Експликативни маркери у настави академског читања на италијанском језику

Данијела С. Ђоровић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, имејл: ddjorovi@f.bg.ac.rs
Иновације у настави, XXXII, 2019/2, стр. 33–44

| PDF | | Extended summary PDF |
doi:10.5937/inovacije1902033C 

 

Резиме: Метадискурс, као специфичан облик интеракције између писца и читаоца, подразумева низ језичких и реторичких средстава која указују на организацију текста, присуство аутора у тексту, његов однос према садржају и читаоцима, што све може бити од помоћи у рецепцији и тумачењу текста. Циљ овог рада био је да се испита у којој ће мери студенти хуманистичких наука који у оквиру својих студијских програма уче основе италијанског академског језика бити у стању да препознају и користе један од најзаступљенијих типова метадискурсних сигнала, експликативне маркере, познате из Хајлендове таксономије као code glosses (Hyland, 2005: 102). Њихова функција јесте да појасне и ближе одреде поједине сегменте текста и тако поспеше разумевање и рецепцију прочитаног. У истраживању су коришћене дескриптивно-аналитичка метода и техника анкетирања. Инструменти истраживања били су тест разумевања читањем и упитник. Пригодни узорак чинило је четрдесет студената друге године студија Филозофског факултета Универзитета у Београду, чији се ниво владања италијанским језиком креће од А2 до Б2 нивоа Заједничког европског референтног оквира. Резултати истраживања показали су да је већина испитаника после краће експлицитне обуке о овом типу маркера била у стању да их у тексту пронађе и препозна. Међутим, неколицина студената показала је успех у разумевању и рецептивном коришћењу испитиваних метадискурсних средстава. Овакав налаз може се објаснити недовољно развијеним језичким компетенцијама испитаника за ову врсту задатка, али и комплексношћу италијанског академског дискурса, његовом нелинеарношћу, великом лексичком густином и преовлађујућом хипотаксом. На основу добијених резултата може се закључити да би за шире оспособљавање студената да ефикасно користе овај тип језичких и реторичких средстава било потребно да се у оквиру курикулума већа пажња и више простора посвети систематској и екстензивној обуци и увежбавању експликативних маркера, који читаоцу могу олакшати читање и разумевање академског текста.

Кључне речи: метадискурс, експликативни маркери, академски текст, разумевање текста, италијански језик.

 

Summary: Мetadiscourse, as a specific form of writer-reader interaction, implies a set of linguistic and rhetorical devices indicating text organisation, the author’s presence in the text, his/her relationship with the content and the readers, all of which can be very helpful in terms of the text reception and interpretation. The aim of this paper was to investigate to what extent the students of the Humanities who learn the basics of the Italian academic language are able to identify and use one of the commonest types of metadiscourse signals, namely explicative markers, also known as code glosses in Hyland’s taxonomy (Hyland, 2005: 102). Their function is to clarify and determine more closely specific segments of a text, which in turn improves readers’ understanding and reception of the text. Descriptiveanalytical method and survey as a technique were used in the research. A reading comprehension test and a questionnaire were the research instruments. A convenient sample included 40 second-year students of the Faculty of Philosophy, University of Belgrade, whose CEFR level of Italian Language ranged from level A2 to level B2. The obtained results indicated that, after a brief and explicit instruction on this type of markers, the majority of the respondents were able to identify the markers in the text. However, only a few were very successful in understanding and using receptively the metadiscourse tools in question. These findings can be explained by the respondents’ under-developed linguistic competencies for this type of
task, as well as by the complexity of the academic discourse in Italian, its nonlinearity, a considerable lexical density, and the prevailing hypotaxis. The obtained results give room to a conclusion that students would be able to use this type of linguistic and rhetorical tools efficiently if the curricula focused more on a systematic and extensive training and practising of the explicative markers which help readers to read and understand academic texts more easily.
Кeywords: metadiscourse, explicative markers, academic text, reading comprehension, Italian Language.

 

Литература

  • Blagojević, S. (2008). Metadiskurs u akademskom diskursu. Niš: Filozofski fakultet.
  • Crismore, A. (1989). Talking with Readers: Metadiscourse as rhetorical act. New York: Peter Lang.
  • Crismore, A. & Vande Kopple, W. J. (1997). Hedges and readers: effects on attitudes and learning. In: Markkanen, S. & Schroder, H. (Eds.). Hedgingand discourse: Approaches to the analysis of a pragmatic phenomenon in academic texts (83–114). Berlin: Walter de Gruyter and Co.
  • Dhieb-Henia, N. (2003). Evaluating the effectiveness of metacognitive strategy training for reading research articles in an ESP context. English for Specific Purposes. 22, 387–417.
  • Ferrari, A. & Zampese, L. (2000). Dalla frase al testo. Una grammatica per l’italiano. Bologna: Zanichelli.
  • Harris, Z. S. (1959). Linguistic transformations for information retrieval. In: Harris, Z. S. (ed.). Papers in Structural and Transformational Linguistics (458–471). Dordecht: D. Reidel.
  • Hyland, K. (2000). Disciplinary discourse: social interactions in academic writing. London: Longman.
  • Hyland, K. (2005). Metadiscourse: exploring interaction in writing. London and New York: Continuum.
  • Massaabi A. (2014). Metadiscourse and Reading Research Articles (RA) in English by Tunisian Geography Facult. Procedia – Social and Behavioral Sciences. 98, 1110–1118.
  • Mauranen, A. (1993). Cultural Differences in Academic Rhetoric. Frankfurt: Peter Lang.
  • Molino, A. (2010). Personal and impersonal authorial references: A contrastive study of English and Italian Linguistics research articles. Journal of English for Academic Purposes. 9 (2), 86–101.
  • Nardi, E. (2003). Nella rete del testo. Unità didattiche per lo sviluppo della capacità di comprensione della lettura. Roma: Franco Angeli.
  • Parvaresh, V. & Nemati, M. (2008). Metadiscourse and Reading Comprehension: The Effects of Language and Proficiency. Electronic Journal of Foreign Language Teaching. 5 (2), 220–239.
  • Rossiter, C. M. (1974). Instruction in metacommunication. Communication Studies. 25 (1), 36–42.
  • Schiffrin, D. (1980). Meta-talk: Organisational and evaluative brackets in discourse. Sociological Inquiry: Language and Social Interaction. 50, 3/4, 199–236.
  • Sinclair, J. M. (1983). Planes of discourse. In: Rizvil, S. N. A. (ed.). The Two-Fold Voice: Essays in Honour of Ramesh Mohan (70–91). Hyderabad: Central Institute of English and Foreign Languages.
  • Swales, J. M. (1990). Genre analysis: English in academic and research settings. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Vande Kopple, W. J. (1985). Some exploratory discourse on metadiscourse. College Composition and Communication. 36, 82–93.
  • Williams, J. (1985). Style: Ten lessons in clarity and grace (2nd Еd.). Glenview: Scott Foresman.
Избор језика
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Индексирано у
345   This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Индексирано у
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Индексирано у
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Пратите Иновације у настави
345   345   345