Душица З. Алексић Јевтић, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, Србија, имејл: dusica.aleksic@filum.kg.ac.rs
Иновације у настави, XXXVIII, 2025/4, стр. 115–126

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2504115A

Резиме: У раду се испитује прилагођеност уџбеника намењених учењу немачког језика као страног ученицима са дислексијом. Циљ истраживања јесте анализа структурних карактеристика наставних материјала како би се утврдило да ли они доприносе раду у инклузивном окружењу. Метода коришћена у раду је анализа садржаја уџбеника немачког језика као страног и спада у поље квалитативно-интерпретативне анализе. Аналитички апарат обухвата четири категорије, постављене у складу са резултатима досадашњих истраживања и дефинисаним циљем рада – форматирање, дизајн, приступачност садржаја и постојање алтернативних формата. Корпус су чинили уџбеници Prima Plus A1.1, Prima Plus A1.2, Prima Plus A2.1. и Prima Plus A2.2. Резултати анализе показују да уџбеници делимично прате принципе инклузивне наставе. Величина фонта је у складу са препорукама, али типографија није прилагођена ученицима са дислексијом. Визуелни дизајн је претежно функционалан, јер више од 70% илустрација има наставну улогу. Језичка приступачност је умањена честом употребом курзива, што није у складу са педагошким препорукама за рад са дислексичним ученицима. Ипак, електронске и аудио верзије значајно унапређују доступност уџбеника и испуњавају последњи критеријум анализе.

Кључне речи: основно образовање, инклузивна настава, немачки језик као страни, уџбеник, дислексија

Summary: The paper examines the suitability of the textbooks for learning German as a foreign language for students with dyslexia. The aim of the research is to analyse the structural characteristics of teaching materials to determine whether they contribute to learning in an inclusive environment. The method used in the paper is the content analysis of the textbooks of German as a foreign language and it belongs to the field of the qualitative-interpretive analysis. The analytical apparatus includes four categories, set in accordance with the results of the previous research and the defined goal of the research – formatting, design, accessibility of content, and the existence of alternative formats. The corpus consisted of the textbooks Prima Plus A1.1, Prima Plus A1.2, Prima Plus A2.1., and Prima Plus A2.2. The results show that the textbooks partially follow the principles of inclusive teaching. The font size is in accordance with the recommendations, but the typography is not adapted to students with dyslexia. The visual design is mainly functional because more than 70% of the illustrations have an educational role. Linguistic accessibility is reduced by the frequent use of italics, which is not in accordance with the pedagogical recommendations for working with dyslexic students. However, the
electronic and audio versions significantly improve the suitability of the textbooks and meet the last criterion of the analysis.

Keywords: primary education, inclusive education, German as a foreign language, textbook, dyslexia

Литература

• Alto, A. (2021). Assessing efl teaching materials for learners with dyslexia in Finnish upper comprehensive schools (master’s thesis). University of Jyväskylä.
• Andrychowicz Trojanowska, A. (2020). Layout changes in the textbook for learning English and their influence on the dyslexic students’ work effectiveness- an eye-tracking analysis. Beyond Philology,17(3), 77–
  95. https://doi.org/10.26881/bp.2020.3.03
• Bošković, D. (2012). Problem disleksije i načini njegovog prevazilaženja u nastavi stranog jezika. Komunikacija i kultura online, 3, 221–256.
• Cimeranová, I. (2015). Teaching English as a foreign language to dyslexic learners. In Teaching Foreign Languages to Learners with Special Educational Needs: e-textbook for foreign language teachers (pp. 39–62).
  Constantine the Philosopher University.
• Đukić, M., Đermanov, J., i Kosanović, M. (2011). Princip individualizacije nastave u inkluzivnoj školi. U Inkluzivno obrazovanje: od pedagoške koncepcije do prakse (str. 19–35). Filozofski fakultet.
• Hunter, B., Crismore, A., & Pearson, P. D. (1987). Visual displays in basal readers and social studies textbooks. In The Psychology of Illustration: Vollume 2. Instructional issues (pp. 116–135). Springer Verlag.
• Ivić, I., Pešikan, A., i Antić, S. (2009). Vodič za dobar udžbenik: Opšti standardi kvaliteta udžbenika. Zavod za udžbenike.
• Ivić, I. (2019). Štampani i digitalni udžbenik. U Udžbenik: stara tema pred izazovima savremenog doba (str.13–27). Institut za pedagoška istraživanja.
• Kostović, S. i sar. (2011). Razvoj inkluzivne obrazovne prakse u školskom kontekstu. U Inkluzivno obrazovanje: od pedagoške koncepcije do prakse (str. 1–17). Filozofski fakultet.
• Lawton Henry, S, Abou-Zahra, S., & White, K. (2016). Accessibility, Usability and Inclusion. https://www. w3.org/WAI/fundamentals/accessibility-usability-inclusion/
• Lazor, M., Marković, S., i Nikolić, S. (2008). Priručnik za rad sa decom sa smetnjama u razvoju. Novosadski humanitarni centar.
• Mayring, P. (2002). Einführung in die qualitative Sozialforschung. Eine Einleitung zum qualitativen Denken. Beltz Verlag.
• Milošević, D., i Maksimović, J. (2022). Inkluzivno obrazovanje u Republici Srbiji iz ugla nastavnika razredne i predmetne nastave: kompetencije, prednosti, barijere i preduslovi. Nastava i vaspitanje, 71(1), 7–27. https://doi.org/10.5937/nasvas2201007M
• Strategija Ministarstva prosvete i sporta za period 2005–2010. (2005). Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije
• Pešikan, A., i Lalović, Z. (2023). Standardi kvaliteta digitalnih udžbenika i pomoćnih digitalnih obrazovnih materijala. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Rose, D. H., & Meyer, R. (2002). Teaching every student in the Digital Age: universal design for learning. Association for Supervision and Curriculum Development.
• Stepanović, S. (2018). Zastupljenost oblika rada u inkluzivnoj nastavi na prigodnom uzorku na teritoriji grada Beograda. U Zbornik Matice srpske za društvene nauke (str. 835–848). Matica srpska.
• Tomanić, M. (2007). Šta bi svaki prosvetni radnik trebalo da zna o smetnjama u učenju. Logopedilište.
• UNICEF (2014). Pristup školi i obrazovno okruženje II – Univerzalni dizajn za učenje. Dečiji fond Ujedinjenih nacija.
• Strategija za smanjenje siromaštva u Republici Srbiji. (2003). Vlada Republike Srbije.
• Nacionalni plan akcije za decu (2004). Vlada Republike Srbije.
• Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (2006). Službeni glasnik RS, br. 33/2006.
• Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2003). Službeni glasnik RS, br. 62/2003.

Copyright © 2025 by the publisher Faculty of Education, University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.