Тамара Н. Драгојевић, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Нови Сад, Србија, имејл: tamara.dragojevic@ff.uns.ac.rs
Александра Н. Павловић, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Нови Сад, Србија
Иновације у настави, XXXVII, 2024/1, стр. 115–126

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2401115D

Резиме: Задовољство академским животом студената које представља свеукупно искуство на универзитету и квалитет адаптације на академско окружење условљени су субјективним доживљајем. Субјективне конструкције студената представљају однос студената према очекиваним исходима, мотивацији, залагању и уложеном труду како би до-стигли постављене циљеве. Полазећи од хипотезе о повезаности субјективне конструкције студената и задовољства академским животом, спроведено је емпиријско истраживање са студентима Универзитета у Новом Саду. Постављена хипотеза је потврђена, будући да резултати истраживања указују да између задовољства академским животом и оптимизма студената постоји статистички значајна позитивна повезаност (Пирсонов коефицијент .421**, p=.00), док између задовољства академским животом и песимизма постоји статистички значајна негативна повезаност (Пирсонов коефицијент -.291**, p=.00). Осим тога, пронађене су статистички значајне разлике у односу на поједине социодемографске карактеристике студената. Истраживање и разумевање фактора који утичу на задовољство академским животом студената, као и њихов однос према очекиваним исходима и будућности, могу допринети развијању стратегија пружања помоћи и подршке студентима у организовању живота и рада у академском окружењу.

Кључне речи: субјективне конструкције, оптимизам, песимизам, задовољство академским животом, студенти

Summary: Students’ satisfaction with academic life, which implies their overall experience at university and the quality of adaptation to academic environment, is conditioned by subjective experience. Subjective constructions of students represent the attitude of students towards the expected outcomes, motivation, commitment and effort invested in reaching the set goals. Starting from the hypothesis of the connection between students’ subjective constructions and their satisfaction with academic life, empirical research was conducted which involved the students of the University of Novi Sad. The hypothesis was confirmed, given that the research results indicate that there is a statistically significant positive correlation between the satisfaction with academic life and optimism (Pearson coefficient .421**, p=.00), while there is a statistically significant negative correlation between their satisfaction with academic life and pessimism (Pearson coefficient -.291**, p=.00). In addition, statistically significant differences were found in relation to certain sociodemographic characteristics of the students. The research and understanding of the factors that affect students’ satisfaction with academic life, as well as their attitudes towards the expected outcomes and the future, can contribute to the development of strategies for providing assistance and support to students in organizing life and work in the academic environment.

Keywords: subjective constructions, optimism, pessimism, satisfaction with academic life, students

Литература:

• Almeida, L. S., Guisande, M. A., & Paisana, J. (2012). Extra-curricular involvement, academic adjustment and achievement in higher education: A study of Portuguese students. Anales de Psicología / Annals of Psychology, 28(3), 860–865. https://doi.org/10.6018/ANALESPS.28.3.156111
• Carver, C. S., & Scheier, M. F. (2001). Optimism, pessimism, and self-regulation. In E. C. Chang (Ed.). Optimism & pessimism: Implications for theory, research, and practice (31–51). American Psychological Association. https://psycnet.apa.org/doi/10.1037/10385-002
• Chang, E. C. (1996). Distinguishing Between Optimism and Pessimism: A Second Look at the “Optimism-Neuroticism Hypothesis”. In R. R. Hoffman, M. F. Sherrik, & J. S. Warm (Eds.). Psychology beyond the threshold (415–432). American Psychological Association. https://psycnet.apa.org/doi/10.1037/10290-019
• Coates, H. (2005). The Value of Student Engagement for Higher Education Quality Assurance. Quality in Higher Education, 11(1), 25–36. https://doi.org/10.1080/13538320500074915
• García-Martínez, I., Gavín-Chocano, Ó., Molero, D., & León, S. P. (2023). Analysing university students’ life satisfaction through their socioemotional factors. Revista de Investigación Educativa, 41(1), 107–124. https://doi.org/10.6018/rie.496341
• Emerson, S. D., Guhn, M., & Gadermann, A.M. (2017). Measurement invariance of the Satisfaction with Life Scale: reviewing three decades of research. Qual Life Res, 26, 2251–2264. https://doi.org/10.1007%2Fs11136-018-2066-2
• Janković, N., & Buđevac, N. (2023). Students as Co-Creators in Shaping the Future of Higher Education. Teaching Innovations, 36(3), 37–56. http://www.inovacijeunastavi.rs/sr/36-3-3/
• Kovačević Lepojević, M., Popović Ćitić, B., i Bukvić Branković, L. (2021). Preispitivanje odnosa pozitivnog razvoja mladih i socioemocionalnog učenja: sistematski pregled. Inovacije u nastavi, 34(3), 110–123. https://doi.org/10.5937/inovacije2103110k
• Nogueira, M. J., Antunes, J. P., & Sequeira, C. (2019). Development and Psychometric Study of the Academic Life Satisfaction Scale (ALSS) in a Higher Education Students Sample. Nursing & Healthcare International Journal, 3(2), 1–8. http://dx.doi.org/10.23880/NHIJ-16000183
• Pavićević, M. S. (2019). Korelati optimizma-pesimizma kod adolescenata. Zbornik radova Učiteljskog fakulteta, 14, 315–324. http://dx.doi.org/10.5937/zrufpl2014315P
• Pavićević, M., & Stojiljković, S. (2017). The relationship between personality traits and optimism-pessimism among students. In V. Hedrih, & A. Stojiljković (Eds). 11th Internacional Conference Days of applied psyhology 2015. Contemporary psyhological researsch, Internacional Thematic Proceedia (119–131). Faculty of Philosophy, University of Niš. https://doi.org/10.1016/j.sbspro.2011.11.312
• Pavićević, M. S., i Stoševski, A. Z. (2019). Povezanost optimizma-pesimizma, nade i zadovoljstva životom kod studenata. U G. Đigić i L. Milošević Radulović (ur.). Savremeno društvo i nauka: knjiga 1 (51–68). Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu. https://doi.org/10.5937/zrufpl2014315P
• Penezić, Z. (1999). Zadovoljstvo životom: Relacije sa životnim dobi i nekim osobnim značajkama [Neobjavljeni magistarski rad]. Filozofski fakultet.
• Penezić, Z. (2002a). Skala optimizma-pesimizma (O-P skala). U K. Lacković-Grgin, A. Proroković, V. Ćubela, i Z. Penezić (ur.) Zbirka psihologijskih skala i upitnika (15–17). Filozofski fakultet.
• Penezić, Z. (2002b). Skala zadovoljstva životom. U K. Lacković-Grgin, A. Proroković, V. Ćubela, i Z. Penezić (ur). Zbirka psihologijskih skala i upitnika. Svezak 1 (20–22). Filozofski fakultet.
• Peterson, C. (2000). The future of optimism. American Psychologist, 55(1), 44–55. https://psycnet.apa.org/doi/10.1037/0003-066X.55.1.44
• Piper, A. (2022). Optimism, pessimism and life satisfaction: an empirical investigation. International Review of Economics, 69(2), 177–208. http://dx.doi.org/10.1007/s12232-022-00390-8
• Rijavec, M., i Mijočević, I. (2006). Optimistički i pesimistički eksplanatorni stil i školski uspijeh u višim razredima osnovne škole. Odgojne znanosti, 2, 347–361.
• Santos, A., Polydoro, S., Scortegagna, S., & Linden, M. (2013). Integration to Higher Education and Academic Satisfaction in University Students. Psychology: science and profession, 33(4), 80–793. https://doi.org/10.1590/S1414-98932013000400002
• Scheier, M. E., & Carver, C. S. (1987). Dispositional optimism and physical well-being: The influence of generalized outcome expectancies on health. Journal of personality, 55(2), 169–210. https://psycnet.apa.org/doi/10.1111/j.1467-6494.1987.tb00434.x
• Schueller, S. M., & Seligman, M. E. (2008). Optimism and pessimism. In K. S. Dobson, & D. J. A. Dozois (Eds.). Risk factors in depression (171–194). Elsevier. https://psycnet.apa.org/doi/10.1016/B978-0-08-045078-0.00008-3
• Wenglert, L., & Rosen, A. S. (2000). Measuring optimism–pessimism from beliefs about future events. Personality and individual differences, 28(4), 717–728. https://psycnet.apa.org/doi/10.1016/S0191-8869(99)00133-6

Copyright © 2024 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited