Brian Doig,  Deakin University, School of Education, Melbourne, Australia, e-mail: badoig@deakin.edu.au

Susie Groves, Deakin University, School of Education, Melbourne, Australia

Colleen Vale, Deakin University, School of Education, Melbourne, Australia

Wanty Widjaja, Deakin University, School of Education, Melbourne, Australia

Иновације у настави, XXIX, 2016/2, стр. 89–97

doi:10.5937/inovacije1602089D

| PDF | | Extended summary PDF |

Abstract: This paper reports findings based on interview data from a professional teacher educator who was a Numeracy Coach for a group of schools that participated in a research project, Implementing structured problem-solving mathematics lessons through Lesson Study. The Numeracy Coach was a higly-skilled professional teacher educator, whose position was such that she was both a support person to the teachers and a participant in the project. Her insights into the processes and effects of Japanese Lesson Study, on teachers, as well as herself, are extremely enlightening, and form the data for this paper. While the evidence is from a single source, the evidence is consistent with other projects into the effectiveness of the Japanese model of Lesson Study. Aspects of the project with implications for teacher professional development are detailed.

Keywords: Japanese Lesson Study, Numeracy coaches, Teacher professional development.

Јапанскa „студија часа“: осврт инструктора рачунања

Резиме: У овом раду покушавамо да испитамо који аспекти стдујије јапанског часа имају утицаја на наставнички рад, анализирањем података са интервјуа који су добијени од професионалног инструктура наставника, који је запослен у групи основних и средњих школа да би побољшао ефикасност наставника приликом држања наставе математике. Интервјуи су вођени током 2012. и 2013. године, по завршетку циклуса Студија часа а у циљу Имплементације структуралног решавања математичких проблема кроз пројекат Студија часа, који је трајао од 2012. до 2014. у школама које се налазе у метрополитском региону Мелбурна у Аустралији. Подаци интервјуа, који су овде објављени, узети су из два интервјуа са инструктуром рачунања. Инсруктуи рачунања су били искусни наставници, али у случају Поле (псеудоним), инструкторка рачунања је имала искуства и као ментор наставницима и била је цењени стручњак из области математичког образовања. У светлу њене експертизе и улоге у оквиру школских пројеката, било је веома важно да се истраже пројекти на којима је била ова инструкторка рачунања као члан тима. Полино виђење циљева пројекта је виђење професионалног инструктура наставника. То је занчило да је у интервјуима давала шире одговоре него наставници и саопштаала је своје утиске као инструктор наставника који ради у школи. Пола је приметила ефекте пројекта на учесницима и ставила је коментаре у интервјуу о томе шта је приметила. Једана од Полиних опсервација тицала се стручних чланака. Истраживачки тим је пронашао стручне чланке о јапанској Студији часа за наставнике који су учествовали, које је и Пола видела као истицање како се Студија часа повезује са праксом и тако може да створи, не само наставничко педагошко знање, већ и садржај знања наставника. Још један аспект који је покренула Пола је био да високо вредновани учесници буду у могућности да деле искуство и изворе, међу школама и између наставника, са нагласком да наставници који су почетници буду са наставницима који имају двадесет година искуства. Пола је приметила, да је испробавајући задатак у својој учионици, подстакла наставнике да се више дубе у дискусије током састанака на којима су се планирали часови. Предложила је да је испробавање задатка критички важно јер је то натерало наставнике да размишљају о импликацијама језика и студентским одговирма на планиране задатке. Даље Полине опсервације су се тицале значаја подршке коју су пружали директори школа, за састанке на којима се правио план часова, реорганизовањем школског времена и часова. Према Поли, колегијалност може да буде најзахтевнији аспект јапанског модела Студије часа, у циљу успешне имплементације и захтеа подршку и подстицај школске управе. Свеобухватне Полине опсервације и проматрања наглашавају чинњеницу да искусни инструктор наставника може да буде критички фактор за идентификацију учења и  развоја наставника кроз искуства Студије часа. На пример, значај пробних задатка часа је у томе што наставници добијају идеје о одговорима студената и чине да планирање часа буде што боље. Импликације су такве да сви могу, и можда треба да испробавају нове идеје у учиници које је Пола прихатила у свом раду. Пола је дала интересантан коментар о сарадњи наставника у току састанака припремања часова, да су се језичке констуркције наставника пеоменила од „ја“ на „ми“. Контекст у коме се изграђује повререње наставника је у плаирању часова са колегама, било да је то са колегама из других школа или у својој шокли, или са клегама који рад на заједничком пројекту и који јавно наступају у сигрном окружењу које пружа и подршу. Јавно истражвање часа је вероватно најтежи аспект циклуса Студије часа: ипак Пола није коментариасала овај аскет циклуса, очигледно због тога што насавници који су били укључени нису изражавали или показивали било какве недоумице. Шта више, добробит за наставнике у оквиру овог пројекта није био оганичен на побољшање садржајног знања, већ у већем поверењу и што су колеге професионално цениле више једни друге.

Кључне речи: јапанска „студија часа“, менторски рад, инструктор, професионалн развој наставника.

References:

• Darling-Hammond, L., & Richardson, N. (2009). Teacher learning: What matters? Educational Leadershp,66(5), 46-55.
• Darling-Hammond, L., Wei, R., Andree, A., Richardson, N., & Orphanos, S. (2009). Professional learningin the learning profession: A status report on teacher development in the United States and abroad. Retrieved from www.nsdc.org/news/NSDCstudy2009.pdf.
• Dudley, P. (Ed.). (2015). Lesson study: Professional learning for our time. Abingdon, Oxon, UK: Routledge.
• Fullan, M., & Knight, J. (2011). Coaches as system leaders. Educational Leadership, 69(2), 50-53.
• Joubert, M. V., & Sutherland, R. J. (2009). A perspective on the literature: CPD for teachers of mathematics.National Centre for Excellence in the Teaching of Mathematics.
• Knight, J. (2011). What good coaches do. Educational Leadership, 69(2), 18-22.
• Kostogriz, A., Vale, C., Auld, G., Blake, D., Bragg, L., Ohi, S., . . . Williams, G. (2013). The Literacy and Numeracy Strategy Literature Review (June, 2013 ed., pp. 128). Melbourne, Victoria: Centre for Research in Educational Futures and Innovation (CREFI), Deakin University.
• Lewis, C. (2002). Lesson Study: A handbook of teacher-led instructional change. Philadelphia: Research for Better Schools (RBS).
• Lewis, C., Perry, R., & Murata, A. (2006). How should research contribute to instructional improvement? The case of lesson study. Educational Researcher, 35(3), 3-14.
• Lewis, C., & Tsuchida, I. (1998). A lesson is like a swiftly flowing river: Research lessons and the improvement of Japanese education. American Educator, (Winter), 14-17 & 50-52.
• Ricks, T. (2011). Process reflection during Japanese lesson study experiences by prospective secondary mathematics teachers. Journal of Mathematics Teacher Education, 14(4), 251–267.
• Stigler, J. W., Gonzalez, P., Kawanaka, T., Knoll, S., & Serrano, A. (1999). The TIMSS videotape classroom study: Methods and findings from an explanatory research project on eighth-grade mathematics instruction in Germany, Japan and the United States. Washington, DC: US Government Printing Office.
• Takahashi, A. (2006). Characteristics of Japanese mathematics lessons. Retrieved from http://www.criced.tsukuba.ac.jp/math/sympo_2006/takahashi.pdf
• Takahashi, A. (2014). The role of the knowledgeable other in Lesson Study: Examining the final comments of experienced Lesson Study practitioners. Mathematics Teacher Education and Development, 16(1), 4-21.
• Timperley, H. (2008). Teacher Professional Learning and Development: (Vol. 18). Brussels, Belgium: International Academy of Education.
• Vale, C., Davies, A., Weaven, M., Hooley, N., Davidson, K., & Loton, D. (2010). Leadership to improve mathematics outcomes in low SES schools and school networks. Mathematics Teacher Education and Development, 12(2), 47-71.
• Vermunt, J. (2014, November). How teachers learn in Lesson Study. Plenary address at the World Association of Lesson Studies Annual International Conference (WALS), 2014. Bandung, Indonesia.
• Widjaja, W., & Vale, C. (2013). Deepening teachers’ understanding of content and students’ thinking: The case of Japanese Lesson Study in Australian primary classrooms. Paper presented at The 6th East Asia Regional Conference on Mathematics Education (EARCOME 6): Innovations and Exemplary Practices in Mathematics Education, Phuket, Thailand.
• Xu, H., & Pedder, D. (2015). Lesson Study: an international review of the research. In P. Dudley (Ed.), Lesson
  Study: Professional learning for our time (pp. 29-58). Abingdon, Oxon, UK: Routledge.
• Yarema, C. (2010). Mathematics teachers’ views of accountability testing revealed through Lesson Study. Mathematics Teacher Education and Development, 12(13-18).