Amela B. Muratović, University of Novi Pazar, Novi Pazar, Serbia, e-mail: amela.muratovic@uninp.edu.rs
Kimeta Ć. Hamidović, University of Novi Pazar, Novi Pazar, Serbia
Admir H. Muratović, University of Novi Pazar, Novi Pazar, Serbia
Иновације у настави, XXXVIII, 2025/4, стр. 64–77

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2504064M

Summary: This paper investigates the satisfaction of the first-grade teachers with children’s achievements after attending the preschool curriculum. The aim of the research is to determine the influence of work experience, gender and place of work of the teachers on their attitudes and perception of children’s readiness to start school, as well as to present differences in teachers’ satisfaction with children’s preparation in relation to these factors. The subject of this research is an analysis of the structure of the sample of teachers and their satisfaction with the children’s preparation for school. The research sample comprises 46 teachers employed in urban and rural schools. A questionnaire composed of 14 items, rated on a five-point Likert scale, was used to assess teachers’ satisfaction with children’s school readiness. Factor analysis using the method of principal components (PCA) and Varimax rotation confirmed the adequate metric validity of the instrument (KMO = 0.712; Bartlett’s Test of Sphericity, p = 0.000). The results of the research showed that teachers mostly expressed satisfaction with the achievement of children who attended preschool institutions, especially in the domain of the developed social skills, basic academic knowledge and work habits. However, the need for additional work on encouraging children’s independence and developing critical thinking was highlighted. The conclusions of the research can contribute to the improvement of the preschool curricula and better cooperation between preschool institutions and primary schools in order to prepare children for school duties.

Keywords: first-grade teachers, school readiness, preschool institution, school, work experience

Амела Б. Муратовић
Универзитет у Новом Пазару, Нови Пазар, Србија
Кимета Ћ. Хамидовић
Универзитет у Новом Пазару, Нови Пазар, Србија
Адмир Х. Муратовић
Универзитет у Новом Пазару, Нови Пазар, Србија

ЗАДОВОЉСТВО УЧИТЕЉА ПРВИХ РАЗРЕДА ПРИПРЕМЉЕНОШЋУ ДЕЦЕ ЗА ШКОЛУ

Тема овог рада је испитивање нивоа задовољства учитеља првих разреда постигнућима деце која су претходно похађала обавезни програм предшколског васпитања и образовања. У средишту истраживања налази се анализа перцепције учитеља о спремности деце за полазак у школу, са посебним нагласком на процени утицаја предшколског програма на развој кључних компетенција неопходних за успешан и квалитетан школски почетак. Циљ рада је да се на основу ставова учитеља утврди у којој мери предшколски програми подстичу развој когнитивних, социјалних, емоционалних и радних компетенција деце, које представљају темељ њихове успешне транзиције у систем основног образовања и васпитања. Осим тога, у раду се разматра и утицај различитих социодемографских и професионалних варијабли, и то: пола учитеља, дужине радног стажа и радног окружења (градског или сеоског) на степен задовољства њиховом припремљеношћу.
Истраживање је спроведено на пригодном узорку од 46 учитеља првих разреда, а подаци су прикупљени инструментом конструисаним од 14 тврдњи процењених на петостепеној Ликертовој скали. Применом факторске анализе (PCA метода са Varimax ротацијом) потврђене су задовољавајуће метријске карактеристике инструмента, укључујући валидност и поузданост (KMO=0,712; Bartlett’s test p<0,001), што омогућава релевантно тумачење добијених резултата.
Резултати указују на генерално висок ниво задовољства учитеља постигнућима ученика, посебно у домену развијених социјалних компетенција и вербално-графомоторичких способности. Ипак, уочена је потреба за додатним оснаживањем у подручјима која се односе на развој самосталности, иницијативности и критичког мишљења код деце. Анализом варијабли утврђено је да задовољство учитеља благо опада са порастом радног стажа, док значајне разлике у односу на пол и место рада нису евидентиране.
Закључци овог рада указују на значај континуиране и квалитетне предшколске припреме као темељног фактора успешног укључивања деце у први разред основне школе. Добијени налази наглашавају потребу за унапређењем сарадње између предшколских установа и школа, бољим усклађивањем курикулума, као и обезбеђивањем континуиране стручне подршке учитељима. Полазећи од добијених резултата, препоручује се увођење различитих облика игре у наставни процес, као и континуирано праћење и процењивање развоја и напретка деце. Неопходна је примена педагошких приступа који подстичу развој когнитивних, социјалних и емоционалних компетенција. Изнети закључци представљају основу за унапређивање наставне праксе у раним разредима основне школе и јачање утицаја предшколског образовања на припремљеност деце за формално учење. Додатно, препоручује се систематско праћење развојних токова деце и обезбеђивање трајне стручне подршке васпитачима и учитељима ради подстицања педагошких пракси које омогућавају оптималан развој детета.

Кључне речи: учитељи, зрелост деце, предшколска установа, школа, радно искуство

References

• Allen, M. (2011). Misconceptions in Primary Science. Open University Press.
• Altun, D. (2018). A paradigm shift in school readiness: A comparison of parents’, pre-service and inservice preschool teachers’ views. International Journal of Progressive Education, 14(2), 37–56.
  https://doi.org/10.29329/ijpe.2018.139.4
• Basics of Preschool Upbringing and Education Program (2018). Educational Review d.o.o. [in Serbian]. https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2018/09/OSNOVE-PROGRAMA-.pdf
• Daily, S., Burkhauser, M., & Halle. T. (2010). A Review of School Readiness Practices in the States. Early Learning Guidelines and Assessments. Early Childhood Highlights, 1(3).
• Flender, J. (2009). Welche Fertigkeiten der Kinder halten Erzieherinnen und Lehrerinnen beim Übergang vom Kindergarten zur Grundschule für wichtig? In D. Wenzel, G. Koeppel, & U. Carle (Eds.). Kooperation im Elementarbereich. Eine gemeinsame Ausbildung für Kindergarten und Grundschule (pp. 196–208). Schneider Verlag Hohengehren.
• Gallahue, D. L., & Ozmun, J. C. (2006). Understanding motor development: Infants, children, adolescents, adults (6th ed.). McGraw-Hill.
• Goodenough, F. L. (1926). Measurement of intelligence by drawings. World Book Company.
• Hustedt, J. T., Buell, M. J., Hallam, R. A., & Pinder, W. M. (2018). While kindergarten has changed, some beliefs stay the same: Kindergarten teachers’ beliefs about readiness. Journal of Research in Childhood
  Education, 32(1), 52–66. https://doi.org/10.1080/02 568543.2017.1393031
• Jahreie, J. (2023). Early childhood education and care teachers’ perceptions of school readiness: A research review. Teaching and Teacher Education, 135, 104–353.
• Jovanović, I., & Ružičić, N. (2016). Uloga vaspitača u igrama mašte kod djece predškolskog uzrasta. Bijeljinski metodički časopis, 3, 45–53.
• Kara, B., & Selcuk, B. (2021). The role of socioeconomic adversity and armed conflict in executive function, theory of mind and empathy in children. Child Psychiatry & Human Development, 1–13.
  https://doi.org/10.1007/s10578-021-01270-y
• Kopas-Vukašinović, E. (2006). Uloga igre u razvoju dece preškolskog i mlađeg školskog uzrasta. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 1, 174–189.
• Koppitz, E. M. (1968). Psychological evaluation of children’s human figure drawings. Grune & Stratton.
• Mavrić, M. (2023). Integrisani kurikulum kao ishod savremenih metodičkih strategija učenja i poučavanja vaspitača i učitelja prvog razreda osnovne škole u procesu formiranja početnih matematičkih pojmova (neobjavljena doktorska disertacija). Univerzitet u Novom Pazaru.
• Milivojević, M., & Sretenović, I. (2014). Individualizovan način rada s učenicima sa smetnjama u učenju. Nastava i vaspitanje, 63 (2), 275–286.
• Miljak, A. (1984). Uloga komunikacije u razvoju govora djece predškolske dobi. Prosvjetni pregled – Školske novine.
• Miller, E., & Almon, J. (2009). Crisis in kindergarten: Why children need to play in school. Alliance for Childhood
• Muratović, A., Muratović, A., & Bakić, A. (2022). Podrška roditelja i vaspitača u razvoju socio-emocionalnih vještina kod djece. Univerzitetska misao, 21, 176–188.
• Niklas, F. et al. (2018). Early childhood professional perceptions of children’s school readiness characteristics in six countries. International Journal of Educational Research, 90, 144–159.
  https://doi.org/10.1016/j.ijer.2018.06.001
• Patton, K., & Winter, K. (2022). Children’s agentic capacity, schoolification, and risk: competing discourses and young children’s experiences in pre-school settings. Journal of Curriculum Studies, 54(5), 647–664.
  https://doi.org/10.1080/00220272.2022.2113916
• Pianta, R. C. (2003). Successful Kindergarten Transition. Brookes.
• Ring, E. et al. (2016). An examination of concepts of school readiness among parents and educators in Ireland. Department of Children and Youth Affairs.
• Rustempašić, S. M., Hošić, M., Silajdžić, L., & Čehić, I. (2023). Koliko je igra učinkovita u razrednoj nastavi? Prozor u svijet obrazovanja, nauke i mladih, 1, 819–832. https://doi.org/10.5937/psovoz.2023.1.819
• Schmitt, S. A., Flay, B. R., & Lewis, K. (2014). A pilot evaluation of the positive action prekindergarten lessons. Early Child Development and Care, 184(12), 1978–1991.
  https://doi.org/10.1080/03004430.2014.903942
• Wesley, P. W., & Buysee, V. (2003). Making meaning of school readiness in schools and communities. Early Childhood Research Quarterly, 18(3), 351–375. https://doi. org/10.1016/S0885-2006(03)00044-9
• Wood, E. (2009). Developing a pedagogy of play. Early childhood education: Society and culture, 27–38.
• Yildiz, S., Kilic, G. N., & Acar, I. H. (2022). Early childhood education during the COVID-19 outbreak: The perceived changing roles of preschool administrators, teachers, and parents. Early Childhood Education
  Journal, 1–11.
• Zukorlić, M. S. (2016). Pedagoška komunikacija u funkciji razvoja socijalne kompetencije učenika. Inovacije u nastavi, 29(1), 92–104.

Copyright © 2025 by the publisher Faculty of Education, University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.