Aspects interactionnels de l’enseignement à distance des langues étrangères en contexte universitaire en période de pandémie

Nataša N. Popović, Université de Novi Sad, Faculté de Philosophie et Lettres, Novi Sad, Serbie, e-mail: natasa.popovic@ff.uns.ac.rs
Vanja V. Manić Matić, Université de Novi Sad, Faculté de Philosophie et Lettres, Novi Sad, Serbie
Jelena M. Borljin, Université de Novi Sad, Faculté de Philosophie et Lettres, Novi Sad, Serbie
Иновације у настави, XXXIV, 2021/4, стр. 94–106
 
PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2104094P
 

Résumé: La propagation de la pandémie causée par le coronavirus a entraîné des changements importants dans le cadre des processus d’enseignement et d’apprentissage, étant donné que les cours en présentiel ont été remplacés par un enseignement à distance. Ce travail vise à examiner les modalités de réalisation des trois types d’interactions (Šotra, 2010 : 85) les plus importantes dans le cadre de l’enseignement à distance (interactions apprenant-enseignant, apprenant-apprenant et apprenant-contenu), à évaluer leur degré et à présenter leurs aspects positifs et négatifs. La présente recherche a été menée à la Faculté de Philosophie et Lettres de l’Université de Novi Sad au cours de l’année universitaire 2020/2021, auprès d’étudiants apprenant le français et l’espagnol comme langues étrangères obligatoires ou optionnelles. La méthodologie adoptée combine les méthodes quantitative et qualitative, la collecte de données ayant été réalisée à l’aide d’un questionnaire. Cette recherche nous démontre que la combinaison de deux plateformes de formation, une synchrone et l’autre asynchrone, donne les meilleurs résultats dans l’enseignement à distance. De cette manière, on peut établir une bonne interaction enseignant-apprenant-contenu et contribuer à une meilleure motivation et à l’apprentissage en général.

Mots-clés: interaction, enseignement à distancе, français langue étrangère, espagnol langue étrangère, pandémie.

 

Наташа Н. Поповић,
Вања В. Манић Матић,
Јелена М. Борљин
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Нови Сад, Србија

 

ИНТЕРАКЦИЈСКИ АСПЕКТИ ОНЛАЈН-НАСТАВЕ СТРАНИХ ЈЕЗИКА
НА УНИВЕРЗИТЕТСКОМ НИВОУ У ДОБА ПАНДЕМИЈЕ ВИРУСА КОРОНА

Развој пандемије изазване вирусом корона довео је до великих промена у процесу наставе и учења, будући да је класичан облик наставе замењен онлајн-наставом. Како би се омогућила реализација наставног процеса, универзитети су ставили на располагање наставницима и студентима платформе и алате за онлајн-наставу који омогућују различите врсте синхроне и асинхроне интеракције. Циљ овог рада јесте да се утврде начини остваривања најважнијих типова интеракције у оквиру онлајн-наставе (интеракција студент – наставник, студент – студент и студент – садржај), њихов степен и да се укаже на евентуалне недостатке. Истраживање је спроведено на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду током академске 2020/2021. године и у њему су учествовали студенти који уче француски и шпански као обавезни, односно изборни језик. Спроведено истраживање је анкетног типа, а добијени подаци анализирани су комбинацијом квалитативних и квантитативних поступака. Резултати истраживања су показали да комбинација двеју платформи за учење на даљину, од којих је једна синхрона, а друга асинхрона, представља најбоље решење за развијање свих наведених облика интеракције. Такође, на основу спроведене анализе може се закључити да је већина студената задовољна начином на који су ови видови интеракције остварени у виртуелном окружењу. Улога наставника је у знатној мери измењена у односу на традиционалну наставу и веома је комплексна. Наставник више није само преносилац знања, већ медијатор, фацилитатор, водич, сарадник, педагог и психолог. Будући да се и форма дидактичког материјала променила и постала дигитализована, од студенaта се очекује активно ангажовање у онлајн-настави, како у синхроној, тако и у асинхроној. Када је реч о првом типу интеракције: студент – наставник, треба напоменути да је, осим платформи за електронско учење, и имејл коришћен у великој мери као средство комуникације. Наставници су показали висок степен разумевања према студентима и новонасталој ситуацији и били су скоро увек доступни. Овај тип интеракције се показао нарочито погодним, како за интровертне и за анксиозне особе, тако и за студенте који су у радном односу. Када је реч о интеракцији студент – студент, студенти су користили већ познате апликације и друштвене мреже за међусобну комуникацију, било да је у питању групни рад остварен ради израде одређених задатака, било да је реч о комуникацији за друге потребе. Када је у питању интеракција студент – садржај, студенти су лако приступали дидактичким материјалима који су им били доступни све време, а осим тога, наставници су им сугерисали да користе и друге мултимедијалне садржаје доступне на интернету. Међутим, приликом одабира дидактичког материјала треба имати у виду феномен хиперконекције, оптерећење студената и чињеницу да се онлајн-предавања и консултације одржавају у тачно одређеном и ограниченом времену. Будући да се настава није изводила у класичној учионици и да студенти нису имали могућност да директно, тј.уживо комуницирају са предметним наставницима, код појединих студената појавио се осећај изолованости и несигурности, што им је представљало додатне потешкоће током  учења. На основу свега наведеног дајемо неколико предлога за побољшање ова три типа интеракције и наставе страних језика на даљину уопште. Требало би да наставници користе највише две платформе, једну асинхрону (како би студенти могли да се индивидуално прилагоде усвајању новог наставног садржаја) и једну синхрону (како би могли да комуницирају у реалном времену). Такође, неопходно је подстицати студенте да чешће комуницирају са предметним наставником и осталим студентима ради активнијег односа према учењу и веће мотивације. Важно је да се наставник прилагоди новонасталим околностима и да користи платформе и дигиталне алате којима се постиже боља реализација наставе. Такође, треба увек бити у корак са временом и уводити иновације у наставну праксу, водећи рачуна о контексту у којем се изводи настава и узимајући у обзир потребе студената.

Кључне речи: интеракција, онлајн-настава, француски као страни језик, шпански као страни језик, пандемија вируса корона.

 

Références bibliographiques

  • Anderson, P. (1999). La didactique des langues étrangères à l’épreuve du sujet. Besançon: Presses Universitaires Franc-Comtoises.
  • Blatešić, A., Borljin J. (2021). E-nastava stranih jezika na Mudl platformi u univerzitetskom kontekstu. U: Katić, V. (ur.). XXVII skup Trendovi razvoja: „On-line nastava na univerzitetima“ (27–30). Zbornik radova sa skupa, 15–18. 2. 2021. Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu.
  • Boogards, P. (1991). Aptitude et affectivité dans l’apprentissage des langues étrangères. Paris: Hatier / Didier.
  • Boudokhane-Lima, F., Felio, C., Lheureux, F. et Kubiszewski, V. (2021). L’enseignement à distance durant la crise sanitaire de la Covid-19: le faire face des enseignants en période de confinement. Revue Française des Sciences de l’information et de la communication, 22. Consulté le 20 juillet 2021 sur www: https://journals.openedition.org/rfsic/11109
  • Cuq, J.-P. et Gruca, I. (2014). Cours de didactique du français langue étrangère. Grenoble: Presses universitaires de Grenoble.
  • Ferone, G. et Lavenka, A. (2015). La classe virtuelle, quels effets sur la pratique de l’enseignant? Distances et Médiations des Savoirs, 10. Consulté le 3 août 2021 sur www: http://dms.revues.org/1047
  • Lalić-Vučetić, N. (2008). Kvalitet komunikacije između nastavnika i učenika i primena podsticajnih mera. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 1, 122–136. DOI: 10.2298/ZIPI0801122L
  • Lépine, M. (2010). L’abandon et l’échec des étudiants de niveau collégial dans le cadre du elearning. Québec: Livres en ligne du CRIRES. Consulté le 21 juillet 2021 sur www: https://lel.crires.ulaval.ca/sites/lel/files/echec_collegial_elearning.pdf
  • Schiffler, L. (1991). Pour un enseignement interactif des langues étrangères. Paris: Didier.
  • Silveira Sartori, A. (2011). Le design pédagogique et les modes d’interaction dans l’éducation à distance. Distances et savoirs, 2 (9), 219–233.
  • Šimić Šašić, S. (2011). Interakcija nastavnik–učenik: Teorije i mjerenje. Psihologijske teme, 20 (2), 233–260.
  • Šotra, T. (2010). Didaktika francuskog kao stranog jezika. Beograd: Filološki fakultet.
  • Zukorlić, M. (2016). Pedagoška komunikacija u funkciji razvoja socijalne kompetencije učenika. Inovacije u nastavi, 29 (1), 92–104. DOI: 10.5937/inovacije1601092Z

 
Copyright © 2021 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited

Избор језика
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Индексирано у
345   This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Индексирано у
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Индексирано у
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Пратите Иновације у настави
345   345   345