Компетентност педагога за подстицање и развијање стручног усавршавања наставника

Драго Ј. Бранковић, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, Босна и Херцеговина, имејл: drago.brankovic.anurs@gmail.com
Маргарета Г. Скопљак, Драженко Л. Јоргић, Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, Бања Лука, Босна и Херцеговина
Иновације у настави, XXXIII, 2020/4, стр. 1–12

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2004001B

 

Резиме: Компетенције за подстицање и развијање стручног усавршавања наставника само су једна од конституенти развојних, али и професионалних компетенција педагога. Резултати досад проведених истраживања показали су да компетенције нису довољно компатибилне са личним и професионалним потребама, те да недостају истраживања нивоа компетентности по функцијама и подручјима рада педагога. Циљ истраживања је био идентификовати према самоизвјештавању, односно самопроцјенама школских педагога, разлике у нивоима развијености њихових компетенција и у нивоима њихове укључености у подстицању и развијању стручног усавршавања наставника у односу на одређена социодемографска обиљежја педагога. Истраживање је проведено примјеном сервеј истраживачке методе и технике скалирања на узорку од седамдесет осам педагога. Резултати истраживања (основна и три посебне хипотезе) показали су да школски педагози имају висок ниво компетентности и укључености у подстицању и развијању стручног усавршавања наставника, али да разлике у нивоима у односу на одређена социодемографска обиљежја нису статистички значајне. Кључне импликације истраживања односе се на потребу за критичким сагледавањем курикулума студија педагогије, квалитета и садржаја програма стручног усавршавања као методолошке оправданости укључивања наставника у истраживање компетентности педагога.
Кључне ријечи: компетенције педагога, развојне компетенције, стручно усавршавање, подручја рада педагога, самопроцјењивање компетентности.

 

Summary: Competencies for encouraging and developing teachers’ professional development are only one of the elements of developmental and professional competencies of pedagogues. The results of the research conducted so far have shown that competencies are not sufficiently compatible with personal and professional needs, and that there is a lack of research on the level of competence by functions and areas of work of pedagogues. The aim of the research was to identify according to the pedagogues’ self-reporting, i.e., self-assessment the differences in the levels of development of their competencies and in the levels of their involvement in encouraging and developing the professional development of teachers relative to certain socio-demographic characteristics of the pedagogues. The research was conducted by applying a survey as the research method and the scaling technique on a sample of 78 pedagogues. The research results (basic and three special hypotheses) showed that school pedagogues have a high level of competence and involvement in encouraging and developing the professional development of teachers, but that the differences in the levels relative to certain socio-demographic characteristics are not statistically significant. The key implications of the research relate to the need to critically consider the curriculum of the pedagogy studies, the quality and content of the professional development programs as a methodological justification for involving teachers in the research of the pedagogues’ competencies.
Keywords: pedagogue competencies, developmental competencies, professional development, areas of pedagogues’ work, self – assessment of competencies.

 

Литература: 

  • Branković, D. (2004). Pedagog u školi. Banja Luka: Društvo psihologa Republike Srpske.
  • Branković, D., Perović, D. (2018). Refleksija u iskustvenom učenju, obrazovanju i istraživanju. Pedagogija 1, 73 (1), 7–30.
  • Branković, D., Skopljak, M. i Jorgić, D. (2018). Profesionalne kompetencije školskih pedagoga. Učenje i nastava, IV (2), 201–218.
  • Fajdetić, M., Šnidarić, N. (2014). Kompetencije stručnog suradnika pedagoga u suvremenoj pedagoškoj praksi. Napredak: časopis za pedagogijsku teoriju i praksu, 154 (3), 237–260.
  • Gutvajn, N., Đerić, I. i Luković, I. (2011). Refleksije studenata pedagogije o budućoj profesiji i procesu traženja posla. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 330–346.
  • Hebib, E. (2014). Dimenzije uloge školskog pedagoga. Nastava i vaspitanje, 63 (2), 337–350.
  • Hebib, E., Ovesni, K. (2019). Doprinos studija pedagogije razvoju profesionalnih kompetencija pedagoga – procena praktičara. Andragoške studije, 47–67. DOI: 10.5937/AndStud1902047H.
  • Ledić, J., Staničić, S. i Turk, M. (2013). Kompetencije školskih pedagoga. Rijeka: Filozofski fakultet u Rijeci.
  • Maksimović, J., Petrović, J. i Osmanović, J. (2015). Profesionalne kompetencije budućih pedagoga. Istraživanja u pedagogiji, 5 (1), 50–63.
  • Marinković, T. (2011). Profesionalni razvoj nastavnika u funkciji unapređenja nastave primenom informacionih tehnologija. Tehnologija, informatika i obrazovanje. Međunarodni simpozijuma Tehnologija, informatika i obrazovanje ‒ TIO 6, 3‒5. jun 2011. Čačak: Tehnički fakultet.
  • Marušić, M. (2013). Sistemi obrazovanja nastavnika i modeli njihovog profesionalnog razvoja (doktorska disertacija). Beograd: Filozofski fakultet.
  • Skopljak, M., Pribišev-Beleslin, T. i Vujić, T. (2013). Protivurječnosti u razvijanju profesionalnih kompetencija pedagoga. Zbornik radova sa Naučnog skupa Vrijednosti i protivurječja društvene stvarnosti (235–249). Banja Luka: Filozofski fakultet.
  • Staničić, S. (2004). Uloge i kompetencije školskih pedagoga. Pedagogijska istraživanja, 2 (1), 35–47.
  • Stanković, D., Pavlović, J. (2010). Modeli profesionalnog razvoja nastavnika. U: Polovina, N., Pavlović, J. (ur.). Teorija i praksa profesionalnog razvoja nastavnika (17–40). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
  • Tančić, N. D., Vuković, L. B. i Malčić, B. D. (2017). Profesionalni razvoj nastavnika kroz koncept horizontalnog učenja i nastavničkih foruma. Zbornik Odseka za pedagogiju, 26, 109–121.
  • Trnavac, N. (1996). Pedagog u školi. Beograd: Učiteljski fakultet – Centar za usavršavanje rukovodilaca u obrazovanju.
  • Vračar, M., Milanković, G. (2014). Položaj pedagoga u školama i analiza razvoja kompetencija u uslovima savremenih promena u obrazovanju. Zbornik radova – Identitet profesije pedagoga u savremenom obrazovanju (37–43). Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu i Institut za pedagogiju i andragogiju.
  • Vujičić, L., Tambolaš, A. Č. (2017). Profesionalni razvoj odgajatelja: izazov za pedagoga. U. Turk, M. (ur.). Suvremeni izazovi u radu (školskog) pedagoga (132‒155). Rijeka: Filozofski fakultet u Rijeci.
  • Vuković, L. B. (2015). Profesionalni razvoj nastavnika kao determinanta unapređenja rada škole. Metodički vidici, 6 (6), 193–210.

Избор језика
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Индексирано у
345   This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Индексирано у
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Индексирано у
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Пратите Иновације у настави
345   345   345