Ivana M. Krsmanović, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences, Čačak, Serbia, e-mail: ivana.krsmanovic@ftn.kg.ac.rs
Lena Lj. Tica, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences, Čačak, Serbia
Иновације у настави, XXXVIII, 2025/3, стр. 94–112

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2503094K

Summary: The rapid evolution of Computer-Assisted Language Learning (CALL) and the integration of advanced tools in EFL and ESP instruction have propelled Self-Directed Learning (SDL) to new levels of significance. Students who develop strong SDL skills tend to achieve greater academic success, particularly in university settings. Among the AI-driven tools reshaping language learning, ChatGPT has emerged as a game-changer, yet its role in ESL and ESP remains largely unexplored.
This study aimed to investigate students’ Self-Directed Learning Readiness (SDLR) and their perceptions of ChatGPT as an ESP learning tool. Specifically, it sought to examine: (1) the influence of motivation on ChatGPT utilization in self-directed ESP learning, (2) the impact of effective learning strategies on usage frequency, satisfaction, and perception of ChatGPT’s features, and (3) students’ perceived benefits of integrating ChatGPT into ESP instruction. Using a quantitative research design, the study surveyed 79 university students through an adapted Self-Directed Readiness Scale (SDRS) and a set of original questions.
The findings reveal that while students demonstrate a moderate readiness to employ SDL strategies in ESP learning, their engagement with ChatGPT varies. A moderate positive correlation was observed between students’ motivation and their frequency of ChatGPT use, satisfaction, and perception of its effectiveness. Higher motivation and the application of diverse learning strategies were linked to more frequent use and greater satisfaction with ChatGPT, reinforcing the role of motivation in self-directed learning. However, factors such as language proficiency, gender, and age did not significantly impact these relationships.

Keywords: Computer-assisted Language Learning, Artificial Intelligence, English for Specific Purposes, Self-directed Learning Readiness, motivation.

Ивана М. Крсмановић
Лена Љ. Тица
Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука
Чачак, Србија

САМОСТАЛНО УЧЕЊЕ У ДОБА AI: CHATGPT И ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК СТРУКЕ 

У савременом образовном контексту, који је обележен убрзаним развојем информационих технологија и дигиталних алата, концепт самосталног учења (енг. Self-Directed Learning – SDL) добија све већи значај. Истраживања у оквиру компјутерски подржаног учења језика (енг. Computer-Assisted Language Learning – CALL) указују на то да студенти који развијају способност за самостално учење остварују бољи академски успех, нарочито у високошколском контексту. У том смислу, интеграција вештачке интелигенције (енг. AI) у наставу страних језика отвара нове могућности за истраживања. Међу различитим AI алатима посебно се истиче ChatGPT, чији се ефекти примене у учењу енглеског као страног језика (EFL) и енглеског језика струке (ESP) тек однедавно озбиљније истражују. Циљ овог истраживања био је да се испита спремност студената за самостално учење (енг. Self-Directed Learning Readiness – SDLR) и њихова перцепција алата ChatGPT, као алата за учење енглеског језика (струке). Посебан фокус стављен је на три аспекта: (1) утицај мотивације на коришћење алата ChatGPT у самосталном учењу енглеског језика струке, (2) везу између употребе стратегија учења и учесталости, задовољства и перцепције функционалности алата и (3) перципиране користи интеграције алата ChatGPT у наставу енглеског језика струке. Истраживање је спроведено квантитативним методолошким приступом, путем анкете, у којој је учествовало 79 студената. Инструмент истраживања обухватио је адаптирану верзију скале за процену спремности за самостално учење (Xuan et al., 2018), као и додатна питања која су се односила на специфичне аспекте коришћења алата ChatGPT у контексту ЕSP наставе. Добијени подаци анализирани су дескриптивном и инференцијалном статистиком, при чему су испитиване корелације између мотивације, стратегија учења и образаца употребе AI алата. Демографски профил узорка додатно осветљава контекст истраживања: већину су чинили студенти старости 17–20 година (59,5%), док је 72,2% учесника било мушког пола, што одражава типичну структуру студената техничких и информационих наука. Самопроцена је показала да више од половине испитаника (52,5%) има напредан ниво знања енглеског језика, што је релевантно за разумевање њихових образаца употребе алата ChatGPT у ESP окружењу. Резултати истраживања указују да студенти умерено развијају спремност за примену SDL стратегија у учењу језика струке (M=3.42, SD=0.61), док се њихова употреба алата ChatGPT значајно разликује у зависности од индивидуалних фактора. Утврђена је позитивна корелација између мотивације и учесталости коришћења алата (r=.36, p<.01), као и између мотивације и задовољства његовим функцијама (r=.41, p< .01) и перцепције његове ефикасности (r=.39, p<.01). Студенти са вишим нивоом мотивације и развијенијим стратегијама учења показали су тенденцију да ChatGPT користе чешће, са већим задовољство и критичким приступом – при чему су одговоре алата прилагођавали сопственим потребама, без некритичког преузимања. Насупрот томе, пол (F(1,77)=1.12, p=.29), старост (F(2,76)=0.85, p=.43) и самопроцена језичке компетенције (F(2,76)=1.34, p=.27) нису се показали као значајни фактори у обликовању образаца коришћења. Другим речима, начин коришћења алата ChatGPT у учењу енглеског зависи пре свега од мотивације и стратегија учења, а не од пола, старости или самопроцене знања – што потврђује да развијене стратегије учења остају кључни предуслов за смислено и критичко коришћење AI алата.
Анализа конкретних облика употребе показује да студенти највише вреднују ChatGPT у задацима који захтевају структуру и јасноћу, као што су помоћ у писању (М=4.02) и објашњење стручних појмова (М=3.85). Са друге стране, показало се да примена алата у вежбању граматике (М=2.71) и конверзације (М=2.64) има одређена ограничења. Ови налази указују да генеративна вештачка интелигенција тренутно ефикасније подржава разумевање и продукцију писаног садржаја него интерактивне и комуникативне аспекте учења језика. Важан резултат истраживања је мишљење студената о коришћењу алата ChatGPT у настави енглеског језика струке. Више од половине испитаника изјаснило се да би желели да овај алат користе у комбинацији са традиционалном наставом енглеског језика струке, што потврђује тезу да је најоптималније користити AI алате искључиво као додатни ресурс, а не као замену за традиционалне облике наставе, које реализује наставник. Тиме се посебно указује на значајну улогу наставника у пружању подршке студентима при критичкој употреби алата, као и у развоју способности студената да разликују поуздане информације од оних које захтевају даљу проверу и дораду. Резултати истраживања указују да у настави енглеског језика струке педагошки фокус не би требало да се ограничи на техничко увођење AI алата, већ да буде усмерен пре свега на развој стратегија учења и јачање мотивације студената, будући да они студенти који поседују развијене стратегије и високу мотивацију демонстрирају промишљенију и ефикаснију употребу алата. Посебно је важно развијати критички приступ према AI алатима, како би студенти одговоре које пружа алат користили само као полазну тачку. Такав приступ омогућава да ChatGPT постане средство за аутономно и смислено учење, а не да служи за репродукцију садржаја. Педагошке импликације ових резултата указују на потребу да наставници активније интегришу AI алате као наставни ресурс при изради курикулума или планирању наставе, уз јасно дефинисане смернице за њихову употребу. Такав приступ омогућава студентима да развију аутономију и самопоуздање у учењу, да оснаже мотивацију, а наставницима да задрже улогу наставника као фацилитатора или ментора. Будућа истраживања требало би да се фокусирају на интерактивну димензију примене вештачке интелигенције у учењу језика, са посебним нагласком на дугорочне ефекте по развој комуникативних компетенција.

Кључне речи: учење језика уз помоћ компјутера, вештачка интелигенција, енглески језик струке, спремност за самостално учење, мотивација.

References: 

• Abd-El-Fattah, S. M. (2010). Garrison’s model of self-directed learning: Preliminary validation and relationship to academic achievement. The Spanish Journal of Psychology, 13(2), 586–596. https://doi.org/10.1017/S1138741600002262
• Aghayani, B., & Janfeshan, K. (2020). The effect of self-directed learning on EFL learners’ writing performance. International Journal of Research in English Education, 5(3), 78–89.
  https://doi.org/10.29252/ijree.5.3.78
• Aladini, A., Ismail, S. M., Khasawneh, M. A. S., & Shakibaei, G. (2025). Self-directed writing development across computer/AI-based tasks: Unraveling the traces on L2 writing outcomes, growth mindfulness, and grammatical knowledge. Computers in Human Behavior Reports, 17, 100566. https://doi.org/10.1016/j.chbr.2024.100566
• Alnajjar, K., Alkhutaba, M., & Alkhatbah, H. (2024). The Impact of Social Support Systems on EFL Students Self-Directed Learning Skills. International Journal of Religion, 5(5), 592–600.
  https://doi.org/10.61707/c9635f9
• Bohne, R. (2022). Learners who want fully self-directed and independent learning U. S. 2019. https://www.statista.com/statistics/988933/workplace-learning-independent-learning-united-states-generation/
• Brookfield, S. D. (2009). Self-directed learning. In R. Maclean, & D. Wilson (Eds.). International handbook of education for the changing world of work (pp. 2615–2627). Springer.
  https://doi.org/10.1007/978-1-4020-5281-1_172
• Cadorin, L., Bressan, V., & Palese, A. (2017). Instruments evaluating the self-directed learning abilities among nursing students and nurses: A systematic review of psychometric properties. BMC Medical Education, 17(1), Article 1. https://doi.org/10.1186/s12909-017-1072-3
• Chen, Y., & Hsu, L. (2022). Enhancing EFL learners’ self-efficacy beliefs of learning English with emoji feedback in CALL: Why and how. Behavioral Sciences, 12(7), 227. https://doi.org/10.3390/bs12070227
• Chen, C., & Gong, Y. (2025). The Role of AI-Assisted Learning in Academic Writing: A Mixed-Methods Study on Chinese as a Second Language Students. Education Sciences, 15(2), 141.
  https://doi.org/10.3390/educsci15020141
• Creswell, W. J., & Creswell, J. D. (2018). Research design: Qualitative, quantitative, and mixed-method approaches. Sage.
• Koptyug, E. (2025). Reasons for using learning experience platforms in Germany 2022. https://www.statista.com/statistics/1386169/reasons-using-learning-experience-platforms-germany/
• Dizon, G. (2024). ChatGPT as a tool for self-directed foreign language learning. Innovation in Language Learning and Teaching, 1–17. https://doi.org/10.1080/17501229.2024.2413406
• Garrison, R. (1997). Self-directed learning: Towards a comprehensive model. Adult Education Quarterly, 48(1), 18–33.
• Grubaugh, S., Levitt, G., & Deever, D. (2023). Harnessing AI to power constructivist learning: an evolution in educational methodologies. Eiki Journal of Effective Teaching Methods, 1(3), 81–83. https://doi.org/10.59652/jetm.v1i3.43
• Gutiérrez, L. (2023). Artificial Intelligence in Language Education: Navigating the Potential and Challenges of Chatbots and NLP. Research Studies in English Language Teaching and Learning, 1(3), 180–191. https://doi.org/10.62583/rseltl.v1i3.44
• Haidari, S., Yelken, T., & Akay, C. (2019). Technology-enhanced self-directed language learning behaviors of EFL student teachers. Contemporary Educational Technology, 10(3), 229–245.
  https://doi.org/10.30935/cet.590003
• Harini, E. (2023). Effectiveness of e-worksheets on problem-solving skills: A study of students’ self-directed learning in the topic of ratios. International Journal of Mathematics and Mathematics Education (IJMME), 1(2), 150–162. https://doi.org/10.56855/ijmme.v1i02.333
• Hiemstra, R. (1994). Self-directed learning. In T. Husen, & T. N. Postlethwaite (Eds.). The International Encyclopedia of Education (2nd ed.). Pergamon Press.
• Huang, J., & Mizumoto, A. (2025). The effects of generative AI usage in EFL classrooms on the L2 motivational selfsystem. Education and Information Technologies, 30, 6435–6454. https://doi.org/10.1007/s10639-024-13071-6
• Hwang, Y., & Oh, J. (2021). The relationship between self-directed learning and problem-solving ability: The mediating role of academic self-efficacy and self-regulated learning among nursing students. International Journal of Environmental Research and Public Health, 18(4), 1738. https://doi.org/10.3390/ijerph18041738
• Jeong, H. (2022). Facilitating sustainable self-directed learning experience with the use of mobile-assisted language learning. Sustainability, 14(5), 2894. https://doi.org/10.3390/su14052894
• Kang, S., & Sung, M. (2024). EFL students’ self-directed learning of conversation skills with AI chatbots. Language Learning & Technology, 28(1), 1–19. https://hdl.handle.net/10125/73600
• Klimova, B., Pikhart, M., & Al-Obaydi, L. H. (2024). Exploring the potential of ChatGPT for foreign language education at the university level. Frontiers in Psychology, 15, 1–10. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2024.1269319
• Knowles, M. S. (1975). Self-directed learning: A guide for learners and teachers. Association Press.
• Kohnke, L., & Zou, D. (2025). The role of ChatGPT in enhancing English teaching: A paradigm shift in lesson planning and instructional practices. Educational Technology & Society, 28(3), 4–20. https://doi.org/10.30191/ETS.202507_28(3).SP02
• Li, S., Jia, X., Zhao, Y., Ni, Y., Xu, L., & Li, Y. (2024). The mediating role of self-directed learning ability in the impact of educational environment, learning motivation, and emotional intelligence on metacognitive awareness in nursing students. BMC Nursing, 23, Article 789. https://doi.org/10.1186/s12912-024-02457-z
• Loeng, S. (2020). Self-directed learning: A core concept in adult education. Education Research International,Article ID 3816132. https://doi.org/10.1155/2020/3816132
• Moore, M. (1982). Self-directed learning and distance education (ZIFF Papiere No. 48). FernUniversität.
• Morris, T. (2019). Self-directed learning: A fundamental competence in a rapidly changing world. International Review of Education, 65(4), 633–653. https://doi.org/10.1007/s11159-019-09793-2
• Morris, T. H., Bremner, N., & Sakata, N. (2023). Self-directed learning and student-centered learning: A conceptual comparison. Pedagogy, Culture & Society, 33(3), 847–866.
  https://doi.org/10.1080/14681366.2023.2282439
• Mohamed, A. M., Shaaban, T. S., Bakry, S. H., Guillén‑Gámez, F. D., & Strzelecki, A. (2024). Empowering the Faculty of Education Students: Applying AI’s Potential for Motivating and Enhancing Learning. Innovative Higher Education, 50, 587–609. https://doi.org/10.1007/s10755-024-09747-z
• Namjoo, F., Liaghat, E., Shabaziasl, S., Modabernejad, Z., & Morshedi, H. (2023). Students’ experience on self-study through AI. AI and Tech in Behavioral and Social Sciences, 1(3), 35–42.
  https://doi.org/10.61838/kman.aitech.1.3.6
• Pimentel, J. L. (2019). Some biases in Likert scaling usage and its correction. International Journal of Sciences: Basic and Applied Research, 45(1), 183–189.
• Popenici, S. A. D., & Kerr, S. (2017). Exploring the impact of artificial intelligence on teaching and learning in higher education. RPTEL, 12, 22. https://doi.org/10.1186/s41039-017-0062-8
• Rahimi, A. R., & Mosalli, Z. (2025). Language learners’ surface, deep, and organizing approaches to ChatGPTassisted language learning: What contextual, individual, and ChatGPT-related factors contribute? Smart Learn. Environ., 12, 16. https://doi.org/10.1186/s40561-025-00368-3
• Tang, L., Zhu, L., Wen, L., Wang, A., Jin, Y., & Chang, W. (2022). Association of learning environment and self-directed learning ability among nursing undergraduates: A cross-sectional study using canonical correlation analysis. BMJ Open, 12(8), e058224. https://doi.org/10.1136/bmjopen-2021-058224
• Tekkol, A., & Demirel, H. (2018). An investigation of self-directed learning skills of undergraduate students. Frontiers in Psychology, 9, Article 2324. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2018.02324
• Tica, L., & Krsmanovic, I. (2024). Overcoming the writer’s block? Exploring students’ motivation and perspectives on using Chat GPT as a writing assistance tool in ESP. ELOPE: English Language Overseas Perspectives and Enquiries, 21(1), 129–149. https://doi.org/10.4312/elope.21.1.129-149
• Wu, D., Zhang, S., Ma, Z., Yue, X.-G., & Dong, R. K. (2024). Unlocking potential: Key factors shaping undergraduate self-directed learning in AI-enhanced educational environments. Systems, 12(9), 332. https://doi.org/10.3390/systems12090332
• Xuan, L. Y., Razali, A. B., & Abd. Samad, A. (2018). Self-directed learning readiness (SDLR) among foundation students from high and low proficiency levels to learn English language. Malaysian Journal of Learning and Instruction, 15(2), 55–81. https://doi.org/10.32890/mjli2018.15.2.3

Copyright © 2025 by the publisher Faculty of Education, University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.