Међу студентима на Универзитету Метрополитан који похађају наставу из Општег енглеског језика (GE) и Енглеског језика струке (ESP), десет студената прве године изабрано је методом случајног узорка за интервјуе у фокус групи. Седам студената Учитељског факултета добровољно је учествовало у решавању колаборативних задатака који су праћени путем неструктурисаних интервјуа. Резултати спроведених интервјуа указују да су ставови и перцепција студената у вези са наставом у новим околностима позитивни, упркос одређеним препрекама у погледу мотивације. Штавише, две групе студената су колаборативним радом припремиле презентацију и радионицу, које су потом представиле на међународној конференцији о страном језику струке. Овакви налази истраживања могу бити подстицај онима који су мање мотивисани да користе нове дигиталне алате, апликације и платформе и радије се ослањају на ограничен избор синхроних и асинхроних облика онлајн-наставе. Било би такође корисно да се спроведу слична истраживања међу широм популацијом студената на универзитетима, као и међу ученицима средњих школа и њиховим наставницима како би се упоредили њихови ставови о онлајн-учењу, настави и оцењивању са ставовима наставника и студената на универзитету. Учионица нам свима недостаје. Али ово је време промена. Колико год незахвална била наша нова виртуелна стварност, живот „у облаку“ очигледно утиче на језички, културни и професионални развој студената. Што се наставника тиче, и они сами пролазе кроз својеврсну дигиталну акултурацију.

Kључне речи: настава енглеског језика, колаборативно учење, онлајн-учење и подучавање, енглески као језик наставе (EMI), образовне технологије.

 

References:

  • Beckwith, E. G. (2020). The Importance of Synchronous Sessions in Online Asynchronous Classes. In: Sistek-Chandler, C. M. (Еd.). Exploring Online Learning Through Synchronous and Asynchronous Instructional Methods (34–51). Hershey, PA, USA: IGI Global.
  • Bigum, C. & Kenway, J. (2005). New Information Technologies and the Ambiguous Future of Schooling – Some Possible Scenarios. In: Hargreaves, A. (Ed.). Extending Educational Change (95–115). Netherlands: Springer. DOI: 10.1007/1-4020-4453-4_5
  • Bilous, R. H., Hammersley, L. & Lloyd, K. (2018). Reflective practice as a research method for co-creating curriculum with international partner organisations. International Journal of Work-Integrated Learning, 19 (3), 287–296.
  • Bjørge, A. K. (2007). Power distance in English lingua franca email communication. Retrieved September 8, 2021 from www: https://doi.org/10.1111/j.1473-4192.2007.00133.x
  • Bobley, L. & Best, R. (2021). Teacher Preparation during COVID-19: A Shift from Face-to- Face to Remote Field Experiences and Student Teaching. In: INTED2021 Proceedings (9810-9816). INTED2021, 15th Annual International Technology, Education and Development Conference, 8-9 March 2021. IATED Academy, Spain.
  • Brown, N. (2021). Teaching and reflective practice. Retrieved November 3, 2021 from www: https://www.nicolebrown.co.uk/teaching-and-reflective-practice/
  • Campbell, C. & Kryszewska, H. (2002). Learner-based Teaching. Resource books for teachers. Oxford: Oxford University Press.
  • Carrillo, C. & Assuncao Flores, M. (2020). COVID-19 and teacher education: a literature review of online teaching and learning practices. European Journal of Teacher Education, 43 (4), 466–487.
  • Casapía, R. (2020). Resistance to Change, the Challenge for Universities with Online Education. The challenges that COVID-19 has revealed in higher education in Latin America and the Future of Online Education. Retrieved June 18, 2021 from www: https://egade.tec.mx/en/egade-ideas/research/resistance-change-challenge-universitiesonline-education
  • Common European Framework of Reference for Languages: Learning, Teaching, Assessment. (2001). Cambridge: CUP
  • Curtis, D. D. & Lawson, M. J. (2001). Exploring Collaborative Online Learning. Journal of Asynchronous Learning Network, 5 (1). DOI: 10.24059/olj.v5i1.1885
  • Dewey, J. (1997). Experience and Education. New York: Touchstone, Simon & Schuster Inc.
  • Dillenbourg, P. & Schneider, D. (1995). Collaborative Learning and the Internet. Retrieved September 3, 2021 from www: http://tecfasun1.unige.ch/tecfa/tecfa-research/CMC/colla/iccai95 1.html. ICCAI 95
  • Đorđić, D, Cvijetić, M. i Damjanović, R. (2021). Iskustva učitelja i nastavnika tokom realizacije nastave na daljinu usled pandemije virusa korona (COVID-19). Inovacije u nastavi, XXXIV (2), 86–103. DOI: 10.5937/inovacije2102086D.
  • Ellis, V., Steadman, S. & Mao, Q. (2020). ’Come to a screeching halt’: Can change in teacher education during the COVID-19 pandemic be seen as innovation? European Journal of Teacher Education, 43 (4), 559–572.
  • Gojkov-Rajić, A. & Šafranj, J. (2018). Information communication technologies for learning languages for specific purposes. In: Zacłona, Z. & Radovanović, I. (Eds.). Chosen issues of education in the modern era (23–37). Nowy Sacz: State University of Applied Sciences and Belgrade: Teacher Education Faculty.
  • Hewett, B. & Powers, C. E. (2007). Online teaching and learning: Preparation, development, and organizational communication. Technical Communication Quarterly, 16 (1), 1–11.
  • Hooks, B. (1994). Teaching to transgress: Education as the practice of freedom. New York: Routledge.
  • Huang, R., Tlili, A., Chang, T.-W., Zhang, X., Nacimbeni, F. & Burgos, D. (2020). Disrupted classes, undisrupted learning during COVID-19 outbreak in China: application of open educational practices and resources. Smart Learning Environments, 19 (7), 1‒15.
  • Janković, N. (2007). Learner and Teacher in a Meaningful Context. Education and Global Society Challenges (143–149). Nowy Sącz: Państwowa Wyższa Szkoła Zawodowa, Poland.
  • Janković, N. & Ristić, M. (2018). Hand in hand – developing university teachers’ and pre-service teachers’ crosscurricular competences. In: Zacłona, Z. & Radovanović, I. (Eds.). Chosen issues of education in the modern era (38–50). Nowy Sacz: State University of Applied Sciences and Belgrade: Teacher Education Faculty.
  • Janković, N., Večanski, V. (2020). Educating pre-service teachers for integrated English language and Art activities with young learners. The teaching and learning process organization (170–190). Belgrade: Teacher Education Faculty and Nowy Sacz: State University of Applied Sciences.
  • Kidd, W. & Murray, J. (2020). The Covid-19 pandemic and its effects on teacher education in England: How teacher educators moved practicum learning online. European Journal of Teacher Education, 43 (4), 542–558, DOI: 10.1080/02619768.2020.1820480
  • Kolb, D. A. (1984). Experiential learning: experience as the source of learning and development. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall.
  • Macaro, E. (1997). Target language, collaborative learning and autonomy. Clevedon, Avon: Multilingual Matters.
  • Maile Cutri, R., Mena, J. & Feinauer Whiting, E. (2020). Faculty readiness for online crisis teaching: transitioning to online teaching during the COVID-19 pandemic. European Journal of Teacher Education, 43 (4), 523–541.
  • McIntyre, E., Kyle, D. W. & Moore, G. H. (2006). A Primary-Grade Teacher’s Guidance Toward Small-Group Dialogue. Reading Research Quarterly, 41 (1), 36–66.
  • McLeod, S. (2014). The Interview Research Method. Simply Psychology. Retrieved November 5, 2021 from www: https://www.simplypsychology.org/interviews.html
  • Murdoch, K. & Wilson, J. (2008). Creating A Learner-centred Primary Classroom: Learner-centred Strategic Teaching (A David Fulton Book). Routledge: Taylor and Francis Group.
  • Nikolić, I. (2018). Opinion of teacher education faculties students about the concept of a quality school. In: Zacłona, Z. & Radovanović, I. (Eds.). Chosen issues of education in the modern era (66–78). Nowy Sacz: State University of Applied Sciences and Belgrade: Teacher Education Faculty.
  • Patton, M. Q. (2002). Qualitative research and evaluation methods (3rd ed.). Thousand Oaks, CA: Sage Publications.
  • Rakich, S. S., Rodriguez, S. & Morgan, R. (2020). The Transition of a School Counseling Program: The Shift From Traditional to Synchronous to Asynchronous Learning. In: Sistek-Chandler, C. M. (Ed.). Exploring Online Learning Through Synchronous and Asynchronous Instructional Methods (225–246). Hershey, PA, USA: IGI Global.
  • Ristić, M., Vujović, A. (2020): Foreign language for specific purposes, digital framework and alternatives. The teaching and learning process organization (155–169). Belgrade: Teacher Education Faculty and Nowy Sacz: State University of Applied Sciences.
  • Rowan, L. & Bigum, C. (Eds.) (2012). Transformative Approaches to New Technologies and Student Diversity in Futures Oriented Classrooms: Future Proofing Education. Dordrecht: Springer Netherlands.
  • Sepulveda-Escobar, P. & Morrison, A. (2020). Online teaching placement during the COVID-19 pandemic in Chile: challenges and opportunities. European Journal of Teacher Education, 43 (4), 587–607.
  • Sotillo, S. M. (2000). Discourse functions and syntactic complexity in synchronous and asynchronous communication. Language Learning & Technology, 4 (1), 82–119. Retrieved September 3, 2021 from [http://llt.msu.edu/vol4num1/sotillo/]
  • Spratt, M. & Leug, B. (2000). Peer teaching and peer learning revisited. ELT Journal, 54 (3), 218–226. July 2000, Retrieved July 2, 2021 from https://doi-org.eres.qnl.qa/10.1093/elt/54.3.218
  • Тanasijević, M., Vukotić, A. (2014). The challenges of teaching ESP in traditional and virtual classrooms in Serbia at the academic level. In: Paunović, Z. (Ed.). English Language and Literature Studies: Embracing Edges (299–308). Beograd: Filološki fakultet.
  • Tomović, N., Aleksić, M. (2020). Online nastava engleskog jezika u Srbiji tokom epidemije virusa COVID – 19. Komunikacija i kultura online, XI, 11. Retrieved August 11, 2021 from www: https://www.researchgate.net/publication/347881995_Online_nastava_engleskog_jezika_u_Srbiji_tokom_epidemije_virusa_COVID-19
  • Trajanović, M., Domazet, D. i Mišić-Ilić, B. (2007). Distance Learning and Foreign Language Teaching. Research in Informatics and Information Society Technologies, 1, 441–452.
  • Trajanović, M., Mišić Ilić, B. (2010). Iskustva u primeni sistema nastave na daljinu u nastavi engleskog jezika na Univerzitetu Metropolitan. U: Trajanović, M. (ur.) Zbornik radova sa nacionalne konferencije Elektronsko učenje na putu ka društvu znanja (61–67). Beograd: Univerzitet Metropolitan.
  • Vilotijević, M., Mandić, D. (2015). Managing developmental changes in educational institutions. Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Vukotić, A., Tanasijević, M. (2012). Forms of communication in online English courses: making the most of new technologies in higher education. Primenjena lingvistika, 13, 7–16.
  • Yang, A., Chan, A., Ho, L. K. & Tam, B. (2005). Does an open forum promote learning among students? A collaborative-learning approach. Asian EFL Journal, 7 (3), 88–97. Retrieved February 12, 2006 from: http://www.asian-efl-journal.com/September_05_ay.php

 
Copyright © 2021 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited

Избор језика
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Индексирано у
345   This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Индексирано у
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Индексирано у
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Пратите Иновације у настави
345   345   345