Тања П. Недимовић, Висока струковна васпитачка и медицинска школа, Вршац, Србија, имејл: nedimovic.tanja@gmail.com
Александар М. Стојановић, Универзитет у Београду, Факултет за образовање учитеља и васпитача, Београд, Србија
Иновације у настави, XXXVIII, 2025/3, стр. 18–31

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2503018N

Резиме: Професионалне компетенције васпитача представљају један од најрелевантнијих чинилаца који утичу на квалитет васпитања и образовања деце раног узраста. Циљ овог истраживања био је да се испитају самопроцене компетенција васпитача у раду са децом раног узраста, утврде њихова досадашња искуства у области професионалног развоја, као и да се анализирају тешкоће и изазови са којима се срећу у васпитно-образовном раду. Коришћено је анкетирање као техника систематског неексперименталног посматрања, а подаци су прикупљени применом посебно креираног упитника на узорку од 91 васпитача запосленог у предшколским установама. Резултати су показали да су процене васпитача које се односе на њихове властите компетенције за подстицање раног развоја високе. Васпитачи процењују да имају висок ниво знања (4,16), умења (3,95), вредносних ставова (4,65) и компетенција (3,91). Резултати истраживања такође показују да су васпитачи исказали свој став да је значајно континуирано стручно усавршавање (хоризонтална размена, акредитовани програми стручног усавршавања) као важан фактор унапређења професионалних компетенција. Резултати показују да се 70,3% васпитача сусретало са тешкоћама и препрекама у подстицању раног развоја деце у непосредном васпитно-образовном раду. Најчешће тешкоће и препреке су недостатак подршке од стране непосредног васпитно-образовног окружења и од стране родитеља, што истиче важност сарадње и међусобне подршке свих актера у васпитно-образовном процесу. Резултати овог истраживања могу допринети покретању даљег дискурса о компетенцијама и професионалном развоју васпитача у контексту одржавања и унапређивања уочених повољних околности, као и решавању тешкоћа у васпитном процесу, у складу са комплексним захтевима васпитања и образовања у раном детињству.

Кључне речи: компетенције васпитача, подстицање раног развоја, професионални развој

Summary: Preschool teachers’ competencies are among the most relevant factors influencing the quality of the preschool children’s education. The aim of this research was to investigate preschool teachers’ selfevaluation regarding their work with the preschool children, look at their experience with professional development, and to analyse the challenges and difficulties that teachers encounter in their everyday work with children. Survey was used as a technique of systematic non-experimental observation, and data were collected using a specially designed questionnaire on a sample of 91 preschool teachers working in kindergartens. The results showed that preschool teachers’ evaluation of their own competencies in promoting early development was high. They believe that they possess a high level of knowledge (4.16), skills (3.95), values (4.65) and competencies (3.91). The research results also highlight the preschool teachers’ view that continuous professional development (horizontal exchange, accredited professional development programmes) is an important factor in improving professional competencies. The results indicate that 70.3% of preschool teachers encountered difficulties and obstacles in promoting early development of children in direct educational work. The most common difficulties and obstacles are the lack of support of the immediate educational environment and from parents, which highlights the importance of cooperation and mutual support of all actors in the educational process. The results of this research can contribute to initiating further discourse on the competencies and professional development of preschool teachers in the context of maintaining and improving the identified favourable circumstances, as well as resolving difficulties in the educational process, in line with the complex requirements of the early childhood education.

Кeywords: preschool teachers’ competencies, encouraging early development, professional development

Литература: 

• Brookfield, S. (2017). Becoming a critically reflective teacher. Jossey-Bass.
• Chong, S., & Lu, T. (2019). Early Childhood Teachers’ Perception of the Professional Self and In Relation to the Early Childhood Communities. Australian Journal of Teacher Education, 44(7).
• European Commission (2015). Shaping career-long perspectives on teaching: a guide on policies to improve initial teacher education – ET2020 Working Group on Schools Policy. Publications Office of the European Union;
• Godine uzleta: Оsnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja (2019). Prosvetni pregled – Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
• Gojkov, G., i Stojanović, A. (2025). Didaktičke kompetencije i evropski kvalifikacioni okvir. Srpska akademija obrazovanja.
• Kovačević, Z. (2023). Didaktika sa metodikom vaspitno-obrazovnog rada. Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača.
• Krnjaja, Ž., i Pavlović Breneselović, D. (2022). Vodič za razvijanje teme/projekta sa decom. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
• Litjens, I., & Taguma, M. (2010). Pregled literature za 7. sastanak OECD Mreže za predškolsko vaspitanje i obrazovanje i vaspitanje. OECD.
• Lučić, K. (2007). Odgojiteljska profesija u suvremenoj odgojno-obrazovnoj ustanovi. Odgojne znanosti, 9(1), 135–150.
• Milošević, B., Zorić, M., Ulić, J., Colić. V., i Matović, M. (2017). Integrisani pristup u razvoju veština dece predškolskog uzrasta. Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača.
• Nedimović, T., i Đorđev, I. (2024). Motivisanost vaspitača za primenu prenosivih veština u prepoznavanju i podsticanju darovitosti na ranom uzrastu. U G. Gojkov, i S. Prtljaga (ur.). Zbornik radova 29. okrugli sto: Kompleksnost darovitosti u kulturi učenja (str. 192–202). Visoka strukovna vaspitačka i medicinska škola – Universitatea de Vest „Aurel Vlaicu”.
• Nedimović, T., Đorđev, I., i Stojanović, A. (2022). Primena holističkog pristupa u praksi iz perspektive vaspitača. Inovacije u nastavi, 35(4), 13–27.
• Nedimović, T., i Prtljaga, J. (2018). Models of encouraging creativity of preschool children and the role of preschool teachers in their implementation. U P. M. Rabensteiner, O. Holz, & M. Michielsen (Eds.). Teacher Education, Sustainability and Development: Challenges, Issues Solutions for Teaching in 21st Century (pp. 107–118). Lit Verlag.
• OECD (2019). A Flying Start: Improving Initial Teacher Preparation Systems. OECD Publishing. https://doi.org/10.1787/cf74e549-en
• Pinya-Medina, C., Morcillo-Loro, V., Ferrer-Ribot, M., & Mar Oliver Barcelo, M. (2024). What competencies should early childhood educators possess for the future? An expert judgement approach. Sec. Teacher Education, 9. https://doi.org/10.3389/feduc.2024.1422950
• Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja „Godine uzleta”. Službeni glasnik RS, br. 88/17 i 27/18.
• Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju vaspitača i njegovog profesionalnog razvoja (2018). Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, br. 16.
• Rouse, E., & O’Brien, D. (2017). Mutuality and Reciprocity in Parent–teacher Relationships: Understanding the Nature of Partnerships in Early Childhood Education and Care Provision. Australasian Journal of Early Childhood, 42(2). https://doi.org/10.23965/AJEC.42.2.06
• Stojanović A., Prtljaga, J., i Gojkov-Rajić, A. (2019). Creativity encouragement strategies at early age. Sodobna pedagogika / Journal of Contemporary Educational Studies, 1, 70(136), 206–225.
• Stojanović, A. (2011). Samorefleksivnost vaspitača kao determinanta metodičkih inovacija u predškolskom vaspitanju. Inovacije u nastavi, 24(3), 114–121.
• Stojanović, A., Kovačević, Z., & Bogavac, D. (2018). From obsolete to contemporary preschool education (experiences in Serbia). Early Years: an international research journal, 38(4), 1–15. https://doi.org/10.1080/09575146.2018.1444584
• Sturza Milić, N. (2018). Kreativni pristupi učenju. U G. Gojkov, i A. Stojanović (ur.). Zbornik radova 23. okr. sto: Darovitost i kreativni pristupi učenju (str. 31–44). Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov” – Universitatea de Vest „Aurel Vlaicu”.
• Sturza Milić, N., i Đorđev, I. (2022). Prenosive veštine u nastavnom programu strukovnih studija za vaspitače. Istraživanja u pedagogiji, 12(2), 284–297.
• Veselinov, D. (2021). Didaktička kultura savremene predškolske ustanove. Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov”.
• Veselinov, D., Kelemen Milojević, Lj., i Mirković, J. (2024). Contextual learning in the modern Preschool curriculum. Istraživanja u pedagogiji, 14(2), 292–304.
• Vranješević, J. i sar. (2019). Vrtić kao sigurno i podsticajno okruženje za učenje i razvoj dece – priručnik za vaspitače. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. https://zuov.gov.rs/wpcontent/uploads/2017/12/Prirucnik-Programi-podrske.pdf.
• Vuorinen, T. (2020). ‘It’s in my interest to collaborate…’ – Parents’ views of the process of interacting and building relationships with preschool practitioners in Sweden. Early Child Development and Care, 1–13. https://doi.org/10.1080/03004430.2020.1722116

Copyright © 2025 by the publisher Faculty of Education, University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.