Бојана M. Maрић, Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет у Сомбору, Сомбор, Србија, имејл: bojana55555bm@gmail.com
Радмила M. Рајиновић, Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет у Сомбору, Сомбор, Србија
Милица В. Војводић Савић, Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет у Сомбору, Сомбор, Србија
Иновације у настави, XXXVIII, 2025/2, стр. 52–67

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2502052M

Резиме: Рад анализира самопроцену компетенција учитеља у образовним областима (природне науке, друштвене науке, уметност и спорт) кроз димензије: Окружење за учење и ефикасна комуникација, Процена сопственог рада, Стратегије и планирање наставе, Знање о наставном предмету. У истраживању спроведеном на узорку од 180 учитеља из Србије коришћен је модификовани инструмент SITE II. Резултати показују статистички значајне разлике између самопроцене образовних области у односу на димензије Процена сопственог рада и Знање о наставном предмету, а које се огледају у нижим вредностима за област уметности и спорта. Иницијално образовање значајно утиче на перцепцију компетенција у две димензије: Окружење за учење и ефикасна комуникација и Знање о наставном предмету који предаје у домену природних наука. Што се тиче стручног усавршавања и самопроцене постигнућа, доказано је да постоји статистички значајна разлика у димензији Знање о наставном предмету који предаје за област уметности и спорта: испитаници који се више усавршавају у области друштвених или природних наука постижу ниже резултате од оних који се стручно усавршавају у области спорта и уметности. Рад доприноси разумевању релације професионалног развоја и перцепције компетенција учитеља уз импликације за унапређење образовних пракси.

Kључне речи: учитељ, професионалне компетенције, иницијално образовање, професионални развој

Summary: The paper analyses the self-assessment of primary school teachers’ competences in educational areas (natural sciences, social sciences, arts, and sports) by using the following dimensions: Learning Environment and Effective Communication, Assessment of One’s Own Work, Strategies and Lesson Planning, and Knowledge of the School Subject. The research was conducted on a sample of 180 primary school teachers from Serbia and a modified SITE II was used as the research instrument. The results show statistically significant differences between the self-assessments of the educational areas in relation to the dimensions of the Self-Evaluation of One’s Own Work and the Knowledge of the School Subject, which are reflected in the lower values in the areas of arts and sports. Initial education significantly influences the perception of the competences in two dimensions: Learning Environment and Effective Communication and Subject Knowledge in the field of natural sciences. Regarding professional development and self-assessment of achievements, it was proven that there is a statistically significant difference in the dimension of Knowledge of the School Subject in the field of arts and sports: respondents who have more professional development in the fields of social or natural sciences achieve lower results than those who have professional development in the field of sports and arts. The paper contributes to the understanding of the relationship between professional development and primary school teachers’ perceptions of competences, with implications for improving educational practices.

Keywords: primary school teacher, professional competences, initial education, professional development

Литература: 

• Akram, M., & Zepeda, S. (2016). Development and Validation of a Teacher Self-assessment Instrument. Journal of Research and Reflection in Education, 9, 134–148.
• Antonijević, R. (2010). Lični ciljevi i preferencije stručnog usavršavanja nastavnika. U N. Potkonjak (ur.). Godišnjak SAO za 2010. godinu: Naučni skup SAO Osposobljavanje nastavnika za nove uloge (str. 673–684). Srpska akademija obrazovanja.
• Avalos, B. (2011). Teacher professional development in Teaching and Teacher Education over ten years. Teaching and Teacher Education, 27(1), 10–20. https://doi.org/10.1016/j.tate.2010.08.007
• Darling-Hammond, L., Hyler, M. E., & Gardner, M. (2017). Effective Teacher Professional Development. Learning Policy Institute.
• Džinović, V. (2014). Konstruisanje promene: profesionalni razvoj nastavnika osnovnih i srednjih škola (doktorska disertacija). Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet.
• Garet, M. S., Porter, A. C., Desimone, L., Birman, B. F., & Yoon, K. S. (2001). What makes professional development effective? Results from a national sample of teachers. American Educational Research Journal, 38(4), 915–945. https://doi.org/10.3102/00028312038004915
• Hudson, P., & Hudson, S. (2007). Examining preservice teachers’ preparedness for teaching art. International Journal of Education & the Arts, 8(5).
• Jeremić, B. (2018). Razvoj muzičke pismenosti kod učitelja: izazovi i perspektive. Pedagoški fakultet.
• Joksimović, A. (2009). Inicijalno školovanje, profil i uloga nastavnika vizuelnih umetnosti. Nastava i vaspitanje, 1, 7490.
• Jovanović, J. (2016). Razvoj učiteljskih kompetencija u savremenom obrazovnom sistemu. Institut za pedagogiju.
• Korać, I. (2013). Kompetencije nastavnika likovne kulture i mogućnosti njihovog profesionalnog razvoja (doktorska disertacija). Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet.
• Korać, I. (2014). Različiti pristupi definisanju kompetencija nastavnika. Inovacije u nastavi, 27(4), 63‒71.
• Kundačina, M., i Stamatović, J. (2011). Stručno usavršavanje nastavnika preduslov unapređenja vaspitnoobrazovnog procesa i profesionalnog napredovanja. Nova škola, 8.
• Lowenfeld, V., & Brittain,W. L. (1964). Creative and Mental Growth. The Macmillan Company – Collier- Macmillan Limited.
• Marić Jurišin, S., i Malčić, B. (2022). Samoprocena nastavničke profesije u savremenom obrazovnom kontekstu. Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet.
• Marić Jurišin, S., Marković, B., i Malčić, B. (2022). Profesionalni identitet i integritet u pedagoškom kontekstu. U International Conference on Advances in Science and Technology (str. 515–523). Fakultet za mendžment u Herceg Novom.
•  Milosavljević, P. (1997). Osnove pedagogije. Univerzitetska reč.
• Nikolić, A. (2018). Pedagoški pristupi i profesionalni razvoj učitelja. Akademija za nastavnička istraživanja.
• OECD (2008). Nastavnici su bitni: kako privući, usavršavati i zadržati efikasne nastavnike. Ministarstvo prosvete.
• OECD (2005). The definition and section of key competences. OECD. https://www.oecd.org/pisa/35070367.pdf
• Opfer, V. D., & Pedder, D. (2011). Conceptualizing teacher professional learning. Review of Educational Research, 81(3), 376–407. https://doi.org/10.3102/0034654311413609
• Petrović, M. (2020). Muzička kultura u osnovnom obrazovanju. Pedagoški institut.
• Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju i napredovanju u zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika. (2021). Službeni glasnik RS, br. 109. https://zuov.gov.rs/novi-pravilnik-o-stalnom-strucnom-usavrsavanju-inapredovanju-u-zvanja-nastavnika-vaspitaca-i-strucnih-saradnika/
• Radulović, L. (2007). Standardizacija kompetencija kao jedan od pristupa profesiji nastavnik – kritički osvrt. U Š. Alibabić, i A. Pejatović (ur.). Andragogija na početku trećeg milenijuma (str. 383–392). Institut za pedagogiju i andragogiju – Filozofski fakultet.
• Standardi kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja (2011). Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. http://www.nps.gov.rs/wp-content/uploads/2011/04/standardinastavnika_cir.pdf
• Stojiljković, S., Živković, D., & Trajković, N. (2014). The level of physical activity of future preschool and primary school teachers. Facta Universitatis, Series: Physical Education and Sport, 12(1), 19–28.
• Teodorović, J., Milin, V. i Vujačić, M. (2016). Programi stručnog usavršavanja nastavnika: procenjena korisnost i obrazovni efekti. Inovacije u nastavi, 29(1), 46–59.
• Tomljenović, Z., & Novaković, S. (2019). Competence of Croatian Student-Teachers and Primary School Teachers in the Visual Arts. Center for Educational Policy Studies Journal, 9(3), 157–177. https://doi.org/10.26529/cepsj.246
• Tsankov, N. (2017). Development of transversal competences in school education (a didactic interpretation). International Journal of Cognitive Research in Science, Engineering and Education, 5, 129–144.
• Vojvodić, M. (2018). Kompetencije nastavnika kao faktor razvoja likovnog stvaralaštva učenika osnovnoškolskog uzrasta (doktorska disertacija). Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet.
• Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2017). Službeni glasnik RS, br. 88. https://pravnoinformacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2017/88/1/reg

Copyright © 2025 by the publisher Faculty of Education, University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.