Nataša Z. Janković, University of Belgrade, Faculty of Education Belgrade, Serbia, e-mail: natasa.jankovic@uf.bg.ac.rs
Aleksandar Đ. Vuletić, University of Arts in Belgrade, Faculty of Applied Arts, Belgrade, Serbia
Иновације у настави, XXXVIII, 2025/2, стр. 1–20

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2502001J 

Abstract: Globalization has had an impact on us both as individuals and social actors, with technological advancements setting the course. Hybrid formats, which blend human-machine interaction with cooperative classroom methods, have become a regular feature of modern education. While artificial intelligence (AI) can, undoubtedly, add to both independent individual study and collaborative on-site practice, the question is to what extent it can be perceived rather as support or threat to human learning and activity. Relying on a mixed-methods approach, this paper investigates the cognitive-affective, pragmatic, and ethical aspects of using AI tools in art students’ learning of English for specific purposes (ESP), and the value they attribute to it in education, their personal lives, and especially in the world of art.

Keywords: art students, interaction, artificial intelligence (AI), higher education, English for Specific Purposes (ESP)

Наташа З. Јанковић
Универзитет у Београду, Факултет за образовање учитеља и васпитача,
Београд, Србија

Александар Ђ. Вулетић
Универзитет уметности у Београду, Факултет примењених уметности,
Београд, Србија

ОД УМЕТНОСТИ КАО ЉУДСКЕ ДЕЛАТНОСТИ ДО ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ И НАЗАД:
ПРАКТИЧНА ИСКУСТВА СА УНИВЕРЗИТЕТА

На универзитету се не стичу само знање, вештине и професионалне компетенције; то је интелектуални центар у коме се развија критичко мишљење и формирају основне људске вредности. Језик, уметност и култура нас одређују као друштвена бића. Овај рад испитује когнитивно-афективне, прагматичке и етичке аспекте примене алата вештачке интелигенције у настави Енглеског језика струке за уметнике, предмета од кључног значаја за њихова будућа занимања и међународну сарадњу. Она подразумева контекстуализовану примену језика путем посебно осмишљених материјала, активности и створених прилика. Циљ нашег истраживања био је испитивање образовних потенцијала, тј. предности и/или недостатака примене алата вештачке интелигенције (ВИ) у развоју комуникативне компетенције студената уметности у универзитетској настави Енглеског језика струке. Реализовано у пет фаза, истраживање се заснива на комбинованом приступу. Спроведено је током академске 2023/2024. године и на самом почетку 2024/2025. Учесници су студенти Факултета драмских уметности и Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду, као и студенти још два факултета уметности у последњој фази истраживања (N=192). Фаза 1 заснива се на вишекритеријумској анализи алата ВИ. Установили смо контролну листу са дванаест битних критеријума, која нам је помогла да оценимо и одаберемо следеће алате ВИ за експерименталну фазу: Twee, Perplexity, TTS Maker и Ginger Software за драмске уметности, односно Twee, Skybox AI Blockade Labs, TTS Natural Reader и Ginger Software за примењене уметности. Полуструктурисани интервју Фазе 2 показао нам је да студенти експерименталне групе сматрају ВИ корисном, примамљивом и прагматичном, напомињући да и студенти и наставници треба умерено да је користе. Осим тога, желели смо да утврдимо да ли ће свест о употребљеним алатима ВИ у осмишљавању задатака бити условна варијабла, односно да ли ће чинити фактор разлике у односу на активност контролне групе. Емпиријском методом у Фази 3 установили смо да су студенти и експерименталне и контролне групе једнако мотивисани да учествују у активностима. Мерили смо и ефикасност саме технологије поредећи активности креиране уз помоћ алата ВИ са уобичајеним активностима у настави језика. На основу контролне листе из Фазе 1, четири критеријума су показала предност наставе обогаћене елементима ВИ, четири критеријума су произвела оцене сличне традиционалној настави језика, док су четири критеријума указала на предност стандардних језичких задатака. Додатно ангажовање наставника током планирања часова, припреме активности и њихове реализације свакако је допринело  да часови буду разноврснији и динамичнији. Полуструктурисани интервју Фазе 4 потврдио је да су учесницима активности на овим часовима биле веома занимљиве, мотивишуће и корисне. Ипак, упркос томе што их сматрају препоручљивим, студенти не виде брзи напредак алата ВИ као предност. Према некима од њих, студенте треба учити како да се служе алатима ВИ на етички начин, без њихове прекомерне или погрешне употребе. И у овој фази чули су се коментари да алати ВИ не могу у потпуности да замене „људски фактор” у образовању „зато што су знање и искуство наставника од пресудног значаја”. У Фази 5, централној фази овог рада, студенти Факултета музичке уметности и Факултета ликовне уметности придружили су се колегама са Факултета драмских и Факултета примењених уметности и путем упитника изразили своје ставове (N=23) о примени ВИ у свету уметности, у образовању и свакодневном животу. У когнитивном домену, њихови одговори потврђују наше претходне налазе о корисности и ефикасности
алата ВИ, при чему је ChatGPT омиљени избор многих испитаника, мада има и студената са мало искуства у њиховој употреби или оних које такви алати не занимају. Иако неке апликације сматрају прихватљивим из свакодневних прагматичних разлога или корисним у образовању (на пример, за потребе претраживања, писања есеја или провере граматике), разматрајући их и са етичке тачке гледишта, студенти показују уједно и склоност и резервисаност према употреби ВИ. Оно што је дало посебан тон овим налазима су сведочења студената у афективном домену. Као и у претходним фазама, већина ових младих уметника показује ненаклоност према ВИ када је у питању онај емоционални и инспирацијски, односно дубоко људски приступ уметности. Њихови рационални страхови и чврста аргументација подударају се и са теоријским разматрањима са почетка нашег рада. Водећи нас од уметности као људске делатности до вештачке интелигенције и назад, наше истраживање је истакло значај ове теме за будуће часове дискусије, нарочито на курсевима страног језика уметничке струке. Показало нам је, као рефлексивним практичарима, и којим областима треба да посветимо више пажње у свом раду. С обзиром на број учесника у овом испитивању, нарочито у Фази 5, наредна истраживања могла би да се заснивају на истим питањима са већим бројем испитаника – студената уметности или већ остварених уметника. Овај рад потврђује да, уз умерену и промишљену примену, вештачка интелигенција може да буде додатна помоћ у свету уметности, у образовању и свакодневном животу. Куда нас води вештачка интелигенција – остаје да се види. Као амбасадори културе, чувари традиције и носиоци промена, уметници су свету дали нове облике и стилове, нове звукове и боје – управо оне одлике које је несумњиво, све до сада, могла да му подари само људска рука.

Кључне речи: студенти уметности, интеракција, вештачка интелигенција (ВИ), високо образовање, Енглески као страни језик струке

References: 

• CEFR (2020). Common European Framework of Reference for Languages: Learning, Teaching, Assessment.
  CEFR Companion Volume. Council of Europe. https://www.coe.int/en/web/common-european-frameworkreference-
  languages/cefr-descriptors
• Chun, D., Kern, R., & Smith, B. (2016). Technology in Language Use, Language Teaching, and Language Learning. The Modern Language Journal, 100, 64–80. https://doi.org/10.1111/modl.12302
• Duraiappah, A., et al. (2020). Rethinking Learning: A Review of Social and Emotional Learning for Education Systems. UNESCO.
• Godwin-Jones, R. (2019). In a World of SMART Technology, Why Learn Another Language? Journal of Educational Technology & Society, 22(2), 4–13. https://www.jstor.org/stable/26819613
• European Union (2021). EUR-Lex. Proposal for a Regulation of the European Parliament and of the Council – Laying Down Harmonized Rules on Artificial Intelligence (Artificial Intelligence Act) and Amending Certain Union Legislative Acts. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=celex%3A52021PC0206
• Hanandini, D. (2024). Social Transformation in Modern Society: A Literature Review on the Role of Technology in Social Interaction. Jurnal Ilmiah Ekotrans & Erudisi, 4(1), 82–95. https://doi.org/10.69989/j0m6cg84
• Janković, N. (2024). The IN-learning paradigm of contemporary education. U R. Šimonji Černak i M. Jelić (ur.). Alternativa i obrazovanje (Alternative and Education) (str. 199–213). Unverzitet u Novom Sadu, Pedagoški fakultet u Somboru.
• Janković, N., i Ristić, M. (2018). Hand in hand – developing university teachers’ and pre-service teachers’ cross-curricular competences. In Z. Zacłona, & I. Radovanović (Eds.). Chosen issues of education in the modern era (pp. 38–50). State University of Applied Sciences – Teacher Education Faculty.
• Janković, N., i Večanski, V. (2020). Educating pre-service teachers for integrated English language and Art activities with young learners. The teaching and learning process organization. Teacher Education Faculty – State University of Applied Sciences.
• Jaworski, A. (2014). Metrolingual art: Multilingualism and heteroglossia. International Journal of Bilingualism, 18(2), 134–158. https://doi.org/10.1177/1367006912458391
• Kipo, D. D. (2014). Agency-Structure Relation in Social Sciences: Reflections on Policy Implementation, Asian Social Science, 10(2), 18–26. http://dx.doi.org/10.5539/ass.v10n2p18
• Kissinger, H. A., Schmidt, E., & Huttenlocher, D. (2021). The Age of A. I. And Our Human Future. John Murray Publishers.
• Kisindžer, H., Šmit, E., Hatenloker, D. (2022). Doba veštačke inteligencije i naša ljudska budućnost. Klub PLUS.
• Kurt, S. (2023). Connectivism Learning Theory. Educational Technology. https://educationaltechnology.net/connectivism-learning-theory/
• Lukić, J., Ristić, M., & Blagdanić, S. (2020). Model Blumovog digitalnog točka u nastavi Prirode i društva. Metodička praksa, 1, 61–74. https://doi.org/10.5937/metpra2001061L
• Maly, I. (2024). AI, power and sociolinguistics. Journal of Sociolinguistics, 28(5), 11–15. https://doi.org/10.1111/josl.12681
• Martinez, S-A., Ali, S., & Mangusheva, K. (2025). Expertise in the Workplace:The Lifelong Pursuit of Eminence in Professional Practice. Inovacije u nastavi, 38(1), 14–26. https://doi.org/10.5937/inovacije2501014M
• Orwell, G. (1946). The Prevention of Literature.. https://www.orwell.ru/library/essays/prevention/english/e_plit
• Ovesni, K., Matović, N., & Radović, V. (2025). Lifelong Learning as a Research Topic in European Journals: Prevalence, Subjects, and Types of Research. Inovacije u nastavi, 38(1), 59–76. https://doi.org/10.5937/inovacije2501059O
• Pitsoe, V. J., & Vlăduțescu, Ș. (2024). A critical analysis of Foucault’s power and knowledge in Higher education research. Social sciences and education research review, 11(1), 41–51. https://doi.org/10.5281/zenodo.15258133
• Reed, E., & Johnson, B. (2023). Overview of cultural capital theory’s current impact and potential utility in academic libraries. The Journal of Academic Librarianship, 49(6), 102782. https://doi.org/10.1016/j.acalib.2023.102782
• Ribarić, I. (2010). Globalizacija i ljudski um. Facta universitatis – series: Philosophy, Sociology, Psychology and History, 9(1), 15–21.
• Rubenson, K. (2019). Assessing the status of lifelong learning: Issues with composite indexes and surveys on participation. International Review of Education, 65(2), 295–317. https://doi.org/10.1007/s11159–019–09768–3
• Schwartz, S. H. (2012). An Overview of the Schwartz Theory of Basic Human Values. Online Readings in Psychology and Culture. International Association for Cross-Cultural Psychology, 2(1), Article 11. https://doi.org/10.9707/2307-0919.1116
• Tanasijević, M., & Janković, N. (2021). The New Virtual Reality – Teachers’ and Students’ Perceptions and Experience in English Language Learning and Teaching Online. Inovacije u nastavi, 34(4), 167–186. https://doi.org/10.5937/inovacije2104167T
• Tessema, D. (2021). Technological Determinism versus Social Determinism: A Critical Discussion. Ethiopian Journal of Science and Sustainable Development, 8(2), 65–72. https://doi.org/10.20372/ejssdastu:v8.i2.2021.250
• Thapa, R. (2019). Art, Human Condition and Beyond. Journal of the Institute of Engineering, 15(2), 231–235. https://doi.org/10.3126/jie.v15i2.27671
• Tuomi, I. (2018), The Impact of Artificial Intelligence on Learning, Teaching, and Education. In M. Cabrera Giraldez, R. Vuorikari, & Y. Punie (Eds.). JRC Publications (pp. 2–10). Publications Office of the European Union. https://doi.org/10.2760/12297
• Vernyuy, A. (2024). Impact of Technological Advancements on Human Existence. International Journal of Philosophy, 3(2), 54–66. https://doi.org/10.47941/ijp.1874
• Vuletić, A. (2021). English for Art and Design – A Sourcebook with Exercises. Faculty of Applied Arts.
• Vuletić, A., & Janković, N. (2023) An outline of effective teaching strategies from tertiary level ESP classrooms: the reflective practitioners’ perspective. Education today – different approaches, same goal (171–189). Teacher Education Faculty – State University of Applied Sciences.
• Vuletić, A., & Orašanin, A. (2022) Conservation Terms for Wall Paintings and Architectural Surfaces: Do We Have a Word in This Race? Art and Science Applied: Experience and Vision, Smart Art, 2, 545–564. https://doi.org/10.18485/smartart.2022.2.ch29
• Wang, J., Jin, G., & Li, W. (2023). Changing perceptions of language in sociolinguistics. Humanities and Social Sciencies Communications, 10, Article 91. https://doi.org/10.1057/s41599-023-01574-5
• Wei, Y. (2022). Toward Technology-Based Education and English as a Foreign Language Motivation: A Review of Literature. Frontiers in Psychology, 13.https://doi.org/10.3389/fpsyg.2022.870540
• Williams, L. (2017). Sociolinguistic Insights into Digital Communication. In S. Thorne, & S. May (Eds). Language, Education and Technology. Encyclopedia of Language and Education. Springer, Cham. https://doi.org/10.1007/978-3-319-02237-6_6

Copyright © 2025 by the publisher Faculty of Education, University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.